Šadžar el Dur

Šadžar el Dur (ar. شجر الدر) poznata još i kao Ismetdin um Halil (ar. عصمة الدين أم خليل) je bila robinja turskog ili jermenskog porekla koja je služila na dvoru sultana El Salih Nadžmudin Ajuba. Izdigla se do visoke pozicije na dvoru a potom se udala za njega i rodila mu sina Halila. Nasledila je egipatski presto 1250. godine i na vlasti bila 80 dana, pošto su joj se Mameluci zakleli na vernost nakon smrti njenog muža El Saliha Ajuba. Iste godine je abdicirala u korist svog drugog muža El Muiza Ajbaka el Turkmenija. Odigrala je važnu ulogu za vreme Sedmog krstaškog rata kao i tokom bitke za Mansuru.

Poreklo

Šadžar el Dur je bila robinja poreklom iz Harezma, Jermenije ili možda iz Turske. El Salih Ajub ju je kupio pre nego što je postao sultan. Imao je sina sa Šadžar al-Dur po imenu Halil koji je umro u maju 1250. godine (648. godine po hidžri). Nakon što se oslobodio iz zatočeništva u al-Karaku, Šadžar al-Dur je otišla sa njim u Egipat i tamo se udala za njega. Pošto je postao sultan Egipta 1240. godine, Šadžar al- Dur je ponekad politički delovala u njegovom odsustvu po pitanjima vlasti, kada bi se on našao van Egipta. U aprilu 1249. godine, al-Salih je bio u Levantu gde se borio sa Ajubidskim gospodarima koji su mu bili rivali, kada je do njega stigla vest da kralj Francuske, Luj IX, nakon njegove smrti u narodu poznat kao Luj Sveti, boravi na Kipru i na putu je da pokori Egipat. U junu 1249. godine, vitezovi i konjica Sedmog krstaškog pohoda su se iskrcali sa svojih brodova i utaborili se u blizini Damijete u Egiptu. Ratne kočije koja je sultan al-Salih postavio u okolini Damijeta radi odbrane grada su se povukle i krstaši su sa lakoćom zauzeli grad koji je inače bio prazan jer su se svi stanovnici razbežali kada su čuli za povlačenje kočija. Sultan al-Salih se razbesneo i pogubio vozače zbog njihovog kukavičluka i bega. Al-Salih je prešao na sigurno, u Mansuru. Tamo je 23. novembra 1249. godine naglo umro nakon 10 godina vladavine, i to u veoma kritičnom trenutku za njegovu zemlju. Šadžar al-Dur je pozvala glavnog egipatskog vojskovođu Fahrudina Jusufa i upravitelja sultanske palate al-Tavaši Džamaludina Muhsina. Njima je saopštila vest da je sultan al-Salih umro i da je Egipat sada u veoma teškom položaju bez vladara, pogotovo kada se strana invazija okuplja pred njihovim vratima. Njih troje su se složili da sakriju vest o smrti sultana da ne bi slomili duh vojnicima i narodu kao i da ne bi ohrabrili krstaše da napadnu. U tajnosti, i bez znanja bilo koga drugog, Šadžar al-Dur je čamcem prebacila sultanovo telo do tvrđave Džazirat al-Rauda. Uprkos tome što al-Salih bin Ajub nije odredio ko će ga naslediti kada umre, Šadžar al-Dur je ipak poslala mamelučkog zapovednika Farisudina Aktaija al-Džimdara do utvrde Kifa, i da prizove Turanšaha, sina al-Saliha Ajuba da vlada Egiptom, pošto je njen sin sa sultanom umro. Pre smrti, al-Salih je pokazao svojoj supruzi gde se nalaze papiri za izdavanje zvaničnih sultanskih zapovedi. Šadžar al-Dur i Fahrudin Jusuf su počeli da izdaju sultanske zapovedi na ovim papirima. Govorili su da je sultan bolestan i da ne može da se viđa ni sa kim. Bilo je neophodno da mu donose hranu ispred sobe gde je spavao kako niko ne bi posumnjao. Izdata je sultanska naredba da je sultanov sin, Turanšah postao naslednik egipatskog sultanata.

