Čedomir N. Radenović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čedomir N. Radenović
Lični podaci
Datum rođenja(1935-04-27)27. april 1935.
Mesto rođenjaMagaš,Bojnik, Srbija
Naučni rad
Poljebiofizika, biofizička hemija

Čedomir N. Radenović (Magaš, 27. april 1935) je srpski naučnik i profesor Univerziteta u Beogradu i Nišu (predmeti: Biofizika, Biofizička hemija i Fizička hemija živih sistema). U Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ obavljao je dužnosti direktora za nauku (1981-1986) i zamenika generalnog direktora (1989-1995). Dao je vrhunski doprinos nauci, nastavi, organizovanju naučnog rada i agronomiji.[1][2]

Izvod iz biografije[uredi | uredi izvor]

Čedomir N. Radenović rođen je 27. aprila 1935. godine u Magašu, opština Bojnik, Srbija. Srpske je nacionalnosti. Osnovnu četvorogodišnju školu završio je u rodnom selu Magašy 1948, osmogodišnju gimnaziju sa velikom maturom u Leskovcu 1956. godine. Prirodno-matematički fakultet – smer Fizičke hemije završio je 1961. godine. Na istom fakultetu odbranio je magistarsku tezu 1966. i doktorsku disertaciju 1971. godine. Naslov doktorske disertacije je: „Uloga pojedinih ćelijskih faza u formiranju bioelektričnih potencijala pri različitom jonskom sastavu spoljašnje i unutrašnje sredine u ćelijama Nitella“. Naučno usavršavanje ostvario je na nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Moskovskom državnom Univerzitetu „M. V. Lomonosov“ u Moskvi kao i uz stalni naučni rad i međunarodnu saradnju.

Naučni interes pretežno je ispoljio za biofiziku, biofizičku hemiju, fizičku hemiju živih sistema, biohemiju i fiziologiju biljaka, a posebno za:

  • električne pojave u biološkim sistemima (membrana, ćelija i tkivo);
  • transportne procese kroz membranu;
  • jonselektivne elektrode (teorija, tehnologija i primena);
  • zakasnelu fluorescenciju hlorofila i povezanost sa fotosintezom;
  • ultraslabo svetljenje tkiva i zavisnost od metabolizma;
  • ramansku i infracrvenu spektroskopiju bioloških sistema;
  • oscilatorne procese u biološkim sistemima;
  • osnove otpornosti, adaptacije i stresa kod biljaka;
  • međuzavisnost procesa i mehanizama zakasnele fluorescencije hlorofila, fotosinteze i oplemenjivanja kukuruza;
  • primenu biofizičkih i biofizičko hemijskih metoda u identifikaciji strukturnih i funkcionalnih karakteristika inbred linija kukuruza sa efikasnijom fotosintezom;
  • selekcionarsko-biofizičke procese u stvaranju novih inbred linija i rodnijih hibrida kukuruza;
  • semenarsko-biofizičke aktivnosti u savremenoj proizvodnji kvalitetnog semena hibridnog kukuruza.

Dr Čedomir N. Radenović stekao je sva naučna zvanja (naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni savetnik) i sva univerzitetska zvanja (docent, vanredni profesor i redovni profesor). Ceo radni vek, 1962-2002, je proveo u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“, odnosno u Biofizičkoj laboratoriji instituta, koju je osnovao posle postdiplomskih studija (aspirantura) iz biofizike na Moskovskom državnom univerzitetu „M. V. Lomonosov“ 1964-1967. Ostvarivao je značajan naučni doprinos i na više od deset naučno-nastavnih ustanova (fakulteti i naučni instituti) Srbije.[1]

Ukratko o aktivnostima[uredi | uredi izvor]

