Sniper Elite V2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sniper Elite V2
Developer(i)Rebellion Developments
Izdavač(i)Rebellion Developments
SerijaSniper Elite
Platforme
IzlazakMicrosoft Windows, PlayStation 3, Xbox 360
  • NA: 2. maj 2012
  • AU: 3. maj 2012
  • EU: 4. maj 2012
Wii U
  • NA: 21. maj 2013
  • EU: 24. maj 2013
  • AU: 30. maj 2013
Microsoft Windows, Nintendo Switch, PlayStation 4, Xbox One
  • WW: 14. maj 2019 (Remastered)
Žanr(ovi)Taktičko pucanje, stelt
ModifikacijeSingle-player, multiplayer

Sniper Elite V2 je taktička stelt video igra iz trećeg lica iz 2012. koju je razvila i objavila Rebellion Developments. To je nastavak njegovog prethodnika Sniper Elite iz 2005. godine, koji se dešava u istom vremenskom okviru i na istom mestu — Bitka za Berlin u aprilu–maju 1945. — ali sa izmenjenim narativom. Priča igre prati američkog oficira OSS-a koji mora da eliminiše grupu naučnika uključenih u nemački raketni program V-2 pre nego što ih Crvena armija uhvati.[1] Još jedan nastavak pod nazivom Sniper Elite III izašao je 2014.[2][3][4][5] Remasterizovana verzija za Majkrosoft Vindovs, Nintendo Svič, Plejstejšn 4 i Iksboks Jedan objavljena je 14. maja 2019.[6]

Igranje[uredi | uredi izvor]

Sniper Elite V2 je taktička pucačina iz trećeg lica koja naglašava manje direktan pristup borbi, podstičući igrača da koristi skrivenost i drži se na udaljenosti od neprijateljskih vojnika. Većina misija kampanje za jednog igrača pruža višestruke rute kojima igrač može da krene, uključujući višespratnice i sporedne ulice, kako bi dobio tačke gledišta i sakrio se od progona neprijatelja. Smešten u Drugom svetskom ratu, lik igrača koristi odgovarajuće oružje za to doba. Snajperska puška je primarno oružje tokom igre, sa raznim puškomitraljezima i pištoljima dostupnim kao bočne ruke. Pored ručnih bombi, igrač može da koristi zamke za mine, protivpešadijske nagazne mine i dinamit. Dvogled se može koristiti za označavanje neprijatelja na vidiku, prikazujući njihov položaj i pokrete igraču. Kada koristite snajpersku pušku, određeni elementi mogu odrediti ishod metka, uzimajući u obzir realističnu balistiku kao što su pravac i jačina vetra i pad metka koji potencijalno menja hitac kroz nišan. Meci mogu da se odbiju od površine ili mete i pogode druge. Različiti položaji, uključujući čučanje ili ležanje napred, takođe mogu da stabilizuju udarac, a lik igrača takođe ima mogućnost da duboko udahne što iz njihove perspektive izgleda da usporava vreme. Još jedna ključna sposobnost je da kada je lik igrača uočen, njegovi poslednji pokreti i pozicija prema neprijatelju se prikazuju kao figura sa belim obrisima, potencijalno omogućavajući igraču da pobegne iz tog područja dok neprijateljski vojnici pucaju na pogrešnu metu.

Glavna karakteristika V2 je "X-Ray Kill Cam" gde će se uspešan i vešt hitac pratiti u usporenom snimku od ispaljivanja metka iz snajperske puške do mete gde će nakon udara igraču biti prikazan anatomski ispravan X-zraka stil otkriva pogođeni deo tela i štetu koju metak izaziva na organima i kostima mete. Snajperisanje se takođe može koristiti za pucanje sopstvenih granata neprijatelja, ubijajući njih i svakoga u blizini. Ovaj metod se takođe može koristiti protiv vojnih vozila gađanjem rezervoara goriva i ventila, a može čak i detonirati kanistere goriva i artiljerijske granate označene crvenom bojom. Igra će takođe meriti značajne udarce kratkim prikazom udaljenosti i drugih faktora kao što je da li je to bio pogodak u glavu ili pokretnu metu.

