Hauske države

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Važniji gradovi u Hausalendu.

Kraljevina Hausa, hauske države ili Hausaland bila je grupa gradova-država koje su osnovali Hausi između reke Niger i jezera Čad na teritorijima današnjeg severnog Nigera.[1] Hausaland se graničio sa zapadnim i istočnim sudanskim kraljevstvima, drevnom Ganom i Malijem. Države su imale veliku ulogu u periodu od 15. do 19. veka kao velika trgovačka uporišta u transsaharskoj trgovini. Hausaland se oblikovao kao politički i kulturni region tokom prvog milenijuma kao rezultat širenja hauskog naroda na zapad. Oni su prispeli u Hausaland kada se teren pretvarao iz šume u savanu. Počeli su da uzgajaju žitarice, što je dovelo do gušćeg seoskog stanovništva. Imali su zajednički jezik, zakone i običaje. Hauski narod je bio poznat po ribolovu, lovu, poljoprivredi, rudarstvu soli i kovačkom zanatu.

Do 14. veka, Kano je postao najmoćnija grad-država. Kano je bila baza za transsaharsku trgovinu solju, tkaninom, kožom i žitom. Usmena hauska istorija ogleda se u legendi o Bajadžidu, koja opisuje avanture Bagdadskog heroja Bajadžida, koja kulminirala ubistvom zmije u bunaru Daura i brakom sa lokalnom kraljicom Magadžijom Dauramom. Prema legendi, junak je imao dete sa kraljicom, Bavo, i još jedno dete sa kraljičinom sluškinjom Karbagari.

Iako su hauske države delile istu lozu, jezik i kulturu, one su bile okarakterisane žestokim rivalstvom jedna sa drugom, pri čemu je svaka država tražila prevlast nad drugima. Oni su stalno ratovali jedni protiv drugih i često su radili sa osvajačima na štetu svojih sestrinskih država, ometajući njihov kolektivni napredak.[2]

Tokom Fulanskog rata, početkom 19. veka, hauske države je osvojila fulanska vojska pod vođstvom Usmana dan Fodia. Tako su one postale deo Sokotskog kalifata.

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bajadžida

Prema legendi o Bajadžidi, države Hausa su osnovali sinovi i unuci Bajadžide,[3] princa čije se poreklo razlikuje po tradiciji, ali ga zvanični kanon beleži kao osobu koja se oženila Dauramom, poslednjom Kabarom od Daure, i najavila kraj matrijarhalnih monarha koji su nekada vladali narodom Hausa. Prema najpoznatijoj verziji, priča o državama Hausa počela je sa princom iz Bagdada po imenu „Abu Jazid“. Kada je stigao do Daure, otišao je u kuću jedne starice i zamolio je da mu da vode, ali ona mu je ispričala kakva je nevolja na zemlji, kako je jedini bunar u Dauri, zvani Kusugu, nastanjen zmijom po imenu Sarki, koja je građanima Daure dozvoljavala da uzmu vodu samo petkom. Pošto je „sarki” hauska reč za „kralja”, ovo je možda bila metafora za moćnu figuru. Bajadžida je ubio Sarki i zbog onoga što je hrabro učinio kraljica se udala za njega. Nakon venčanja sa kraljicom, ljudi su počeli da ga zovu Bajadžida što znači „pre toga nije razumeo (jezik)“.

Hausa Bakvaj[uredi | uredi izvor]

Kraljevine Hausa su započele kao sedam država osnovanih prema legendi o Bajadžidi od šest sinova Bavoa i njega samog, sina heroja i Magadžije Daurame, pored herojevog sina Birama ili Ibrahima, iz ranijeg braka. Države su uključivale samo kraljevstva naseljena hauskim govornicima: Daura,[4][5][6] Kano,[7] Kacina,[8][9] Zarija (Zazaj/Zegzeg),[10][11] Gobir,[12] Rano,[13] i Hadehija (Biram).[14].[15]

Od početka istorije Hausa, sedam država je podelilo proizvodne i radne aktivnosti u skladu sa svojom lokacijom i prirodnim resursima. Kano i Rano su bili poznati kao „Poglavari Indiga“. Pamuk je lako rastao u velikim ravnicama ovih država, i one su postale primarni proizvođači tkanine, tkajući je i farbajući je pre nego što su je u karavanima slali u druge države unutar Hausalanda i u velike regione izvan njih. Biram je bio prvobitno sedište vlade, dok je Zarija snabdevala radnu snagu i bila je poznata kao „Poglavar robova“. Kacina i Daura su bili „šefovi tržišta“, pošto im je njihova geografska lokacija omogućavala direktan pristup karavanima koji su dolazili preko pustinje sa severa. Gobir, koji se nalazio na zapadu, bio je „Vođa rata“ i uglavnom je bio odgovoran za zaštitu carstva od invazivnih Kraljevina Gane i Songaja.

Banza Bakvaj[uredi | uredi izvor]

Prema legendi o Bajajidi, države Banza Bakvaj osnovalo je sedam sinova Karbagarija („zaposedelaca gradova“), sina Bajajide i robinje Bagvarije. Oni se zovu Banza Bakvaj, što znači „kopile/lažnih sedam”, zbog robskog statusa njihovih predaka.

  • Zamfara (država naseljena hauskim govornicima)
  • Kebi (država naseljena hauskim govornicima)
  • Jauri (takođe zvana Javuri)
  • Gvari (takođe zvana Gvariland)
  • Kvararafa (država naroda Džukun)
  • Nup (država naroda Nup)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zenit[uredi | uredi izvor]

Hausa kraljevstva prvi put pominje Jakubi u 9. veku. Ona su bila trgovački centri iz 15. veka koji su se takmičili sa Kanem-Bornom i Mali carstvom.[16] Primarni izvoz bili su robovi, koža, zlato, tkanine, so, orasi kola, životinjske kože i kana. U različitim trenucima svoje istorije, Hausa je uspela da uspostavi centralnu kontrolu nad svojim državama, ali se takvo jedinstvo uvek pokazalo kratkim. U 11. veku osvajanja koja je pokrenuo Gijimasu iz Kanoa su kulminirala rođenjem prve ujedinjene nacije Hausa, iako je ona bila kratkog veka. Za vreme vladavine kralja Jadžija I (1349–85) Islam je prvo uveden Kanu. Mnogi muslimanski trgovci i sveštenici nekada su dolazili iz Malija, iz oblasti Volta, a kasnije i iz Songaja. Kralj Jaji je imenovao kadiju i imama kao deo državne uprave. Muhamed Rumfa (1463–99) je gradio džamije i medrese. Takođe je iznajmio Muhameda al-Magilija da napiše raspravu o muslimanskom upravljanju. Mnogi drugi naučnici su dovedeni iz Egipta, Tunisa i Maroka. Ovo je pretvorilo Kano u centar muslimanske nauke. Islamizacija je olakšala širenje trgovine i bila je osnova proširene marketinške mreže. Ulama je pružio pravnu podršku, garancije, bezbedno ponašanje, upoznavanje i mnoge druge usluge. Do kraja petnaestog veka, Muhamed al-Korau, sveštenik, preuzeo je kontrolu nad Kacinom proglašavajući se kraljem. „Ulame su kasnije dovedene iz severne Afrike i Egipta da žive u Kacini. Pojavila se ulamska klasa pod kraljevskim patronatom. Hausa vladari su postili Ramazan, gradili džamije, održavali pet obaveznih namaza i davali milostinju (zekat) siromašnima. Ibrahim Maje (1549–66) je bio islamski reformator i uspostavio je islamski zakon o braku u Kacini. Generalno, Hausaland je ostao podeljen između muslimanske kosmopolitske urbane elite i lokalnih animističkih ruralnih zajednica. Tokom ovog vremenskog perioda, Leon Afrikanac u svojoj knjizi Descrittione dell’Africa ukratko pominje opise političke i ekonomske države Hausalanda tokom tog vremena, iako je nepoznato da li ju je zaista posetio. Smatra se da je Hausalend uglavnom imao vazalni status Songaja, jer u svom opisu Zamfare on komentariše da su „njihovog kralja zaklale Askije i da su oni postali davaoci danka“, a isto se kaže i za ostatak regiona.

