Аугзбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аугзбург
Augsburg

Rathaus Augsburg.jpg
Градска већница Аугзбурга

Грб
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Баварска
Становништво
Становништво 263.313[1]
Густина становништва 1.793 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°22′18″N 10°53′54″E / 48.37167, 10.89833
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 494 м
Површина 146,9 км²
Аугзбург на мапи Немачке
{{{alt}}}
Аугзбург
Аугзбург на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Kurt Gribl (CSU)
Поштански код 86150
Позивни број 0821
Регистарска ознака A
Веб-страна www.augsburg.de


Координате: 48° 22′ 18" СГШ, 10° 53′ 54" ИГД
Аугзбург (нем. Augsburg) је град и општина у немачкој савезној држави Баварска. Град је седиште управног подручја Швабија. После Трира, Аугзбург је други најстарији град Немачке. После Минхена и Нирнберга трећи је по величини у Баварској. Број становника је око 265.000.

Историја[уреди]

Данашњи назив града потиче од имена римског насеља Augusta Vindelicorum, које је као војни логор основао римски цар Август 15. године п. н. е..

Град су уништили Хуни у 5. веку, Карло Велики у 8. веку, Велф од Баварске у 11. веку. Сваки пут град се поново уздизао из рушевина. Аугзбург је постао слободни царски град 9. марта 1276. Захваљујући стратешком положају на трговинским путевима према Италији, постао је центар трговине и производње тканина. У граду је велику моћ стекла породица банкара Фугер. Ова породица је подигла један део града, и наменила га за живот сиромашних грађана - Фугерај (Fuggerei), 1516. Ова градска четврт постоји и данас.

У граду је склопљен Аугзбуршки мир, који су потписали Карло V и снаге протестантског Шмалкадског савеза 1555, а тим споразумом окончано је насиље између лутерана и католика у Немачкој и изједначена су права католика и лутерана. После Аугзбуршког мира 1555, била су заштићена права религијских мањина у царским градовима. Мешовито католичко-протестантско градско веће је владало овим градом са већинским протестантским становништвом. До Тридесетогодишњег рата (1618—1648), одржаван је религијски мир. Цар Фердинанд II је 1629. објавио Едикт о Реституцији, по којем су градску власт преузели искључиво католици. Ово стање је трајало до априла 1632, када је шведска армија краља Густава Адолфа заузела Аугзбург без отпора. Католичка армија је потом опседала град 1634–5, при чему су хиљаде људи умрли од глади и хладноће.

Ови трагични догађаји, уз откриће Америке, и развој прекоокеанске трговине, допринели су смањењу значаја Аугзбурга. Када је 1806. расформирано Свето римско царство, град је постао део краљевине Баварске.

У 19. веку, Аугзбург је добио на значају развојем индустрије памучних и вунених тканина, машиноградње, индустрије ацетилена, папира, коже и јувелирства.

Аугзбург је једини немачки град са сопственим законским празником. То је Аугзбуршки дан мира (Friedenfest) који се обележава 8. августа.

Географски и демографски подаци[уреди]

Положај Аугзбурга у Баварској

Општина се налази на надморској висини од 494 метра. Површина општине износи 146,9 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 263.313 становника. Просјечна густина становништва износи 1.793 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 9761000, NUTS (DE271) и LOCODE (DE AGB) код.



Међународна сарадња[уреди]

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Застава Баварске
Градови и окрузи немачке државе Баварска
Застава Немачке

Окрузи: Ајхах-Фридберг | Ајхштет | Алтетинг | Амберг-Сулцбах | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бад Кисинген | Бад Телц-Волфратсхаузен | Бамберг | Бајројт | Берхтесгаденер Ланд | Вајлхајм-Шонгау | Вајсенбург-Гунценхаузен | Вирцбург | Вунсидел им Фихтелгебирге | Дахау | Дегендорф | Дилинген на Дунаву | Динголфинг-Ландау | Дунав-Рис | Еберзберг | Ердинг | Ерланген Хохштат | Гармиш-Партенкирхен | Гинцбург | Кам | Келхајм | Кицинген | Кобург | Кронах | Кулмбах | Ландсберг на Леху | Ландсхут | Линдау | Лихтенфелс | Мајна-Шпесарт | Милтенберг | Милдорф на Ину | Минхен | Мисбах | Нирнбергер Ланд | Нојбург-Шробенхаузен | Нојмаркт ин дер Оберфалц | Нојштат на Ајшу-Бад Виндсхајм | Нојштат на Валднабу | Ној Улм | Обералгој | Осталгој | Пасау | Пфафенхофен на Илму | Реген | Регензбург | Рен-Грабфелд | Розенхајм | Рот | Ротал-Ин | Тиршенројт | Траунштајн | Унтералгој | Фирстенфелдбрук | Фирт | Форхајм | Фрајзинг | Фрејунг-Графенау | Хасберге | Хоф | Швајнфурт | Швандорф | Штарнберг | Штраубинг-Боген

Градови: Амберг | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бамберг | Бајројт | Вајден | Вирцбург | Ерланген | Инголштат | Кауфбојрен | Кемптен | Кобург | Ландсхут | Меминген | Минхен | Нирнберг | Пасау | Регензбург | Розенхајм | Фирт | Хоф | Швабах | Швајнфурт | Штраубинг