Црвени Змај (roman)

Crveni Zmaj
Nastanak i sadržaj
Autor	Tomas Haris
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimić horor triler psihološki horor
Klasifikacija
ISBN ?	0-399-12442-X (prva američka edicija, tvrdi povez)
Hronologija
Naslednik	Kad jaganjci utihnu

Crveni Zmaj (engl. Red Dragon) je roman američkoga pisca Tomasa Harisa koji je prvi put objavljen 1981. godine. Radnja prati bivšega profajlera Federalnoga istražnog biora (FBI), Vila Grejama koji se vraća iz penzije u potrazi za zagonetnim serijskim ubicom koji je prozvan kao „Vila Zubić”. U romanu se prvi put pojavljuje i dr Hanibal Lekter, briljantni psihijatar i kanibalistički serijski ubica od koga Grejam traži savete tokom novoga slučaja, iako njih dvojica imaju mračnu prošlost. Naslov romana se odnosi na sliku Viljema Blejka The Great Red Dragon and the Woman Clothed in Sun (Veliki crveni zmaj i žena odevena suncem).

Slika Vilijama Blejka Veliki crveni zmaj i žena obučena u sunce. Inspiracija je uzeta iz Otkrovenja 12, 1—4. Nastala je u približnome preiodu 1803—5. Čuva se u Bruklinskome muzieju.

Roman je adaptiran kao film Lovac na ljude, 1986. godine, u kojem je Brajan Koks glumio Lektera (u filmu piše „Lektor” [Lecktor]). Režirao ga je Majkl Man, a film je dobio različite komentare i loše je prošao na blagajnama. Bez obzira na to, film je postao kultno ostvarenje.

Nakon što je Haris napisao nastavak romana koji se zove Kad jaganjci utihnu (1988), a koji je docnije adaptiran kao svetski blokbaster, Crveni Zmaj je ponovo došao u središte pažnje kao početak dr Lektera. Drugi nastavak (treća knjiga u regularnoj seriji) pojavio se pod naslovom Hanibal i objavljen je 1999. g., a adaptiran je dve godine kasnije. U oba ta filma Lektera je tumačio čuveni Entoni Hopkins koji je za Jaganjce dobio Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, iako se pojavljuje samo približno 20 minuta. „Kad jaganjci utihnu prvi je film žanra horor trilera koji je osvojio Oskare u najznačajnijim kategorijama: najbolji film, režija, scenario, glavna muška i glavna ženska uloga.” Zbog svega toga, Crveni Zmaj je došao na red i adaptiran je tek 2002. godine, iako je prva knjiga koja je izašla. Režirao ga je Bret Ratner. Elementi ove knjige su bili inspiracija i za neke delove takođe kultne televizijske serije NBC-a Hanibal, s najvećim impulsom u drugoj polovini treće poslednje sezone (8-12 epizode).

Radnja

Godine 1975, Vil Grejam, briljantni profajler FBI-a, uhvatio je serijskoga ubicu Hanibala Lektera. Međutim, Grejam je pretrpeo teške povrede zbog susreta s Lekterom zbog kojih se povukao u penziju. Četiri godine docnije, serijski ubica kom je dat nadimak „Vila Zubić” vreba i ubija naizgled slučajne porodice tokom noći punoga meseca. Prvo ubija porodicu Džekobi u Berminghamu, u Alabami. Druga porodica je Lids iz Atlante, u Džordžiji. Dva dana posle masakriranja porodice Lids, agent Džek Kroford, Grejamov mentor, odlazi u mesto Maraton, na Floridi u kojem sad živi Grejam na obali mora. Kroford moli Grejama za pomoć, a ovaj nevoljno pristaje. Pošto je prošlo neko vreme od zločina, Grejamov ritual je narušen jer su neki dokazi spakovani, tela su pomerana itd. Grejam ipak shvata da mora da poseti Lektera kako bi mu ovaj pomogao.

„Vila Zubić” je otkrivena (samo čitaocima knjige) kao šef jednog postrojenja za obradu filma u Sent Luisu, a ime mu je Frensis Dolarhajd. On je poremećen i opsednut je slikom Vilijama Blejka „Veliki Crveni Zmaj i žena odevena u sunce” (koju knjiga indetifikuje kao „Veliki Crveni Zmaj i žena odevena sa suncem”). Dolarhajd nije u stanju da kontroliše svoje impulsivne, nasilne seksualne nagone i veruje da mu ubijanje ljudi — ili „menjajući” ih, kako on voli da istakne „Promena” — omogućava preobražaj u alternativnu ličnost koju on naziva „Veliki Crveni Zmaj”, koji je dominantan lik na Blejkovoj slici. Flešbekovi otkrivaju da je njegova sociopatija rođena iz sistematskoga zlostavljanja koje je pretrpeo od svoje sadističke porodice, prvenstveno svoje bake.

