25. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. јул (25.7.) је 206. дан године по грегоријанском календару (207. у преступној години). До краја године има још 159 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 25. јул
- 306. — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора.
- 1261. — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ (Цариград). Латински цар Балдуин II побегао из њега. Тако је престало да постоји Латинско царство.
- 1593. — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католичанство.
- 1712. — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.
- 1848. — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.
- 1878. — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.
- 1898. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша.
- 1898. — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД.
- 1907. — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.
- 1909. — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.
- 1917. — Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.
- 1934. — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.
- 1943. — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан.
- 1952. — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
- 1956. — У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и "Стокхолм" испред обала САД у Атлантском океану погинуло 50 особа.
- 1957. — Тунис постао република, за председника изабран Хабиб Бургиба.
- 1963. — СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
- 1968. — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.
- 1982. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел.
- 1991. — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме.
- 1992. — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
- 1994. — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.
- 1995. — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
- 2000. — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању. Погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. То је била прва несрећа "конкорда" откако је почео да лети, 1969.
- 2001. — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења.
- 2002. — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917.
Рођења [уреди]
- 1848. — Артур Џејмс Балфур, британски државник.
- 1894. — Волтер Бренан, амерички филмски глумац.
- 1920. — Розалинд Френклин, енглески научник. († 1958.)
- 1976. — Јовица Тасевски - Етернијан, македонски песник, есејиста и књижевни критичар.
- 1978. — Луис Џој Браун, прва "беба из епрувете".
- 1983. — Ненад Крстић, српски кошаркаш.
- 1985. — Џејмс Лаферти, амерички глумац.
Смрти [уреди]
- 306. — Констанције I Хлор, римски цар.
- 1834. — Семјуел Тејлор Колриџ, енглески песник.
- 1843. — Чарлс Мекинтош, шкотски хемичар.
- 1878. — Милица Стојадиновић Српкиња, српска песникиња. (* 1830.)
- 1934. — Енгелберт Долфус, аустријски канцелар.
- 1986. — Винсент Минели, амерички филмски режисер италијанског порекла.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