Prof. dr Čedomir N. Radenović se sistematski bavio istraživanjima u biofizici, biofizičkoj hemiji, fizičkoj hemiji živih sistema, biohemiji i fiziologiji biljaka uglavnom radi temeljnog izučavanja prirode, strukture i funkcije bioloških sistema i razjašnjenjima složenih transportnih, fotosintetičkih i genetičkih procesa u teoriji i eksperimentima na linijama i hibridima kukuruza sa ciljem njihove efikasne primene u ishrani, bioprodukciji, selekciji i semenarstvu. Uspeo je da stvori nove metodološke postupke u celokupnim istraživanjima koji su postali opšte prihvaćeni. Bila su to pionirska istraživanja u našoj zemlji, koja su često citirna u svetu, posebno pošto su objavljivana na više jezika. Bio je kreator i nosilac u realizaciji više naučno-istraživačkih projekata opšte jugoslovenskog značaja za srednjeročna planska razdoblja (1971- 2002). Takođe je osmislio i vodio dva privredno-naučna projekta o unapređenju poljoprivrede, posebno programa na kukuruzu juga Srbije. Pored toga, bio je kreator i vođa odgovarajućih programa i projekata sa ZP hibridima kukuruza u bivšem SSSR-u, naročito u Ruskoj Federaciji, Ukrajini i Kazakstanu. Značajno je doprineo radu domaćih naučnih društava za biofiziku, fizičku hemiju, hemiju, biljnu fiziologiju, selekciju i semenarstvo. Ujedno, bio je i aktivan član pomenutih društava i suosnivač Društava za biofiziku Jugoslavije i Srbije. Objavio je 453 bibliotečkih jedinica, među kojima se posebno ističu: sedam naučnih monografija, preko trideset preglednih naučnih radova i više od 180 orginalnih naučnih priloga, koji su prema nepotpunim nalazima biblioteka Srbije i mreže ResearchGate, citirani više od 4500 puta. Radio je u redakcijama tri inostrana i tri domaća naučna časopisa.[1]

Aktivnosti u privredi[uredi | uredi izvor]

Dr Čedomir N. Radenović je u svojstvu naučnog radnika, predsednika i člana poslovodno-samoupravnih organa i višedecenijskog rukovodioca Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ ostvario značajne rezultate u privrednoj aktivnosti. Neke od njih su :

  • formiranje novih naučnih laboratorija za rešavanje multidisciplinarnih problema od značaja za ubrzani razvoj selekcionih procesa;
  • izgradnja savremenog doradnog centra Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ za dobijanje kvalitetnog semena hibrda kukuruza;
  • na njegovu incijativu Institut za kukuruz „Zemun Polje“ učestvovao je u sufinansiranju izgradnje više objakata u Vojvodini za doradu, sušenje i skladištenje hibridnog semena kukuruza;
  • dao je značajan doprinos planiranju ukupnih naučnih kapaciteta, sa multidisciplinarnim sadržajem u celokupnom naučnom radu Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, što je doprinelo ukupnoj privrednoj aktivnosti;
  • značajno je doprineo povezivanju naučnoistraživačkih programa Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ sa programima ustanova iz Varšavskog ugovora (SEV) u pogledu rešavanja kukuruza kao kulture kompleksnog sadržaja i šire namene;
  • posebno se ističe njegov izuzetan organizacioni doprinos u širenju, a time i u izvozu semena ZP hibrida kukuruza u većem broju istočno evropskih zemalja, a posebno u Rusiji, Ukrajini i Kazakstanu.

U svojstvu profesora radio je na više fakulteta Univerziteta u Beogradu i Nišu zahvaljujući i svojim publikacijama, člancima i uredničkom radu, a zatim sklonosti da javno govori, bio je i aktivan promoter naučnih rezultata i njihove svestrane primene. U sklopu ovoga, potrebno je istaći njegov mentorsko-podsticajni rad velikom broju kandidata. Bio je često član komisija za odbranu na desetine diplomskih, specijalističkih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija. Inicirao je specijalne kurseve iz disciplina kojima se bavio, a odazivao se, kao predavač, na mnoge pozive institucija i njenih organizatora, kako iz naše zemlje, tako i iz SSSR-a i drugih evropskih država.

