Мамелуци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мамелучки коњаник, насликано 1810
Слика Мамелука, 1779.
Други мај 1808: Напад Мамелука, Франсиско Гоја (1814)
минарет Кутуб, пример мамелучке уметности
Џамија султана Хасана(лево) заједно са каснијом џамијом Ел Рифај и са две отоманске џамије(у позадини), Каиро
Мамелучка застава Каира, према Каталанском атласу око 1375.

Мамелуци (арап. مملوك (једнина), مماليك (множина), тур. Kölemen, „поседован") су били исламизовани робови војници који су служили муслиманске калифе и султане династије Ајубида у току средњег века. Временом су се претворили у веома моћну војну касту и више пута су отимали власт, као на пример у Египту, где су владали у Мамелучком султанату од 1250. до 1517. године.

Преглед[уреди]

Први мамелуци служили су абасидске калифе у 9. веку у Багдаду. Абасиди су углавном регрутовали из подручја око Кавказа (углавном Черкезе и Грузијце) и у подручју око Црног мора већином турске народе. Већина заробљеника није била муслиманског порекла. Мамелуке би обично у робље продавале осиромашене степске породице или би их киднаповали трговци робљем. Мамелучки систем је био битан за владаре, јер војска није била повезана ни са једном структуром моћи. Локални ратници би обично били лојални својим шеицима, својим породицама или племићима пре него султану или калифу. Кад би неки командант спремао заверу против владара није га билои могуће утишати, а да се не изазове немир међу племством и онима везаним за њега. Војници робови су били странци са најнижим статусом и нису могли бити умешани у заверу против владара, а лако их је било казнити кад изазивају невоље.

Организација[уреди]

Мамелуци би најпре били преведени на ислам. Након тога су били обучавани као коњаници. Следили су посебна правила понашања и вредности, у којима је храброст и дарежљивост била високо на цени. Веома значајна је била тактика коњице, стрељаштво и давање прве помоћи рањенима. Живели су у својим гарнизонима и углавном су проводили време заједно. Њихова забава су били спортови као такмичење у стрељаштву или борба на коњима. Интензивна и строга обука за свакога новога регрута осигуравала је континуитет мамелучке праксе. Технички гледано, након обуке нису више били робови, али били су још увек обавезни да служе султана или калифа. Султан их је држао као спољну силу под својим директним заповедништвом, да би их користио у случају локалних племенских сукоба. Султан би их слао чак до Шпаније. Султани су имали највише Мамелука, али и остали емири су могли имати своју мамелучку војску. Многи Мамелуци су дошли до високих положаја, укључујући команду војске. У почетку њихов статус није био наследан, али временом су постали повезани са постојећом структуром моћи.

Мамелуци у Индији[уреди]

Мамлучки командант муслиманских снага у Индији Кутбудин Ајбак прогласио се 1206. султаном и основао је прву мамелучку династију која је трајала до 1290. Назива се и робовска династија.[тражи се извор од 09. 2009.]

Мамелуци у Египту[уреди]

Саладин је 1169. освојио Египат у име зенгидског краља Дамаска. Сам Саладин је 1174, основао династију Ајубида. Након освајања Јерусалима Саладин је са својом курдском породицом осигурао контролу над Блиским истоком. Након Саладинове смрти долази до поделе међу синовима. Саладинов брат Ал Адил је 1200. успео након дугих борби да консолидује власт победом над разним рођацима. Сваки од Саладинових синова имао је мамелучку војску, тако да је током династичког сукоба долазило и до сукоба мамлучких војски.

Ал Адил је објединио војску. Процес димнастичких борби се понављао сваки пут по смрти претходног владара. Ајубиди су све више постали зависни од Мамелука и убрзо су их укључили у унутрашњу политику двора.