Trijumf Egipta u Sedmom krstaškom ratu

Luj IX , kralj Francuske, zarobljen u Faraskuru.

Vest o smrti sultana al-Saliha Ajuba je stigla do krstaša. U isto vreme je u Damijetu stigao Alfonso od Poatjea, brat kralja Luja, i sa sobom poneo zalihe hrane, vode i oružja. Ohrabreni, krstaši su napustili Damijetu i uputili se prema Kairu. Krstaška konjica, koju je predvodio Robert od Artoa, drugi brat kralja Luja, uspela je da pređe kanal Ešmom putem koji je poznavao jedan lokalni stanovnik. Napali su iznenada egipatsku vojsku udaljenu oko 3 km od Kaira. U toj bici poginuo je zapovednik Fahrudin Jusuf. Egipatski vojnici, koji su bili iznenađeni neočekivanim napadom, pobegli su u Mansuru. Zapovednik Ruknudin Bajbars je predstavio Šadžar al-Dur, de-fakto vladarki Egipta u tom trenutku, plan koji sačinio, prema kom krstaška konjica koja je jurila prema Mansuri upada u klopku. Šadžar al-Dur se složila sa planom. Bajbars i Farisudin al-Aktai koji je postao zapovednik egipatske vojske su sproveli plan u delo: organizovali su vojnike unutar Mansure i zamolili stanovnike da budu tihi, kako bi krstaši pomislili da je grad prazan, kao što je i Damijeta bila. Uistinu, krstaška konjica je upala u zamku i pojurila u unutrašnjost grada i krenula na sultanovu palatu. Tada su ih zaskočili Mameluci i napali ih svom snagom sa svojom pešadijom i iskusnim strelcima. Na ulice su izašli i dobrovoljci, stanovnici Mansure u borbi za svoj grad. Mameluci su opkolili krstaške snage i zatvorili okolne ulice i sokake, i krstaši nisu bili u stanju da im umaknu a jedino što im je preostalo bilo je da umru na u borbi ili da se bace u brze vode reke Nil i podave se. Robert od Artoa, brat kralja Luja, se sakrio u jednoj kući ali su ga ljudi pronašli i ubili. Bitka se završila porazom krstaša, od kojih su mnogi poginuli. Ubistva su bila nemilosrdna, a u prilog tome govori da su samo dvojica templara preživela pokolj. U otprilike tom trenutku na istorijsku scenu Egipta stupaju značajne istorijske ličnosti poput al-Zahira Bajbarsa, Izudina Ajbaka, sultana Kalavana i drugih.

Oslobađanje od Turanšaha

Ubistvo Turanšaha 1250. godine.

Nakon pobede, novi sultan je prkosio Šadžar al-Dur. Umesto da je privoli na svoju stranu, on joj je pretio i tražio novac svog oca. Šadžar al-Dur mu je odgovorila da je potrošila sav novac na rat i na upravljanje državom. Kada se njihov odnos dodatno pogoršao, Šadžar al-Dur je pobegla u Jerusalim, plašeći se odmazde i osvete novog sultana.

Turanšah je svoj bes usmerio i na Mameluke koji su bili najviše zaslužni za pobedu u bici kod Mansure, samim tim i za pobedu u Sedmom krstaškom ratu. On je počeo da razmišlja kako da ih se oslobodi. Mameluci su ga preduhitrili, i Turanšah je pogubljen od ruke Aktaija.

Zakletva

Mameluci su se našli u novoj situaciji. Oni su sada bili gospodari i nisu više bili samo alatka u tuđim rukama za postizanje određenih ciljeva i interesa. Na njima je bilo da izaberu novog sultana Egipta. Umesto da izaberu nekog od njih da nasledi ovu visoku poziciju, oni su izabrali Šadžar al-Dur.

Položena je zakletva novoj sultaniji i njeno ime je ugravirano na novcu uz sledeće reči: „Istinska zaštitnica, kraljica muslimana i majka Halila, princa vernih”.

Treba pomenuti da Šadžar al-Dur nije bila prva žena-vladar u islamskom svetu. Njoj je prethodila Radija al-Din, sultanija Delhija. Njena vladavina je trajala 4 godine, od 1236. do 1240. godine. Arva bint Ahmed al-Sulajhija, iz ismailitske dinastije Benu Sulajh iz Jemena je vladala od 1098. do 1138. godine.