Dok Grejam istražuje slučaj Crvenoga Zmaja, proganja ga Fredi Launds, namazani senzacionalistički novinar-reporter. U međuvremenu, šef zatvora u kojem se Lekter nalazi — Frederik Čilton — otkriva tajnu prepisku između Dolarhajta i Lektera. Dr Hanibal Lekter putem oglasa u novinama Nešenal tatler — za koje piše spomenuti Launds — prenosi šifrovanu poruku u kojoj se nalazi tačna adresa Grejamove porodice i zapovedanjem da se ona pobije. Brzom reakcijom agenta Kroforda i nadležne policije, Grejamova supruga Moli i njegov pastorak su evakuisani. Grejam docnije pokušava da presretne komunikaciju između Dolarhajda i Lektera, ali će se ispostaviti da je to Laundsova podvala.

Launds postaje svestan prepiske i pokušava da prevari Grejama te — u anonimnom pozivu — oktriva detalje istrage kako bi policija poverovala da je on doista „Crveni Zmaj”. Kada policija presretne poziv i stigne do telefonske govornice s koje je pozvan Grejam, shvata da je sa druge strane slušalice novinar Launds. Tada Launds nudi kompenzaciju inspektorima i Grejam pristaje da da montirani intervju u kojem namerno pogrešno opisuje ubicu kao impotentnog homoseksualca u nadi da će se Crveni Zmaj upecati. To će razbesneti Dolarhajda koji kidnapuje Laundsa, primorava ga da povuče reči, odgrize mu usne te ga živoga spali, ostavljajući njegovo osakaćno telo ispred kancelarije njegovih novina. Launds biva prebačen u bolnicu, ali ubrzo nakon toga umire od opekotina.

Otprilike u isto vreme, Dolarhajd se zaljubljuje u slepu koleginicu Ribu Maklejn, što se kosi s njegovim ubistvenim porivima. Na početku veze sa Maklejn, Dolarhajd se opire Zmajevom „posedovanju” nad njim; odlazi Bruklinski muzej, prebija službenicu muzeja i, dok je ona u nesvesti, proždire originalni Blejkov akvarel Crvenog zmaja. Potom uspeva da mirno izađe iz muzeja, kamuflira se u sportistu i uspešno beži s lica mesta.

Grejam na kraju shvata da je ubica znao raspored kuća svojih žrtava jer je razvijao njihove filmove u radnji u kojoj je zposlen. Dolarhajdov posao omogućava mu pristup svim kućnim filmovima koji prolaze kroz firmu. Kada ugleda Grejama koji ispituje šefa firme, Dolarhajd shvata da su ga tražili i odlazi da poslednji put vidi Ribu Maklejn. On nju zatiče kako ispraća iz kuće svoga bivšeg dečka Ralfa Mendija. Dolarhajd ne zna da je Maklejn na toj večeri raskinula s Mendijem (upravo kako bi bila sa Dolarhajdom) i da nije izvršila preljubu. Na oproštaju, ispred kućnoga praga Maklejn dozvoljva Mendiju da je poljubi u obraz. Međutim, Dolarhajd ljubomorno besan ubija Mendija i otima Ribu Maklejn. Kada ju je doveo kod njega kući, Dolarhajd poliva benzinom i pali kuću dok su oni još unutra. Riba Maklejn je pokušavala da ga smiri rečima: „Nikad te ne bih povredila, D. Nikad ne bih poželala tako nešto. Hajde da budemo prijatelji, da se jebemo, lepo provodimo i zaboravimo na ovo.” Govori da namerava da upuca i nju i sebe, ali da nema srca da ispali hice u nju. Međutim, kada kaže to, on zapuca, čuje se padanje leša na pod, ali Maklejn shvata da nije pucao u nju i da je živa. Maklejn uspeva da pobegne pre nego što kuća eksplodira. Grejam je kasnije teši govoreći da je u bezbednim rukama i da ne mora da brine za svoju bezbednost jer nije ništa loše uradila i da su njojzina dobrota i naklonost prema ubici Dolarhajdu verovatno spasili mnoge živote.

Verujući da je Dolarhajd mrtav, Grejamova porodica se ponovo okuplja u svojoj kući na Floridi. Međutim, Dolarhajd se iznenadno pojavljuje u njihovoj kući i nakon što iseče Grejama po licu koji ćemu ostati zauvek, Moli uspeva da ubije napadača hicima iz pištolja. Dok se Grejam oporavlja, Kroford mu objašnjava šta se dogodilo. Mrtvac u Dolarhajdovoj kući je bio zaposlen na benzinskoj pumpi i s njim je nekoliko dana ranije Dolarhajd ušao u verbalno-fizički sukob. Dolarhajd je njega docnije ubio, a njegovo telo je dodatno osakatio vatrenim oružjem kako bi slepoj Ribi iscenirao svoju smrt. On ju je iskoristio kad svedoka iscenirane smrti. Ona je nehotice lažno svedočila. Na kraju, Kroford presreće pismo koje je Lekter poslao Grejamu koje uništava pre nego što dođe do ranjenog profajlera.

