Pređi na sadržaj

Hind bint Utba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hind bint Utba
Datum rođenja584
Mesto rođenjaMeka, Hidžaz, Arabija
Datum smrti635
Mesto smrtiPravedni kalifat

Hind bint Utba (arap. هند بنت عتبة‎) je bila Arapkinja koja je živela krajem 6. i početkom 7. veka. bila je supruga Abu Sufjana ibn Harba, moćnog čoveka Meke, u zapadnoj Arabiji. Bila je majka Muavije I, osnivača dinastije Omejada, Hanzale,[1] Džuvajrija i Um Hakam.[2] Ramla bint Abi Sufjan, koja je postala jedna od Muhamedovih žena, bila je njena pastorka.[3]

I Abu Sufjan i Hind su se prvobitno usprotivili islamskom proroku Muhamedu pre nego što su 630. prešli na islam.[4][5][6][7]

Život[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Meki, kao ćerka jednog od najistaknutijih vođa Kurejšija, Utba ibn Rabia, i Safije bint Umaja ibn Abd Šams. Zato su Safija i Utba rođaci.[8] Imala je dva brata: Abu Hudajfa ibn Utba i Valid ibn Utba. Imala je i dve sestre: Atika bint Utba i Um Kultum bint Utba. Njen otac i njen ujak Šaiba ibn Rabia bili su među glavnim protivnicima islama koji su na kraju ubili Alija u bici kod Badra.[9]

Njen prvi muž je bio Hafs ibn El Mugira iz klana Mahzum, kome je rodila jednog sina, Abana.[10]Hafs je umro mlad nakon bolesti. Hind se tada udala za njegovog mlađeg brata el Fakama, koji je bio mnogo stariji od nje, ali ga je prihvatila jer je želela da njen sin odrasta u porodici svog oca.[11] El Faka je imao salu za gozbe u kojoj je široj javnosti bilo dozvoljeno da slobodno uđe. Jednog dana je ostavio Hind samu u hodniku i vratio se kući videvši kako jedan od njegovih radnika odlazi u žurbi. Pod pretpostavkom da je njegova žena imala ljubavnika, on ju je šutnuo i pitao je ko je taj čovek. Ona je odgovorila da je spavala i da nije znala da je neko ušao; ali el Fakah joj nije poverovao i odmah se razveo.[12]

Hind je tada postala predmet ogovaranja. Njen otac Utba ju je zamolio da kaže istinu o svom razvodu. "Ako su optužbe istinite, organizovaću da Hafs bude ubijen, a ako budu lažne, pozvaću ga da se pojavi pred prorokom iz Jemena." Hind se zaklela bogom da je bila nevina, pa je Utba pozvao proroka. Hind je sedela među mnoštvom žena; prorok je prišao, udario je po ramenu i rekao: "Ustani, čista ženo i bez preljube. Ti ćeš roditi kralja! "El Fakah je tada uzeo njenu ruku, spreman da je prihvati kao svoju ženu, ali Hind je povukla ruku i rekla:" Odlazi, jer ću se pobrinuti da ga podarim nekom drugom čoveku. "[13]

Hind je odbila drugog udvarača da bi se zatim udala za Abu Sufjana, koji je bio njen prvi rođak po majci i drugi rođak po ocu,

[10] 599. Njena porodica je pozajmila nakit klana Abul Hukajk iz medine Medini kako bi se mogla ukrasiti za venčanje.[14]

Sukob sa Muhamedom[uredi | uredi izvor]

Od 613. do 622. godine, Muhamed je propovedao poruku islama javnosti u Meki. Dok je skupljao obraćenike, on i njegovi sledbenici suočavali su se sa sve većim progonom. Godine 622. emigrirali su u daleki grad Jathrib, sada poznat kao Medina. Bili su u ratu sa Mekancima i napadali mekanske karavane. Mekanci su poslali snage da brane karavane. Mekanci i muslimani su se sukobili u bici kod Badra. Muslimani su porazili Mekance, a Hindin otac, sin, brat i stric su svi poginuli u toj borbi.[15]

Hindin bes prema muslimanima bio je najveći i najintenzivniji; javno je plakala u otvorenoj pustinji i sipala prašinu preko lica i odeće dok je jadikovala nad svojim mrtvim rođcima; i nije prestala dok je muž Abu Sufjan nije nagovorio da više ne plače i obećao joj da će osvetiti smrt njenog oca i brata.