Uklanjanje krstaša

Čim se Šadžar al Dur popela na presto, preuzela je kontrolu nad zemljom, a prvo što ju je zanimalo bilo je da ukloni krstaško prisustvo u zemlji i da povede pregovore sa njima, što je rezultiralo u sporazumu sa kraljem Lujem IX koji je bio zarobljen u Mansuri. To se dogodilo prilikom predaje Damijete i puštanja zatvorenika u zamenu za veliku otkupninu u iznosu od osam stotina hiljada zlatnika, polovinu plaćenu pre njegovog odlaska, a ostatak posle dolaska u Akru, uz obećanje da više nikada neće kročiti na obale muslimanskih zemalja. Luj Sveti će kasnije povesti i Osmi krstaški rat iz kog se neće vratiti živ.

Opozicija

Uprkos veštini i čvrstini koju je pokazala u vođenju državnih poslova, njene bliskosti sa javnošću i davanja novčanih sredstava prinčevima, uslovi nisu pogodovali dužini njene vladavine. Bilo je snažnog protivljenja unutar i izvan zemlje, Egipćani su ljuto protestovali odbacujući ideju da im žena sedi na tronu zemlje dok su se učenjaci takođe suprotstavili vlasti žene. Opoziciju je vodio Ez bin Abdulsalama koji je smatrao da je njena vladavina protivzakonita.

U isto vreme, Ajubidi u Levantu su se pobunili zbog smrti Turanšaha i Mamelučkog zlostavljanja halifata postavljanjem Šadžar al-Dur na čelo vlasti. Abasidski kalifat u Bagdadu je odbio da prizna mamelučku tvorevinu a kalif Mustasim im je poručio: „Ako imate manjka muškaraca, javite nam pa da vam pošaljemo”.

Abdikacija

Pred jakom opozicijom, Šadžar al-Dur je abdicirala, prepustvši vlast svom mužu vojskovođi Izudinu Ajbaku, poznatom po imenu al-malik al-muizz. Period koji je ona provela na vlasti bio je 80 dana.

Iako se Šadžar al-Dur zvanično odrekla vlasti i moći u korist svog supruga, ona ga je i dalje podučavala u pitanjima upravljanja državom i pokušavala je da ga stavi pod svoju kontrolu. Primorala ga je da napusti svoju prvu ženu, majku njegovog sina Alija, i zabranila mu da ih posećuje.

Ubistvo Farisudina Aktaija

Izudin Ajbak je pomogao Šadžar al-Dur da se oslobodi Farisudina Aktaija koji im je uzrokovao mnoge probleme za vreme njihove vladavine. On se smatra jednim od najžešćih muslimanskih vođa svog vremena.

Smrt

Nakon što se učvrstio na vlasti Ajbak se okrenuo protiv nje i pošto se oslobodio svojih rivala unutar zemlje i neprijatelja Ajubida van zemlje, počeo je da preduzima neophodne mere za ženidbu kćerke Badrudina Lulua, gospodara Mosula. Šadžar al-Dur se osetila izdanom od strane čoveka za kog se udala i od kog je napravila sultana. Šadžar al-Dur se razbesne zbog toga, te požuri da skuje zaveru kako bi se oslobodila Ajbaka, i posla mu pismo nudeći mu mir, učtivo mu se obraćajući i tražeći oproštaj od njega. On nasede na njen plan i da bi udovoljio njenoj molbi, ode do njenog zamka gde, po njenom naređenju biva ubijen 23. rebiulevela 655. god. hidžretske godine (1257 n.e). Ona je proširila glasine da je Ajbak umro iznenada noću, ali joj Mameluci nisu poverovali. Uhapsili su je i odveli prvoj ženi Izudina Ajbaka koja je naredila svojim sluškinjama da je ubiju. Pretukli su je svojim nanulama i izgazili do smrti, a potom i obesili na zidove zamka. Pokopali su je tek nakon nekoliko dana.

Tako je Šadžar al-Dur skončala svoj život. Savremeni istoričari mamelučke države uglavnom hvale njene podvige i njenu smelost.