Režim za više igrača[uredi | uredi izvor]

V2 podržava onlajn režim za više igrača gde igrači učestvuju u kooperativnoj igri u nizu načina igre. Kill Tally je režim u kojem se dva igrača odbijaju od sve brojnijih i težih talasa neprijateljskih vojnika i vozila u zatvorenom okruženju sa beskonačnom tačkom snabdevanja municijom i eksplozivom. Dok se igrači mogu takmičiti za veći broj ubistava, obojica moraju održavati jedni druge u životu i raditi zajedno. Bombing Run je režim baziran na misiji gde igrači moraju da pretražuju okolinu kako bi popravili kamion da pobegne pre nego što se čitavo područje bombarduje. Treći režim je Overwatch, gde dva igrača preuzimaju različite uloge da dovrše cilj sa jednim igračem kao operativcem koji preduzima navedene ciljeve i naoružan vatrenim oružjem i dvogledom kratkog dometa koji se mogu koristiti za označavanje neprijatelja za drugog igrača, koji preuzima uloga snajperista koji pokriva operativca tokom celog perioda. Pored ovih odvojenih režima igre, misije iz kampanje za jednog igrača mogu se igrati i sa dva igrača. Wii U verzija igre, međutim, izostavlja režime za više igrača, rang listu i kooperativni režim.[7]

Priča[uredi | uredi izvor]

Protagonista je potporučnik američke vojske Karl Ferburn (Tom Klark-Hil), nemačko-američki operativac OSS-a i vešt snajperista koji je ubačen u Berlin 1945. godine, tokom poslednjih dana Drugog svetskog rata. Igra počinje tako što Ferburn raspravlja o Operaciji Spajalica i njenoj prethodnici, Operaciji Oblačno, dok se Sjedinjene Države trude da regrutuju vrhunsko naučno osoblje nacističke Nemačke sa ponudama za zaposlenje. Ferburn ima zadatak da pronađe ključne pojedince uključene u razvoj V-2, što ga suprotstavlja i fanatičnim nemačkim snagama koje brane Berlin i invazijskim sovjetskim snagama koje su željne da regrutuju naučnike na svoju stranu.

U prvoj misiji kampanje Ferburn ubija nemačkog general-majora Hansa fon Ajzenberga dok se on sastaje sa sovjetskim agentom da prebegne u Rusiju. On beži i dobija novu metu: dr Guntera Krejdla, stručnjaka za raketne motore koji je u vojnom konvoju ispraćen iz grada. Nakon postavljanja zasede, Ferburn eliminiše Krejdla i dobija dokumente koji otkrivaju lokaciju primarnog nemačkog proizvodnog pogona V-2, gde se kriju tri Krejdlove kolege. Ferburn se infiltrira u objekat i uništava ga sa C-3, ali ne nalazi tragove naučnika. On uspeva da čuje radio poruku koja otkriva da je jedna od njegovih meta, dr Efram Švajger, uhvaćena u pokušaju da prebegne Amerikancima.

Američki obaveštajci obaveštavaju Ferburna da je Švajger odveden u logor na Opernplacu. Da bi skrenuo pažnju Nemcima, Ferburn provocira Sovjete da napadnu nemačke odbrambene položaje u napuštenom muzeju znajući da će biti poslano pojačanje da ih brani. Zatim locira logor, puca u nemačkog oficira pre nego što uspe da pogubi Švajgera i pokriva naučnika dok beži na sigurno pre nego što zadrži sovjetske trupe poslate da ga zarobe. Švajger je smrtno ranjen u unakrsnoj vatri i pred samrtnim rečima navodi da „Vulf ima plan“ u koji je uključen „Tabun“. Ne znajući šta da uradi sa ovim informacijama, Ferburn nastavlja sa misijom da ubije svoju četvrtu metu, pukovnika Milera. Nakon što je preživeo veliku nemačku zasedu dok je vraćao svoju opremu, Ferburn se infiltrira u protivvazdušni toranj i ubija Milera hitcem sa velike udaljenosti.

Da bi pronašao svoju poslednju metu, doktora Volfa, Ferburn upada u sovjetski terenski štab. On dobija podatke koji otkrivaju da je "Tabun" zapravo nervni gas koji su razvili nemački naučnici, koji Volf i Sovjeti nameravaju da utovare u rakete V-2 usmerene na London. Bez pojma gde će se lansiranje održati, Ferburn odlazi u Volfovu privatnu kancelariju u blizini nemačkog ministarstva rata da potraži tragove. On pronalazi beležnicu koja otkriva Volfov plan da pobegne sovjetskim avionom i otrcanu mapu sa detaljima svih skladišta V-2 i mesta lansiranja. Stigavši baš u trenutku kada Sovjeti dopunjuju jednu od raketa za napad, Ferburn je uništava detonirajući njen zalihu goriva. Zatim se bori nazad do Brandenburške kapije, gde je ubio fon Ajzenberga samo nekoliko dana ranije, i gde Volf sprema da pobegne sa sovjetskom pratnjom na aerodrom. Jednim udarcem, on ubija Volfa dok je doktor jurio, uzrokujući da se njegov automobil skrene i prevrne. Kako se bitka za Berlin bliži kraju, Ferburn napominje da je rat možda završen, ali novi sukob tek počinje i da su ga njegove akcije učinile prvim vojnikom.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

