Hijeronim Volf

Hijeronim Volf
Datum rođenja	(1516-08-13)13. avgust 1516.
Mesto rođenja	Etingen in Bauern
Datum smrti	8. oktobar 1580.(1580-10-08) (64 god.)
Mesto smrti	Augzburg

Hijeronim Volf (nem. Hieronymus Wolf; 13. avgust 1516 – 8. oktobar 1580), bio je nemački istoričar i humanista, najpoznatiji po uvođenju sistema rimske istoriografije koji je vremenom postao standard u delima srednjovekovne grčke istorije.

Život

Rođen je u Etingenu u Bavarskoj (Nemačka) i bio jedno od devetoro dece. Njegov otac, koji je navodno bio plemenitog porekla, bio je činovnik i dosta siromašan.

Hijeronim je radio kao pisar, iako je bio školovan za advokata. Povremeno se školovao u Vitenbergu i bio impresioniran Melanhtonom i direktno izložen luteranskom učenju. Navodno, štedeo je novac od svojih malih prihoda da bi kupio latinsko-grčki rečnik i učio grčki. Nakon što je savladao grčki, počeo je da prevodi Demostenove govore na nemački jezik. Njegov prevod je objavljen 1549. od strane dobro poznate izdavačke kuće Oporinus, koja je njegovo ime načinila poznatim porodici Fuger iz Augzburga. Volf je dobio poziciju sekretara i bibliotekara biblioteke Fuger 1551. godine.

Učenik Filipa Melanhtona i Joakima Kamerarijusa uspeo je da obezbedi posao sekretara i bibliotekara u novoosnovanoj javnoj biblioteci u Augzburgu 1537. godine, gde je dobio priliku da prouči i prevede mnoge antičke i srednjovekovne grčke autore, čineći ih pristupačnim nemačkim akademicima. Proslavio se kao učenjak Isokrata i objavio njegovo izdanje prvi put u Parizu 1551. godine. Biblioteka se proslavila svojim sadržajem, a posebno sa 100 grčkih rukopisa koji su preneti iz Venecije.

Kasnije, pod rukovodstvom Volfa i drugih, biblioteka je postala istraživački centar poštovanja i kvaliteta širom Evrope.

Šest godina kasnije, Volf je imenovan za prvog upavnika univeziteta Gelehrtenschule u klaustaru Svete Ane Karmelit, koja je kasnije postala poznata kao Gimnazija Svete Ane. Tamo je osnovan protestantski fakultet koji je bio sušta suprotnost jezuitskom fakultetu osnovanom manje-više u isto vreme.

Međutim, Volf je tokom celog života bio buntovnik. Nikada se nije oženio. Intelektualno nadaren i slavan kao učitelj bio je veoma egocentričan i asocijalan. Sledstveno, izvanredan fakultet koji je doveo na Svetu Anu je često bio prepušten samom sebi i morao da radi samostalno. Umro je u 64. godini. Njegova ideja je dovela do zapošljavanja dva izvanredna moćnika Georg Henicsch i Simon Fabricius. Inicijativa da se uspostavi edukativna ustanova otvorena za odrasle je bila ideja protestantskog učenja. Gimnaziji su dodali protestantski fakultet 1580. godine. Ubrzo je fakultet naišao na poteškoće zbog prebrzog rasta kontrareformacije.

Publikacije

Hijeronim je nastavio da radi u augzburškoj biblioteci, ali je njegov životni rad bio izvan tradicije humanizma. Do njegovog vremena, nije pravljena razlika između antičkih i srednjovekovnih grčkih dela, i zaista je srednjovekovna bila u senci interesovanja prema autorima klasicizma. Umesto toga, interes je bio podstaknut iz drugog smera - otkrivanje i objašnjavanje istorije koja je Osmanlijama doprinela osvajanje većeg dela Istočne Evrope, koje je Volf doživeo tokom opsade Beča. On se prvenstveno fokusirao na grčku istoriju, a svoje delo objavio 1557. pod nazivom Corpus Historiae Byzantinae, koja je pre bila zbirka vizantijskih izvora nego sveobuhvatna istorija. Ipak, uticaj njegovog rada, koji je je trajao dugo, bio je ogroman, jer bi postavio temelje za buduće srednjovekovne grčke istorije. Referenca "Byzantinae" se rasprostrla među učiteljima Zapadne Evrope i zamenila naziv rimsko u Istočnom rimskom carstvu sa nazivom Vizantija da označi srednjovekovnu literaturu na grčkom jeziku iz Istočnog rimskog carstva. Ova izmena održava zavadu između istoka i zapada za titulu cara Rima, koja je započela kada je Konstantin Veliki prebacio prestonicu na Bosfor.

U 17. veku, Luj XIV, zatražio je da se sakupe sva rimska dela i pozvao nekoliko uglednih naučnika iz celog sveta da učestvuju u ovom nastojanju. Hijeronimov Corpus bi se koristio za nadogradnju. Rezultat je bio obiman Corpus Historiae Byzantinae u 34 izdanja, sa paralelnim grčkim tekstom i latinskim prevodom. Ovo izdanje je popularizovalo izraz „Vizantijsko carstvo“ (koje to carstvo nikada nije koristilo za vreme svog postojanja) i uspostavilo ga u istorijskim studijama.

Bibliografija

• Crophius, Historia des Augspurgischen Gymnasii, 1740. — Memoria Hier. Wolfii scr. G. C. Mezger 1862.
• Mezger, G., „Wolf, Hieronymus“, in: Allgemeine Deutsche Biographie (1898), S. 755-757 [Onlinefassung]; URL: http://www.deutsche-biographie.de/pnd100706460.html?anchor=adb
• Ostrogorsky, George (1986). History of the Byzantine State. Rutgers University Press. ISBN 0-8135-1198-4. 
• Rudolf Dekker. Egodocuments and History: Autobiographical writing in its social context since the Middle Ages. (Publicaties van de Faculteit der Historische en Kunstwetenschappen Maatschappijgeschiedenis, vol. 38)