Šadžar al-Dur, Kraljica Egipta ubijena je u Kairu, 3. maja 1257. godine, odnosno 23. rebiulevela 655. po hidžri, nakon što je abdicirala u korist svog vezira Izudina Ajbaka, posle 80 dana vladavine.

Biografija Šadžar al-Dur poslužila je kao inspiracija za film, koji je bio jedan od prvih filmova prikazanih u Egiptu. Glavnu ulogu je igrala glumica sejida Asija. Film je prikazan u brojnim arapskim zemljama početkom tridesetih godina prošlog veka.

Šadžar al-Dur u egipatskoj baštini

Arapski pripovedači pripovedaju o Šadžar al Dur

Šadžar al-Dur je u egipatskom folkloru jedan od istoimenih likova u egipatskoj epskoj folklornoj pesmi al-sira al-Zahir Bajbars. Ova narodna pesma koju su govorili pripovedači u arapskim kafedžinicama u Egiptu do početka dvadesetog stoleća, pripoveda o ljubavi Egipćana prema sultanu al Zahiru Bajbarsu i Šadžar al-Dur. Ova pesma, čiji je sadržaj većinom fiktivan, objašnjava da je Fatima Šadžar al-Dur bila kćerka halife po imenu al Muktadir, koji je vladao u Bagdadu sve do napada Mongola. Razlog što ju je nazvao Šadžar al-Dur je bio, prema pesmi, taj što joj je otac, koji ju je mnogo volio, darovao haljinu od bisera (na arapskom biser je dur) i kada ju je dodirnula, naličila mu je na drvo bisera (arapski Šadžar al-Dur/Šadžarat Dur). Kada mu je zatražila da je učini kraljicom Egipta, on joj je dao upravu nad Egiptom. Međutim, kada je stigla tamo zatekla je al-Saliha Ajuba, koji ju je oženio, da bi zajedno vladali. Kada je Bajbars stigao u Egipat i ušao u njenu utvrdu, ona ga je zavolela kao svog sina. Ajbak al Turkmeni je prikazan kao negativan lik, koji pristiže u Egipat iz Mosula da otme vlast Šadžar al-Dur i njenom mužu Salihu. Nakon Salihove smrti, Šadžar al-Dur se udala za Ajbaka. Međutim, prvi muž joj se pojavljuje u snu i naređuje joj da ubije svog novog muža. Kada se probudila ona je, prema pesmi, uzela mač i usmrtila Ajbaka. Kada je njegov sin ušao u prostoriju i zatekao oca mrtvog, Šadžar al-Dur se uplašila i otrčala. Prilikom svog bega pala je sa kule zamka i umrla.

Šadžar al-Dur na filmu i televiziji

• Egipatski film Šadžar al-Dur iz 1935. godine o životu Šadžar al-Dur. Glavnu ulogu tumačila je glumica Asija Dager
• Serija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Šadžar al-Dur o životu Šadžar al-Dur iz 1979. godine. Glavnu ulogu tumačila je glumica Nidal al-Aškar
• Egipatski film iz 1962. godine o životu mamelučkog sultana Kutuza. Ulogu Šadžar al-Dur tumačila je Tahija Karijuka u arapskoj verziji, a Silvija Pampanini u italijanskoj verziji
• Egipatska serija Vitezovi iz 1994. godine o životu mamelučkog sultana Kutuza. Ulogu Šadžar al-Dur tumačila je glumica Naval Abu al-Fatah
• Egipatski serija Na vratima Egipta iz 2006. godine o tatarskoj invaziji na arapski svet. Ulogu Šadžar al-Dur tumačila je glumica Nihal Anbar
• Sirijska serija al-Zahir Bajbars iz 2005. godine o al-Zahiru Bajbarsu. Ulogu Šadžar al-Dur tumačila je glumica Suzan Nadžmudin.
• Badr al-Din al-Aini, nauke o Jumanu u istoriji naroda vremena, d. Mohamed Mohamed Amin, Centar za istraživanje baštine, Egipatska organizacija knjiga, Kairo 1987.
• Bibars Aldavadar, ideja o maslacu u istoriji imigracije, Ujedinjeno preduzeće za distribuciju, Bejrut 1998
• Džamal al-Din al-Shial (profesor islamske istorije): Istorija islamskog Egipta, Dar El Maaref, Kairo 1966
• Al-Makrizi: Ponašanje prema zemljama kraljeva, Dar Al-Kutub, Kairo 1996
• Mohiudin bin Abdul Zaher : Ravd al-Zaher u biografiji kralja al Zahira, istraga i objavljivanje Abdul Aziza Al-Khvaitera, Rijad 1976
• Makrizi: Propovedi i razmatranja spominjanjem planova i spomenika, Literature Pres, Kairo 1968.
• Abdullah bin Aibak Davadari Blago Al-Durar i džamija Al-Garar, Nemački institut za islamsku arheologiju, Kairo, 1971
• Kasim Abdo Kasim, Doba mamelučkih Sultana - politička i društvena istorija, Ain za humanističke i socijalne studije, Kairo 2007