Hind je pratila Mekanske snage u bici kod Uhuda. Bila je među ženama koje su pevale i plesale, podstičući svoje ratnike.[16]

Napred, sinovi Abdalardovi,
Naped, zaštitnici našeg zaleđa,
Udarite svakim naoštrenim kopljem!
Ako napredujete, grlimo vas,
širite mekane prostirke ispod sebe;
ako se povučete, ostavićemo vas,
odlazite i više vas ne volim.[17]

Tokom ove bitke, Džubajr ibn Mutim je podmitio svog roba Vahšija ibn Harba sa manumisijom (obećanjem da će ga osloboditi roptva) da ubije Muhamedovog strica Hamzu. Kad god bi Hind prošla Vahši, ona je nazvala: "Hajde, crnče! Zadovoljite svoju osvetu i našu!"[16] Zato što je Hamza bio onaj koji je ubio njenog ujaka.[15] Vahši je probo kopljem Hamzu na vrhuncu bitke; nakon što je Hamza pao, Vahši se vratio da uzme koplje i napustio bitku.[18] Nakon bitke, Hind i žene su otišle da unakažavaju leševe mrtvih Muslimana. Odsekli su nosove i uši i napravile ih u ogrlice i narukvice (Hindi ih je dao Vahši). Izvukla je Hamzinu jetru i zagrizla je; ali nije mogla da proguta zalogaj i ispljunula ga je. (Ibn Abdu l Bar navodi u svojoj knjizi "el Istibab" da je kuvala Hamzino srce pre nego što ga je pojela.) Onda se popela na stenu i "vrištala na vrhu svog glasa":

Platili smo vam za Badr
a rat koji prati rat je uvek nasilan.
Nisam mogla da podnesem gubitak Utba
ni mog brata i njegovog strica i mog prvorođečeta.
Pogazila sam svoju osvetu i ispunila svoj zavet.
Ti, O Vahši, ublažio si vatru u mojim grudima.
Zahvaljujem Vahšiju dok god živim
dok moje kosti ne strunu u grobu.[19]

Međutim, nakon okupacije Meke 630. godine, Hind je prihvatila islam. Suniski muslimani sada smatraju da je ona bula među pratiocima Muhameda.

Bitka kod Jarmuka[uredi | uredi izvor]

U bici kod Jarmuka, muslimani su bili brojčano nadmašeni od strane Vizantinaca, ali su navodno uz pomoć žena i dečaka među njima koji su ih hrabrili, porazili Istočno Rimsko carstvo.[20][21] Bitka se takođe smatra jednom od najvećih vojnih pobeda Halida ibn el Valida. To je učvrstilo njegovu reputaciju kao jednog od najvećih taktičara i komandanata konjice u istoriji.[22]

Dve od najranijih istorijskih knjiga o islamu odaju veliko poštovanje Hind za njeno delovanje usred bitke. Oni pokazuju kako su rane muslimanske žene, uključujući Hind bint Utbah[23][24][24][25][26][27] i Asmu bint Abi Bakr,[28] bile na neki način u bici kod Jarmuka. Muslimani su bili brojno nadmašeni. Svaki put kada bi muškarci pobegli, žene su ih okrenule nazad da se bore, bojeći se da će ih, ako ih izgube, Rimljani porobiti. Svaki put kad bi muškarci pobegli, žene bi pevale:[29]

O, ko beži od svoje odane dame!
Ona je lepa i čvrsto stoji.
Napuštate ih Rimljanima
da im dopuste da momci i devojke uhvate.
Oni će od nas u potpunosti uzeti ono što žele
i početi da se bore među sobom.[29]

Hind je pevala istu pesmu koju je pevala kada se borila protiv muslimana u bici kod Uhuda:[29]

Ćerke noćnih zvezda smo mi,
oni koji hodaju na tepihu su mekani
Naša šetnja govori o prijateljstvu
Naše ruke su mirisni miris mošusa
Biserne perle su obešene oko naših vratova
Zato dođite i zagrlite nas
Ko god odbije, zauvek će biti odvojen
Da brani svoje žene, nema plemenitog ljubavnika?[29]

