Паво Нурми

Из Википедије, слободне енциклопедије
Паво Нурми
Paavo Nurmi
Paavo Nurmi (Antwerp 1920).jpg
Надимак: „Летећи Финац“
Датум рођења: 13. јун 1897.
Место рођења: Турку
Држава рођења: Русија Финска, Руска Империја
Датум смрти: 2. октобар 1973.
Место смрти: Хелсинки
Држава смрти: Финска Финска
Држављанство: Застава Финске Финска
Спортске информације

Паво Нурми, (13. јуна 18972. октобра 1973), фински атлетичар, остао је познат у историји спорта као „летећи Финац“ и највећи дугопругаш свих времена.

Од 1922. до 1931. Паво Нурми побољшао је све свјетске рекорде на стазама од 1.500 до 20.000 метара, укупно је 25 пута рушио свјетске рекорде! Πрви је спортиста коме је за живота подигнут споменик! Био је специфична личност, ћутљив, повучен, ничим се није превише истицао, осим својом величином на атлетској стази. Тренирао је трчећи сам, а звали су га човјек са штоперицом, јер је, и на тренинзима и на трци, његов главни противник најчешће било – вријеме.

Рођен у Турку, у Финској, Нурми је током двадесетих година XX вијека заједно са својим сународницима Ханесом Колемаиненом и Вилеом Ритолом творио непобједиву групу која је доминирала средње и дугопругашким атлетским такмичењима у склопу Олимпијских игара 1920, 1924. и 1928. године, побјеђујући и декласирајући невјероватном супериорношћу читаву тадашњу међународну конкуренцију.

Споменик Нурмију пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију

На Олимпијским играма 1920. у Антверпену, 1924. у Паризу и 1928. у Амстердаму Паво Нурми је освојио укупно девет златних и три сребрне олимпијске медаље. Подвиг који је обиљежио његову каријеру и ушао у олимпијску легенду постигнут је на Играма у Паризу, кад је освојио пет златних медаља, а круна тих Игара су његове антологијске побједе, 10. јула 1924. године, на 1500 и 5000 m, које је остварио (извори се ту разликују) у размаку од, негдје стоји 30-ак, негдје 50, али никако више од 90 минута! Намјеравао се такмичити и на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1932. године, и то у маратону али је одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с оновременим крутим аматерским начелима, био доживотно дисквалификован јер је установљено да је 1925. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке, наплатио више од 250.000 долара, за оно вријеме баснослован новац. Уочи Олимпијских игара у Хелсинкију, 1952 Међународни олимпијски комитет рехабилитовао је Нурмија, а Финци су му додијелили част да запали олимпијски пламен.

Кад је умро 1973. године, у Хелсинкију је овом, можда најпознатијем Финцу у историји, приређен погреб са свим државним почастима. Његов споменик, који доминира пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију, заувијек ће остати подсјетник на једног од најзначајнијих и највећих спортиста XX вијека.

Каријера[уреди]

1920 – ОИ, 3 златне медаље (10,000 m, крос кантри појединачно и крос кантри екипно) и 1 сребрна медаља (5000m)

1924 – ОИ, 5 златних медаља (1500 m, 5000 m, крос кантри појединачно, 3000 m екипно и крос кантри екипно)

1928 – ОИ, 1 златна медаља (10000 m) и 2 сребрне медаље (5000 m и 3000 m са препрекама)

Лични рекорди[уреди]

(сви лични рекорди били су у тренутку постизања – свјетски рекорди)

1500 m: 3:52,6 (1924.)

2000 m: 5:24,6 (1927.)

3000 m: 8:20,4 (1926.)

5000 m: 14:28,2 (1924.)

10000 m: 30:06,2 (1924.)

15000m: 46:49,6 (1928.)

20000 m: 1.04:38,4 (1930.)

1 сат: 19 210 m (1928.)

Миља: 4:10,4 (1923.)

2 миље: 8:59,6 (1931.)

3 миље: 14:11,2 (1923.)

4 миље: 19:15,4 (1924.)

5 миља: 24:06,2 (1924.)

6 миља: 29:36,4 (1930.)

Штафета 4 × 1500 m: 16:11,4 (1926.)