Finska marka

Finska marka (fin. Suomen markka, šved. finsk mark) je bila valuta Finske od 1860. do 28. februara 2002. Marku je u upotrebi zamenio evro (€), koji se pojavio u cirkulaciji od 1. januara 2002. U trenutku konverzije kursni odnos finske marke i evra je bio €1 = 5,94573 maraka.

Jedna finska marka sadrži 100 penija (fin. penni, penniä, šved. penni). Skraćenica ove valute bila je FIM, a simbol mk.

Istorija

Dok je Finska bila u sastavu Švedske, u upotrebi su bile švedske krune. Od 1809. u upotrebi su bile samo ruske rublje. Po ukazu cara Aleksandra II, na teritoriji Velike finske kneževine počele su da se koriste marke. Ime valute je odabrao filolog i književnik Elijas Lenrot. Marka je bila srednjovekovna jedinica za težinu. Isto ime valute odabrala je Nemačka, ali 10 godina kasnije. U prvo vreme marka je bila vezana za vrednost rublje, a od 1865. za vrednost međunarodnog standarda u srebru. Zlatni standard je uveden 1878. i trajao do kraja Prvog svetskog rata.

Početkom 1946. sve stare banknote su zamenjene. Godine 1963. sprovedena je denominacija, pa je 100 starih maraka menjano za jednu novu.

Pred zamenu u evro, postojale su kovanice od 10 i 50 penija i 1, 5 i 10 marki. Banknote su bile: 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 maraka.

Banknote

nominalna vrednost	slika		ličnost
10 maraka			Pavo Nurmi (1897–1973)
20 maraka			Vejne Lina (1920–1992)
50 maraka			Alvar Alto (1898–1976)
100 maraka			Žan Sibelijus (1865–1957)
500 Mark			Elijas Lenrot (1802–1884)
1000 maraka			Anders Kudenijus (1729–1803)