Француски напад и Мамелучко преотимање[уреди]

За време Седмог крсташког рата француски краљ Луј IX се искрцао у Египту. Египатска војска се најпре повукла. Султан је био умро. Власт је накратко преузео његов син, па онда његова жена Шајар ал Дур. Шајар је послала мамелучку војску да изведе контранапад. Победили су крсташе 1250, а француски краљ је дуго оклевао са повлачењем, па је био заробљен. Морао је платити откуп од 250.000 ливри. Касније је растао политички притисак да Египта треба имати мушког владара, па се Шајар ал Дур удала за мамелучког команданта Ејбака. Уследила је борба за власт, па су Ајбака убили, а власт је преузео Кутуз, који је основао први Мамелучки султанат и династију Бахри.

Мамелуци и Монголи[уреди]

Када је Хулагу-кан опустошио Багдад и преузео Дамаск 1258. Из Дамаска је побегао мамелучки генерал Бајбарс. Побегао је у Каиро. Хулагу је захтевао од Кутуза да преда Каиро. Кутуз је уз помоћ Бајбарса мобилизовао војску. Хулагу је морао да оде на исток, када је умро Могке кан. Оставио је свом заменику заповедништво над великом монголском војском. Кутуз је навукао монголску војску у заседу и тешко је поразио у бици код Ајн Џалута 1260. Када се Кутуз вратио у Каиро Бајбарс је убио Кутуза и преузео је власт. На исти начин власт је прелазила са једнога на другога султана. Просечно време власти мамелучких султана било је седам година. Мамелуци су 1260. још једном победили Монголе код Хормса и потискивали их све док нису преузели Сирију. Утврдили су поодручје. Бајбарсова војска је победила и последње крсташе у Светој Земљи. Династија Бурџи или Букри је 1382. преузела власт. Династију су чинили Черкези.

Османско царство[уреди]

Османско царство је 1517. заузело Мамелучки султанат. Мамелучке институције су и даље постојале и под Турцима, али нису биле исте као у доба султаната. Наполеон је 1798. победио Мамелуке када је напао Египат у бици код пирамида и протерао их у горњи Египат. Након повлачења Француза Мамелуци су започели борбу за независност против Османског царства и Велике Британије. Мамелучки вођа Ибрахим бег је 1803. писао руском амбасадору тражећи да посредује између њих и султана, а тражили су и да се врате у Грузију. Руски амбасадор је одбио да посредује. Мамелуци су 1806. неколико пута победили турску војску, а у јуну је дошло до мировног споразума. Према споразуму Мамелуцима се предаје власт, а Мехмед Алија треба напустити позицију гувернера. Сукоби међу Мамелуцима спречили су спровођење свега тога.

Крај мамелучке власти у Египту[уреди]

Мухамед Али је 1811. позвао све Мамелуке у своју палату на свечаност. Било је око 600 мамелука и све их је побио. Започео је покољ Мамелука. На улицама је убијено око 3.000 мамелука и њихових рођака. Део мамелука је успео да побегне у Судан. Ту су успоставили базу за трговину робовима. Султан од Сенара у Судану је 1820. замолио Мухамеда Алија да га реши Мамелука. Али је извршио инвазију Судана, решио га Мамелука и заузео га за себе.

Мамелуци у Наполеоновој војсци[уреди]

Наполеон је оформио властити мамелучки корпус. Чак је и његова царска гарда имала Мамелука. Један Наполеонов чувени телохранитељ Рустан је био Мамелук. Једна Гојина слика приказује напад мамелучке коњице против народа у Мадриду. Мамелуци су се борили у бици код Аустерлица 1805.

Литература[уреди]

  • A. Allouche: Mamluk Economics : A Study and Translation of Al-Maqrizi's Ighathat. Salt Lake City, 1994
  • R. Amitai-Preiss: Mongols and Mamluks: The Mamluk-Ilkhanid War 1260-1281. Cambridge, 1995
  • D. Ayalon: The Mamluk Military Society. London, 1979
  • Ulrich Haarmann: Das Herrschaftssystem der Mamluken, in: Halm / Haarmann (Hrsg.): Geschichte der arabischen Welt. C.H.Beck (2004). ISBN 978-3-406-47486-6.
  • James Waterson - The Mamluks (History Today March 2006)

Спољашње везе[уреди]