Бојник

Координате: 43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° И / 43.009166; 21.723
С Википедије, слободне енциклопедије
Бојник
Центар Бојника
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2022.3.087
Географске карактеристике
Координате43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° И / 43.009166; 21.723
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина242 m
Бојник на карти Србије
Бојник
Бојник
Бојник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16205
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Бојник је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу у Србији. Према попису из 2022. у овом насељу је живело 3.087 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Далеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјални остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњовековног периода (цркве и црквишта).[2]

Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште (фрагменти керамике из Старчевачке групе)

Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као Горњебријанско кале, која представља римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.

Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда. Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.

Бојничка здравствена задруга је 1938. запослила доктора Лиђија, емигранта пореклом из Спољне Монголије - био је једини лекар за 30.000 становника Пусте реке.[3]

Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[4]

Током Другог светског рата бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр над Србима у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

Из пописа становништва 2011. у Бојнику је живело 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износила је 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). Насеље је имало 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.[6]

Ово насеље је углавном насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.110
1961. 1.448
1971. 1.780
1981. 2.241
1991. 2.825 2.797
2002. 3.159 3.269
2011. 3.100
2022. 3.087

Географија[уреди | уреди извор]

Пуста река
Пуста река

Кроз Бојник протиче притока Јужне Мораве, Пуста река.

Њен извор налази се испод Шопота, највишег врха планине Радан.

Настаје спајањем Куртишке, Статовачке и Драгоделске реке у засеоку Крушкар. Дужина Пусте реке износи 71 km, а површина слива 569 km2. Припада Црноморском сливу.

Највећи део слива Пусте реке припада општинама Бојник и Дољевац. Она се улива у Јужну Мораву код Дољевца, у близини ушћа Топлице.

Пуста река је 60-их година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, Брестовачко језеро. Раније се Пуста река називала Подгора. На простору око 330 km2 око речног тока простире се истоимена област.


Култура[уреди | уреди извор]

Народна библиотека "Вук Караџић"
Народна библиотека Вук Караџић
Дом културе у Бојнику
Дом културе у Бојнику

Овде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.

Народна библиотека Вук Караџић је општинска библиотека.

Основана је 1948. године и ова библиотека прикупља, обрађује, чува, и даје на коришћење књиге и осталу библиотечку грађу корисницима услуга.

Осим библиотечке делатности Библиотека организује културно-уметничка дешавања.

У вишенаменској сали капацитета 250 места, приказују се филмови, организују позоришне представе, трибине, предавања, књижевни сусрети и друге активности.

У овој библиотеци услуге користи 708 чланова.

Располаже фондом од 29576 књига.[8]



Спорт[уреди | уреди извор]

Спортска хала у Бојнику
Спортска хала у Бојнику

Овде наступа фудбалски клуб Пуста Река, која се тренутно такмичи у Зони Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.[9]

Градски стадион Бојник
Градски стадион Бојник

У Бојнику се налази и Спортска хала.

Спортска хала се налази на самој обали Пусте реке, удаљен 300 метара од самог центра Бојника. Ова установа основана је 2017. године.

Ова хала се користи за такмичења у кошарци, одбојци, каратеу, малом фудбалу, стоном тенису. Трибине су капацитета 824. седишта.

Поред терена, хала садржи и теретану, боксерску салу, модерне свлачионице и кафић.[10]





Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]