Literatura

• Abu al-Fida, The Concise History of Humanity.
• Al-Maqrizi, Al Selouk Leme'refatt Dewall al-Melouk, Dar al-kotob, 1997.
• Idem in English: Bohn, Henry G., The Road to Knowledge of the Return of Kings, Chronicles of the Crusades, AMS Press, 1969.
• Al-Maqrizi, al-Mawaiz wa al-'i'tibar bi dhikr al-khitat wa al-'athar,Matabat aladab,Cairo 1996, ISBN 977-241-175-X.
• Idem in French: Bouriant, Urbain, Description topographique et historique de l'Egypte,Paris 1895
• Ibn Iyas, Badai Alzuhur Fi Wakayi Alduhur, abridged and edited by Dr. M. Aljayar, Almisriya Lilkitab, Cairo 2007, ISBN 977-419-623-6
• Ibn Taghri, al-Nujum al-Zahirah Fi Milook Misr wa al-Qahirah, al-Hay'ah al-Misreyah 1968
• History of Egypt, 1382–1469 A.D. by Yusef. William Popper, translator Abu L-Mahasin ibn Taghri Birdi, University of California Press 1954
• Asly, B., al-Zahir Baibars, Dar An-Nafaes Publishing, Beirut 1992
• Goldstone, Nancy (2009). Four Queens: The Provençal Sisters Who Ruled Europe. Phoenix Paperbacks, London. 
• Sadawi. H, Al-Mamalik, Maruf Ikhwan, Alexandria.
• Mahdi,Dr. Shafik, Mamalik Misr wa Alsham ( Mamluks of Egypt and the Levant), Aldar Alarabiya, Beirut 2008
• Shayyal, Jamal, Prof. of Islamic history, Tarikh Misr al-Islamiyah (History of Islamic Egypt), dar al-Maref, Cairo 1266, ISBN 977-02-5975-6
• Sirat al-Zahir Baibars, Printed by Mustafa al-Saba, Cairo 1923. Repulished in 5 volumes by Alhay'ah Almisriyah, Editor Gamal El-Ghitani, Cairo 1996, ISBN 977-01-4642-0
• Sirat al-Zahir Baibars, assembled H. Johar, M. Braniq, A. Atar, Dar Marif, Cairo 1986, ISBN 977-02-1747-6
• The chronicles of Matthew Paris ( Matthew Paris: Chronica Majora ) translated by Helen Nicholson 1989
• The Memoirs of the Lord of Joinville, translated by Ethel Wedgwood 1906
• The New Encyclopædia Britannica, Macropædia,H.H. Berton Publisher,1973–1974
• Meri, Josef W. (Editor). Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia. Routledge, 2006. web page
• Perry, Glenn Earl. The History of Egypt – The Mamluk Sultanate. Greenwood Press, 2004. page 49
• Qasim,Abdu Qasim Dr., Asr Salatin AlMamlik ( era of the Mamluk Sultans ), Eye for human and social studies, Cairo 2007
• Irwin, Robert. The Middle East in the Middle Ages: The Early Mamluk Sultanate, 1250–1382. Routledge, 1986. web page

Spoljašnje veze

• Šadžar al-Dur
• Mudri sultan islama na mreži