Tokom oporavka, Grejam nam pripoveda detalj iz prošlosti kada je posetio Šajlo, mestašce koje je bilo poprište velike bitke u Američkome građanskom ratu. On je u tom mestu ubio Gareta Džejkoba Hobsa, serijskoga ubicu, kojega je istraživao neposredno pre slučaja Lekter. Grejam zaključuje da je njegova teza da je priroda ta koja utiče na (loše) događaje, kao što je mislio prilikom posete Šajlou, već da su ljudi sami krivi i da su oni jedini lovci (na ljude). Da ljudski duh tera ljude da love i ubijaju jedni druge. Roman se završava citatom iz Svetoga pisma: „I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu” (Prop 1, 17).

Likovi

• Vil Grejam
• Hanibal Lekter

  

  Entoni Hopkins je tumačio dokotra Hanibala Lektera u filmu Crveni Zmaj.

• Fransis Dolarhajd
• Džek Kroford
• Fredi Launds
• Riba Maklejn
• Ralf Mendi
• Moli Grejam
• Vili Grejam

Poreklo

Crveni Zmaj je drugi roman Tomasa Harisa, posle romana Black Sunday. U okviru svog istraživanja za ovaj roman, Haris je u drugoj polovini 1970-ih godina pohađao časove i razgovarao s agentima Ef-Bi-Aja (buhevioralna jedinica) u Kvantiku, u Virdžiniji. Saznao je mnogo o serijskim ubicama, o njihovom profilisanju i u ulozi Ef-Bi-Aja u istragama tih ubica. Nakon što mu se otac smrtno razboleo, Haris je ostao osamnaest meseci u izolovanoj staroj kući na selu u kojoj je radio na knjizi. Seoska okolina mu je pomogla da vizualizuje lik Hanibala Lektera i kuću ubistva Lidsovih koja je prikazana u priči. Knjigu je posvetio svome ocu.

Prijem kod publike

Tomas Fleming iz Njujork tajmsa je uopšteno dao povoljnu kritiku. Uporedio je razvoj priče s postepenim ubrzanjem brzog automobila, ali je objašnjenje za Dolarhajdovo ponašanje i traumu iz mladosti bilo previše mehaničko. Džejms Elroj je opisao Crvenoga Zmaja kao najbolji triler koji je ikada pročitao. Isto tako, on je istakao da ga je ovaj roman inspirisao za svoj vlastiti Killer on the Road.

Dejv Pringl je u nedeljniku Imejdžn ocenio da je Crveni Zmaj odličan triler o čoveku koji ubija čitave porodice uz pomoć lažnih zuba svoje bake. Dodao je, ma koliko god čudno zvučalo, da se ne šali.

Adaptacije

• Prvi film je objavljen 1986. g. pod naslovom Lovac na ljude, napisao ga je Majkl Man. Bio je fokusiran na posebnog agenta Ef-Bi-Aja Vila Grejama koga je glumio Vilijam Pitersen. Lektera — preimenovanog u Lektor — je glumio Brajan Koks.
• Deset godina docnije Čikaško pozorište je realizovalo pozorišnu verziju romana koju je prilagodio i režirao umetnički direktor kompanije Kristofer Džonson.
• Drugi film je doslovno nazvan kao i roman i pojavio se 2002. g. Režirao ga je Bret Ratner, a cenarista je bio Ted Tali koji je takođe pisao scenario za Kad jaganjci utihnu. Edvard Norton je glumio Grejama, a Entoni Hopkins Lektera.
• Elementi romana su značajno uticali na En-Bi-Sijevu adaptaciju u vidu televizijske serije Hanibal koja je prvi put puštena u vetar 2013. g. Grejama je glumio Hju Dansi, a Lektera danski glumac Mads Mikelsen. Iako je smeštena u 2010-e, serija započinje pre događaja iz Crvenoga Zmaja, preispitujući rane Grejamove i Lekterove susrete tokom boravka u Ef-Bi-Aju i događaje koji su usledili posle Grejamovog ubistva Gareta Džejkoba Hobsa. Sama radnja romana je adaptirana tek u trećoj i poslednjoj sezoni i to u poslednjoj trećini sezone. Ričard Armitdž je tumačio Fransisa Dolarhajda, a Rutina Vesli Ribu Maklejn.