Pad[uredi | uredi izvor]

Hausa-Fulanski Sokoto kalifat u 19. veku

Uprkos relativno konstantnom rastu od 15. do 18. veka, države su bile podložne stalnom ratu iznutra i spolja. Do 18. veka bile su ekonomski i politički iscrpljeni. Glad je postala veoma česta tokom ovog perioda i sultani su se nametali u velike poreze da bi finansirali svoje ratove. Iako su ogromnu većinu njegovih stanovnika činili muslimani, do 19. veka, pokorila ih je mešavina fulanskih ratnika i hausa seljaka, izazivajući sinkretizam i društvene nepravde. Do 1808. države Hausa je konačno osvojio Usuman dan Fodio i uključio u Hausa-Fulanski Sokotski kalifat.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lapidus, Ira M. A History of Islamic Societies. 3rd ed. New York, NY: Cambridge University Press, 2014. pg 458-459
  2. ^ Palmer, III, 132-4; Smith, Daura, 52-55
  3. ^ S. O, Aigbokhai (1971). West African history for the certificate year. Great Britain: George Allen & Unwin. str. 14. ISBN 0-04-966010-1. 
  4. ^ „Daura”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Pristupljeno 2006-12-21. 
  5. ^ Dierk Lange. „Oral version of the Bayajidda legend” (PDF). Ancient Kingdoms of West Africa. Pristupljeno 2006-12-21. 
  6. ^ „African Films and Documentaries: Daura and Katsina, Nigeria. The Hausa Woman”. University of California's African American Studies Department. Arhivirano iz originala 03. 05. 2009. g. Pristupljeno 2007-01-24. 
  7. ^ Ibrahim Ado-Kurawa. „Brief History of Kano 999 to 2003”. Kano State Government. Arhivirano iz originala 10. 12. 2009. g. Pristupljeno 2010-09-12. 
  8. ^ Palmer, H. R. (1927). „History of Katsina”. Journal of the Royal African Society. 26 (103): 216—236. ISSN 0368-4016. JSTOR 716276. 
  9. ^ „Buhari, Katsina governor meet inside Aso Rock”. Punch Newspapers (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-03. 
  10. ^ „Zaria | Nigeria”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2016-11-05. 
  11. ^ „Zaria Population 2021 (Demographics, Maps, Graphs)”. worldpopulationreview.com. Pristupljeno 2021-07-13. 
  12. ^ Meredith, Martin (2014). The fortunes of Africa : a 5000-year history of wealth, greed, and endeavour. Internet Archive. New York : Public Affairs. str. 164. ISBN 978-1-61039-459-8. 
  13. ^ „Post Offices- with map of LGA”. NIPOST. Arhivirano iz originala 2009-10-07. g. Pristupljeno 2009-10-20. 
  14. ^ „Hadejia”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Pristupljeno 2006-12-22. 
  15. ^ Muhammad J. Chiroma; Yahaya D. Kazaure; Yahya B. Karaye; Abba J. Gashua. „Water Management Issues in the Hadejia-Jama'are-Komadugu-Yobe Basin: DFID-JWL and Stakeholders Experience in Information Sharing, Reaching Consensus and Physical Interventions” (PDF). International Water Management Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 06. 2012. g. Pristupljeno 2009-10-03. 
  16. ^ Hogben/Kirk-Greene, Emirates, 82-88; Lange, Kingdoms, 216-221, 554 n. 25.
  17. ^ Smith, Daura, 419-421.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hauske države na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хауске_државе&oldid=27677124”