U međunarodnoj saradnji, u svojstvu rukovodioca za naučni rad Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, nastojao je da se mladi istraživači redovno upućuju na dopunsko usavršavanje, u trajanju od 12 meseci, u vodeće naučne centre Evrope, Amerike i Rusije. Isto tako, zalagao se da obezbedi posetu Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ vodećih stručnjaka iz razvijenih zemalja koji bi održali po nekoliko predavanja sa diskusijama po temama koje su bile bliske naučno-istraživačkom programu Instituta. Ovim se značajno doprinosilo osavremenjivanju naučnog rada u Institutu. Podržavao je seminarski rad istraživača Instituta sa istaknutim predavačima, kako iz Jugoslavije, tako i iz inostranstva.[1]

Izabrane naučne monografije i radovi[uredi | uredi izvor]

  • RADENOVIĆ, Č. (1974): Bioelektrične pojave biljnih sistema. Izdanje „Nolit“, str. 1-161, Beograd.
  • RADENOVIĆ, Č. (1998): Savremena biofizika. 5. Transportni procesi kroz membranu. Izdavač „Velarta“, str. 1-90., Beograd.
  • RADENOVIĆ Č., FILIPOVIĆ M. i BABIĆ M. (2013): Međuzavisnost zakasnele fluorescencije hlorofila, fotosinteze i oplemenjivanja kukuruza. Izdanje: Matica srpska, Novi Sad i Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun, str. 1-335.
  • RADENOVIČ, Č., CAREVA, L.A., SINЮHIN, A.M. (1968): O različnoй prirode ritmičeskih kolebaniй potencialov citoplazmы i oboločki rastitelьnыh kletok. Biofizika 13, str. 270-281, Moskva.
  • RADENOVIĆ, Č. (2001): The mechanism of oscillatory ion transport and biopotential across excited cell membrane. Proceedings for natural sciences, Matica srpska 100, pp. 91–104, Novi Sad.
  • RADENOVIĆ, Č. (1994): Review, a study of delayed fluorescence in plant models: photosynthetic, transportation and membrane processes. J. Serb. Chem. Soc. 59 (9): 595-617, Beograd.
  • RADENOVIĆ, Č., D. MARKOVIĆ and M. JEREMIĆ (1994): Delayed chlorophyll fluorescence in plant models. Photosynthetica 30 (1): pp. 1–24.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj naučni doprinos odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom, kojim ga je odlikovalo Predsedništvo Jugoslavije 1986. godine.[1] Krajem 2017. godine, u izdanju Društva fizikohemičara Srbije, objavljena je monografija o prof. dr Čedomiru Radenoviću, koju je priredio za štampu dr Mladen Mirić.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Mirić 2017
  2. ^ Stojković, Živan; Cakić, Milorad. „Prof. dr Čedomir N. Radenović – čovek višestrukog dela”. Medija Centar danilo kocić. Pristupljeno 24. 9. 2020. 
  3. ^ „Čovek višestrukog dela”. Nova Naša reč (Postavio: Jugpress). 13. 3. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mirić, Mladen (2017). PROF. DR ČEDOMIR N. RADENOVIĆ ČOVEK VIŠESTRUKOG DELA. Beograd: Društvo fizikohemičara Srbije. ISBN 978-86-82475-35-4. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  • Dumanović J. et al. (1993): Bibliografija radova i ZP dostignuća 1945-1992. Izdavač Institut za kukuruz „Zemun Polje“, str. 1-161, Beograd.
  • Lević J. et al. (2013): Bibliografija radova i ZP dostignuća 1992-2012. Izdavač Institut za kukuruz „Zemun Polje“, str. 1-427, Beograd.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ustanove[uredi | uredi izvor]

Naučna društva[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чедомир_Н._Раденовић&oldid=27049129”