Алвар Алто

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алвар Алто

Алвар Алто
Алвар Алто

Информације
Датум рођења 3. фебруар 1898.
Место рођења Коуртане (Финска)
Датум смрти 11. мај 1976.
Место смрти Хелсинки (Финска)
Дела

Хуго Алвар Хенрик Алто (фин. Hugo Alvar Henrik Aalto; Коуртане, 3. фебруар 1898Хелсинки, 11. мај 1976) је био фински архитекта.

Био је професор на Техничком институту у Кембриџу (САД). Један је од пионира модерне архитектуре, примењивао природне материјале у складу с традицијом своје земље. Пионир је европске модерне архитектуре. Био је познат по својој концепцији у оквиру органске архитектуре. Његов релативно најпознатији комад дизајна је „Алто-вазна“

Живот[уреди]

Алто-спратница
Алто- колица за чај из 1936.

Алто је студирао архитектуру од 1916. – 1922. године на Техничком универзитету у Хелсинкију. Његов предавач био је Армас Линдгрен. Године 1923. после једног студијског пута по Европи Алто је отворио властити архитектонски биро у Јиваскили („Jyväskylä“) који је касније преместио у Турку. Године 1928. био је члан „CIAM-a“ (Congrès Internationaux d'Architecture Moderne).

Био је под утицајем идеја немачког „Werkbunda“ који је обједињавао напредне уметнике и архитекте у Немачкој и идеја уметничке школе Валтер Гропијуса и Лудвиг Мис ван дер Роеа, Баухауса и његови напори су били усмерени у смислу органске архитектуре у једној уској повезености са идејама споја зграде и њене околине чије принципе је формулисао Френк Лојд Рајт.

Године 1933. био је професор за архитектуру на Масачусетс институту за технологију у Кембриџу. Ту је сарађивао на изради око 200 пројеката од којих је половина била изведена.

Алто је био ожењен са Аино Марисио која је 1949. године преминула и он се поново оженио са младом Елисом Макиенеми. Његове обе жене су цртале са њим све пројекте.

Зграде[уреди]

Већину пројектованих зграда извео је у Финској и САД (Финска; библиотеке, позоришта, робне куће - САД; студентски интернат у Кембриџу) у својим радовима се опрашта од геометријских конвенција и долази до идеја органске архитектуре.[1]

Главна зграда Техничког универзитета у Хелсинкију
Финландија хала
Алто- Театар у Есену- улазни део зграде
Алвар- Алто- зграда културе у Волфсбургу
  • Зграда редакције часописа „Turun Sanomat“, Турку 1929.
  • Санаторијум за болести туберкулозе, Паимио 1933.
  • Градска библиотека, Виборг (Русија) 1927. – 1935.
  • Ресторан са ентеријером „Ravintola Savoy“ Хелсинки 1937.
  • Фински павиљон за светску изложбу у Паризу 1937.
  • Фински павиљон за светску изложбу у Њујорку 1939.
  • Спортски центар и концертну дворану у Бачу 1953.
  • Фински павиљон за бијенале у Венецији 1956.
  • Зграду културе у Хелсинкију 1958.
  • Црква „Три крижа“ (“Kolme Ristia“) у Иматра у Финској 1958.
  • Алто-спратница (стамбена зграда) у Бремену 1962.
  • Културни центар у Леверкусену 1962.
  • Административна зграда „Britisch Petroleum“ у Хамбургу 1964.
  • Кућа севера Рејкјавик 1968.
  • Финландија хала Хелсинки 1962. – 1971.
  • Пројектовао је и почео са извођењем Алто-Театар; зграду опере у Есену која је завршена после његове смрти 1988.

Дизајн[уреди]

  • Алто-вазна
  • Фотеља „Tank“ (тенк)
  • Модел Бр. 31 љуљајућа столица са рукохватима 1930. – 1931.
  • Модел Бр. 98, колица за чај 1935. – 1936.

Извори[уреди]

  1. ^ Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Литература[уреди]

  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  • истоимени чланак из немачке Википедије

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Archives
Resources
Catalogs
Buildings and reviews
Shops
Design