Мека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мека
арап. ‏مكة

Makkahi mukarramah.jpg
Месџид-ул-Харам, најзначајнија грађевина у Меки

Основни подаци
Држава Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија
провинција Мека
Становништво
Становништво (2004) 1.294.168
Географске карактеристике
Координате 21°25′19″N 39°49′34″E / 21.422, 39.826
Надморска висина 300 м
Мека на мапи Саудијске Арабије
{{{alt}}}
Мека
Мека на мапи Саудијске Арабије
Остали подаци
Веб-страна www.holymakkah.gov.sa

Мека (арап. ‏مكة) Makka, пун назив مكة المكرّمة Makka al-Mukarrama) је град у Саудијској Арабији у провинцији Мека. Налази се у западном делу Саудијске Арабије. Град је удаљен око 100 km од Црвеног мора. Према процени из 2004. у граду је живело 1.294.168 становника.

Мека важи за једно од светих места у исламу и сваке године је циљ ходочашћа (хаџ), које је обавеза за оне муслимане који имају могућности да то обаве. Сваке године, за време муслиманског месеца Зу-л-Хиџе-а преко три милиона хаџија се окупи у Меки обављајући хаџ. Током године ходочасници такође посећују Меку у обреду званом умра.

Веома мало немуслимана је видело или присуствовало обреду хаџа, пошто је улаз у Меку строго забрањен за немуслимане. Најпознатији од њих је сер Ричард Френсис Бартон, који је 1853. године представљајући се као авганистански муслиман боравио у њој, да би то све после описао у својим белешкама.

Географија[уреди]

Град заокружују два планинска венца. Смештен је у региону Хиџаз (координате су 21°29' Сев. 39°45' Ист.), 73 километра у унутрашњости од Џиде, у пешчаној долини на око 277 метара изнад нивоа мора.

Света места[уреди]

Хаџилук у Меки

Најсветије место у самој Меки је Месџид-ул-Харам, саграђен у садашњем облику године 1570. (978. године по муслиманском календару). Четвороугаоне је форме и окружен каменим зидовима. Најсветије место самог ислама, Каба, је у средишту дворишта Месџид-ул-Харама. Једно од места које муслимани јако цене је и Зем-Зем извор.

Историја[уреди]

Већ у времену пре Мухамеда Мека је била важан економски центар. Дотично се заснивала на путу тамјана који се је протезао са југа Арабијског полуострва до Египта, при томе се гранајући на запад у правцу Џиде и ка истоку према Персијском заливу и Месопотамији.

630. године власт у граду осваја Мухамед, који је од свог бекства (Хиџра) у Јасриб (Медину) 622. године имао неколико окршаја са многобошцима из Меке.

По исламу је симбол Меке - Кабу - саградио Ибрахим. Наводно је већ пре њега Адем дотичну саградио као место за молитву, али је током великог Потопа разрушена и пала у заборав, све док је Ибрахим није пронашао, на наговор арханђела Џибраила (Гаврила) и на темељима потом саградио данашњу Кабу.

У времену Мухамеда, Каба бива поново обнављана, при чему и данашњи темељи одговарају темељима које је саградио Ибрахим. Саданашњи изглед Кабе датира из 1630. гоине, када је извршена свеобухватна реконструкција, с тим што су власти Саудијске Арабије, као „чувари светих места“, настојећи да што успешније организују масовна ходочашћа, од педесетих година 20. века извршили више преинака унутар комплекса светилишта.

У склопу „обожавања“ Меке као светог града израз Мека усталио се као синоним за места и догађаје јако битне било којој групи људи. Тако нпр. Олимпијске игре бивају називане и Меком за сваког спортисту.

Становништво[уреди]

Према попису, у граду је 2004. живело 1.294.168 становника.

Кретање броја становника
1974. 1992. 2004.
366.801 965.697 1.294.168

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :