Česma na Trgu Svetog Đorđa (Sombor)
| Česma na Trgu Svetog Đorđa (Sombor) | |
|---|---|
 Česma na Trgu Svetog Đorđa | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Sombor |
| Opština | Sombor |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 2011 |
Česma na Trgu Svetog Đorđa od sivog granitnog kamena je kao unikatni mobilijar u sklopu pešačke zone centra grada podignuta 2011. godine na mestu prvog bušenog arterskog bunara iz 1890. godine i nalazi se na Trgu svetog Đorđa u Somboru, u Zapadnobačkom okrugu.[1]
Arteški bunar[uredi | uredi izvor]
Krajem 19. veka, 1890. godine, u gradu Somboru ispred Gradske kuće iskopan je arteški bunar i taj događaj je predstavljao novinu koja je dugo vremena ostala upamćena i zabeležena.
Rudarski inženjer Bela Žigmond je sa Magistratom sklopio ugovor i kopanje je krenulo 1887. godine, ali su prve količine vode bile male i nekvalitetne. Išlo se sve do 393m, ali većeg pomaka nije bilo. No, uvideli su da je najizdašniji izvor bio na 248m, te su bušotinu zatrpali do tog nivoa, odakle su Somborci 3. februara 1890. godine dobili odgovarajuću vodu.[1]
Sombor još od najranijih vremena nije imao dobru pijaću vodu te je kod građana bušenje bunara prihvaćeno kao velika civilizacijska tekovina, koja je u značajnoj meri unapredila kvalitet života ovdanjeg življa.
Vremenom je u gradu iskopano 35 arteških bunara, sa kojima se rodilo i novo zanimanje; vodari iliti sakadžije, nazvani po buradima, odnosno sakama, za raznošenje pitke u crvenim i vode za pranje u zelenim buradima, te je svaki sakadžija bio obavezan da ima po dva bureta do 600 litara. Tako je to potrajalo sve do februara 1972. godine kada je Sanko Milutinović domaćicama poslednji put doneo vodu i sa sakama i tim zanimanjem somborskim sokacima otišao u legendu. Znatno pre ovog događaja, prvi arteski bunar je, pola veka služeći somborskom građanstvu, 1939. godine zatrpan.[1]
Nova česma[uredi | uredi izvor]
Sveobuhvatna obnova Trga Svetog Đorđa urađena je između 2007. i 2010. godine, u sklopu rekonstrukcije Glavne ulice. Tom prilikom je, na mestu nekadašnjeg prvog arteškog bunara, ispred istočne strane Gradske kuće, postavljena kamena česma.[2]
Kako prvi arteški bunar u gradu ne bi ostao samo u sećanju ili kazivanjima, na istoj lokaciji posle dilema da li treba podignuti česmu, fontanu ili spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću, odlučeno je da se izvede samo deo projektovanog ansambla česme, odnosno stub česme.[1]
Nova česma nije replika prvobitne, već samo sećanje na staru.
U novoj tehnici i skulpturalnom obliku stuba, kompletan projekat česme sa ogradom i podom nižim od okolnog trotoara u reminiscenciji na stari bunar uradio je arhitekta Sima Jančić. Iz nepoznatih razloga nije izvedena prema projektu s ogradom i nižim nivoom od okolnog kamenom popločanog partera.[3]
Nova česma podignuta je 2011. godine. Radove je izvela kamenorezačka radnja "Hordoši" iz Bezdana.[1]
Na kamenom stubu česme je bronzana ploča s natpisom koji je sačinio Radivoj Stokanov, rukovodilac Zavičajnog odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki":
На овом месту је 3. фебруара 1890. године из првог артерског бунара у граду потекла здрава пијућа вода, још сачувана у варошкој песми "У том Сомбору..." маја 2011.[3]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
detalj -
detalj -
detalj -
Bronzana ploča sa natpisom koji je sačinio Radivoj Stokanov -
Česma na Trgu svetog Đorđa
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Vojnović, Milan; Jančić, Sima. „Česma - arteski bunar na Trgu Sv.Đorđa”. Moj sombor. Pristupljeno 13. 11. 2020.
- ^ Stepanović, Milan. „Trg svetog Đorđa u Somboru”. Ravnoplov. Pristupljeno 13. 11. 2020.
- ^ a b Jančić, Sima (2019). Spomenici Sombora na javnom prostoru: 1774-2018. Sombor: Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki". str. 179—180. ISBN 978-86-80878-36-2.