Nakon što su se žene bunile, muškarci bi se vratili i rekli jedni drugima: "Ako se ne borimo, onda imamo više prava da sedimo u ženskoj četvrti nego žene."[30]

U jednom trenutku, kada su strelice počele da padaju na Abu Sufjana i on je pokušao da okrene konja, Hind je udarla konja u lice šatorom i rekla: "Gde misliš da ideš, O Sahr? Idi nazad u borbu i uložite napor u nju dok ne nadoknadite što ste u prošlosti počinili protiv Muhameda. " Kasnije je strela pogodila Abu Sufjana u oči i on je postao slep.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ibn Ishaq (1995). „Sirat Rasul Allah”. The Life of Muhammad. Prevod: Guillaume, A. Oxford: Oxford University Press. str. 337, 385. 
  2. ^ Ibn Saad, Tabaqat vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina, p. 169. London: Ta-Ha Publishers.
  3. ^ Tabari, Tarikh al-Rusul wa’l Muluk. Translated by Landau-Tasseron, E. Biographies of the Prophet's Companions and Their Successors, vol. 39, . New York: SUNY Press. 1998. pp. 177. 
  4. ^ „Why Abu Sufyan Was Ordered To Be Killed…”. Discover The Truth. 3. 4. 2015. Приступљено 18. 12. 2016. 
  5. ^ „The Prophet and the people who opposed him | SoundVision.com”. www.soundvision.com. Приступљено 18. 12. 2016. 
  6. ^ Administrator. „The Letter of the Prophet to the Emperor of Byzantium (part 1 of 3): An Introduction - The Religion of Islam”. www.islamreligion.com. Приступљено 18. 12. 2016. 
  7. ^ „Abu Sufyan and his position in the Islamic community”. www.aldhiaa.com. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  8. ^ Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina, p. 165. London: Ta-Ha Publishers.
  9. ^ Olsen 1994, стр. 31.
  10. ^ а б Ibn Saad/Bewley p. 165.
  11. ^ Munir Mohammed AlGhadban, Hind Bint Utbeh (1982) p. 19. Riyadh: Mektabat Al-Haramin.
  12. ^ Jalal al-Deen al-Suyuti. Tarikh al-Khulufa. Translated by Jarrett, H. S. (1881). History of the Caliphs, p. 200. Calcutta: The Asiatic Society.
  13. ^ Suyuti/Jarrett pp. 200-201.
  14. ^ Ibn Saad/Bewley p. 166.
  15. ^ а б Ibn Ishaq/Guillaume p. 337.
  16. ^ а б Ibn Ishaq/Guillaume p. 371.
  17. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 374.
  18. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 375.
  19. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 385.
  20. ^ Walton, Mark W (2003), Islam at war, Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98101-3. str. 30.
  21. ^ Walton, Mark W (2003), Islam at war, Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98101-3. str. 6.
  22. ^ Nicolle, David (26. 5. 1994). Yarmuk AD 636: The Muslim conquest of Syria. Osprey Publishing. str. 19. ISBN 978-1-85532-414-5. 
  23. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 325 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  24. ^ a b al-Baladhuri 892 [19] „Medieval Sourcebook: Al-Baladhuri: The Battle of the Yarmuk (636)”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 7. 2. 2016. 
  25. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 331 to 334 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  26. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 343-344 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  27. ^ al-Baladhuri 892 [20] from The Origins of the Islamic State, being a translation from the Arabic of the Kitab Futuh al-Buldha of Ahmad ibn-Jabir al-Baladhuri, trans. by P. K. Hitti and F. C. Murgotten, Studies in History, Economics and Public Law, LXVIII (New York, Columbia University Press,1916 and 1924), I, 207-211
  28. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 352-353 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  29. ^ a b v g Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 331-332 "Archived copy". Archived from the original on 2013-10-12. Pristupljeno 2013-09-24.
  30. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 353 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 
  31. ^ Islamic Conquest of Syria A translation of Fatuhusham by al-Imam al-Waqidi Translated by Mawlana Sulayman al-Kindi Page 332 „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хинд_бинт_Утба&oldid=27399477”