Ugo Filipe Oliveira
| Ugo Vijeira | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Ugo Filipe da Kosta Oliveira | ||
| Datum rođenja | 25. jul 1988. | ||
| Mesto rođenja | Barselos, Portugalija | ||
| Visina | 1.78 m | ||
| Pozicija | napadač | ||
| Klupske informacije | |||
Trenutni klub | Santa Marija | ||
| Broj | 10 | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1998—2006 | Santa Marija | ||
| Seniorska karijera* | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 2006—2009 2006 2007—2008 2009—2012 2012—2013 2012—2013 2013 2013—2014 2013—2014 2014 2014—2015 2015—2016 2017—2018 2019 2020 2020 2021 2022 2023— |
Santa Marija → Bordo B → Eštoril Žil Visente Benfika → Sporting Hihon → Žil Visente Braga Braga B → Žil Visente Torpedo Moskva Crvena zvezda Jokohama F. marinos Sivaspor Žil Visente Hokaido konsadole Saporo U Krajova Hibernijans Santa Marija |
41 20 0 62 0 2 14 6 1 14 20 43 59 0 11 3 9 11 |
(37) (4) (0) (16) (0) (0) (8) (0) (0) (3) (3) (27) (23) (0) (1) (0) (1) (3) |
| * Datum aktuelizovanja: 15. avgust 2023. | |||
Ugo Filipe da Kosta Oliveira (port. Hugo Filipe da Costa Oliveira), poznatiji kao Ugo Vijeira (port. Hugo Vieira; Barselos, 25. jul 1988) je portugalski fudbaler. Igra na poziciji napadača.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Počeo je da trenira u lokalnoj Santa Mariji, odakle odlazi na pozajmicu u Bordo, gde je nastupao u "B" ekipi, zatim prelazi u Eštoril, koji ga je takođe doveo na pozajmicu ali tu nije uspeo da zabeležio nijedan nastup.
Prvu pravu priliku je dobio u klubu Žil Visente, a desilo mu se to 2009. kao 21-godišnjaku, gde je za tri godine dao 16 golova u drugoj ligi. Benfika je primetila njegov talenat i otkupila ga, ali zbog jake konkurencije nije uspeo da se izbori za mesto u timu. Zato je ponovo išao na pozajmice. Prvo je bio u Sporting Hihonu gde je odigrao samo dve prvenstvene utakmice, zatim je pozajmljen "svom" Žil Visenteu u kome je, posle godinu dana čekanja ponovo dao gol. Zapravo, osam ih je nakupio do leta 2013, kada ga je Benfika prodala Bragi. Ni u prvom, ni u drugom timu pomenutog portugalskog kluba nije dobijao šansu, pa su i tamo rešili da ga pošalju, a gde drugo, u Žil Visente. Konačno 2014. prodat je Torpedu. U moskovskom klubu je na pomenutih 20 nastupa dao pet golova i onda se Torpedo - raspao. Bankrot je učinio svoje, pa su i Vieira i svi ostali igrači ostali bez plata, ali dobili odrešene ruke da izaberu novu sredinu.
Krajem juna 2015. potpisao je ugovor sa Crvenom zvezdom.[1] Pažnju na sebe je skrenuo na 149. večitom derbiju kada je sa dva gola pomogao crveno-belima da savladaju Partizan rezultatom 3:1.[2] U svojoj prvoj sezoni u dresu Zvezde, postigao je 20 golova na 33 utakmice Superlige pa je tako bio drugi strelac lige iza saigrača Kataija koji je postigao jedan gol više.[3] Ipak tokom sezone 2016/17. je potpuno pao u drugi plan kod trenera Miodraga Božovića zbog narušenih međusobnih odnosa, pa je odigrao svega 10 prvenstvenih utakmica, u kojima je strelac bio sedam puta.
Na polusezoni 2016/17. napustio je Zvezdu i prešao u japanski Jokohama F. marinos.[4] Za japanski klub je u naredne dve godine odigrao 59 prvenstvenih utakmica i postigao 23 gola. Napustio je ovaj klub u januaru 2019. godine nakon što mu je istekao ugovor,[5] a ubrzo nakon toga je potpisao za turski Sivaspor.[6] Nedugo po dolasku je doživeo tešku povredu, pa nije ni zaigrao u prolećnom delu sezone. Tokom jesenjeg dela sezone 2019/20. je zabeležio samo dva nastupa u Kupu Turske i postigao jedan gol. Krajem januara 2020. je raskinuo ugovor sa Sivasporom,[7] i odmah zatim se vratio u Portugaliju gde je kao slobodan igrač potpisao za svoj bivši klub Žil Visente.[8] Za Žil Visente je tokom drugog dela šampionata 2019/20. nastupio na 11 prvenstvenih mečeva, uz jedan postignut gol. Na početku sezone 2020/21. nije dobio priliku ni na jednoj takmičarskoj utakmici, pa je početkom oktobra 2020. raskinuo ugovor sa klubom.[9] Krajem oktobra 2020. se vratio u Japan i potpisao ugovor sa Hokaido konsadole Saporom,[10] ali je u decembru iste godine napustio klub, pošto mu nije ponuđen nastavak saradnje.[11]
Trofeji[uredi | uredi izvor]
Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]
- Superliga Srbije (1) : 2015/16.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Vieira potpisao za Zvezdu”. FK Crvena zvezda. 30. 6. 2015. Arhivirano iz originala 02. 07. 2015. g. Pristupljeno 13. 9. 2015.
- ^ „Čarolije Vijeire u crveno-beloj rapsodiji: Partizan pretučen u derbiju za čistu peticu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 9. 2015. Pristupljeno 31. 1. 2019.
- ^ „KATAI PRVI STRELAC SUPERLIGE! "Ukrao" titulu najboljeg golgetera lige saigraču Vijeiri!”. informer.rs. 21. 5. 2016. Pristupljeno 31. 1. 2019.
- ^ „Gotovo: Vijeira u Japanu, Zvezdi pola miliona”. Mondo. 30. 12. 2016. Pristupljeno 19. 4. 2017.
- ^ „Ugo Vijera je slobodan, ali ne još dugo...”. mozzartsport.com. 8. 1. 2019. Pristupljeno 30. 1. 2019.
- ^ „Zvanično: Umesto Robinja – Ugo Vijeira”. mozzartsport.com. 26. 1. 2019. Pristupljeno 30. 1. 2019.
- ^ „Ugo Vijeira slobodan, da li je trenutak za povratak kući?”. mozzartsport.com. 27. 1. 2020. Pristupljeno 31. 1. 2019.
- ^ „Pogodite ko se vratio kući?”. mozzartsport.com. 28. 1. 2020. Pristupljeno 31. 1. 2019.
- ^ „Hugo Vijeira slobodan igrač”. mozzartsport.com. 6. 10. 2020. Pristupljeno 7. 10. 2020.
- ^ „Ugo Vijeira se vratio u Japan, treniraće ga Srbin”. mozzartsport.com. 29. 10. 2020. Pristupljeno 30. 10. 2020.
- ^ „Ugo Vijeira ponovo slobodan”. mozzartsport.com. 21. 12. 2020. Pristupljeno 4. 1. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ugo Filipe Oliveira na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
- Ugo Filipe Oliveira na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