U 2011. godini, Rebellion je objavio da zajednički izdaje naslov sa 505 Games.[8] Predviđena za objavljivanje u maju 2012. godine, igra je opisana kao „ponovno pokretanje“ originalne Sniper Elite, a ne kao nastavak.[9] Prvobitna najava se, međutim, odnosila samo na izdanje za Iksboks 360 i Plejstejšn 3, bez verzije za kompjuter. Nakon snažnog odgovora korisnika računara, Rebellion je najavio da će samostalno objaviti verziju za kompjutere preko prodavnica i preko Stim prodavaca za preuzimanje onlajn igara koja će biti objavljena u isto vreme kada i verzije za konzole.[10] 5. februara 2013. Rebellion je objavio da je verzija za Nintendo Wii U konzolu u razvoju.[11]

Nakon prvobitnog izdanja, druga maloprodajna verzija igre je objavljena samo za kompjutere pod nazivom „High Command Edition“ 12. oktobra 2012. Ova verzija je uključivala ažuriranu verziju originalne V2 igre, prethodni bonus za prethodnu narudžbu „Assassinate the Führer“, nove mape za više igrača i ažuriranja režima i tada ranije neobjavljenu novu misiju i oružje za jednog igrača. Mnoge funkcije bi kasnije bile objavljene na mreži zasebno. Kompjuterska verzija je objavljena po treći put 15. marta 2013. kao deo „Collector's Edition“, ovog puta uključujući originalnu igru, sav sadržaj koji je moguće preuzeti do tog datuma (i za singl i za više igrača), audio zapis, odštampan u potpunosti - umetnička knjiga u boji i originalna igra Sniper Elite. Istog meseca, verzije za PS3 i 360 konzole ponovo su objavljene kao „Game of the Year Edition“ u Evropi i „Silver Star Edition“ u Severnoj Americi koje uključuju samo sadržaj za preuzimanje.[12]

Igra je potvrđena od strane AMD Eyefinity. [13]

Sadržaj koji se može preuzeti[uredi | uredi izvor]

Prvobitno u paketu kao bonus preuzimanje u pretprodaji sa glavnom igrom po njenom objavljivanju, prvi deo sadržaja za preuzimanje je samostalna misija za jednog igrača odvojena od glavne kampanje, pod nazivom „Assassinate the Führer“. Misija uključuje alternativni istorijski scenario gde je Ferburn poslat u Salcburg da presreće konvoj kako bi ubio Adolfa Hitlera pre nego što on pobegne iz tog područja vozom. Nakon objavljivanja igre, DLC je 5. juna 2012. pušten igračima koji nisu naručili unapred na svim platformama.[14] Druga DLC misija je „The Neudorf Outpost Pack“ objavljena 20. septembra 2012.[15] za kompjutere i 18. decembra 2012. za konzole. Misija se odnosi na rušenje deponije goriva pod kontrolom Nemačke u planinama Harc i uključuje dva nova ekskluzivna oružja. Treća DLC misija je „The Landwehr Canal Pack“ objavljena 18. oktobra 2012. i uključuje tri nova oružja. Misija je zahtevala da više nemačkih generala bude ubijeno dok se sastaju u noćnom Berlinu, što je predstavljalo izazov i zahtevalo je planiranje.[16] U isto vreme, novi režim za više igrača je pušten besplatno preko Stima pod nazivom "Dog Tag Harvest Mode", gde igrači prikupljaju bodove tek nakon što se sakupi oznaka palog vojnika[15] Četvrta DLC misija je „St. Pierre“ objavljena je 6. februara 2013. i takođe uključuje tri nova oružja. Misije uključuju ubistvo "generala Rodebrehta", zvezde u usponu u nemačkoj vojsci čija bi smrt mogla da preokrene tok rata za saveznike.[17]

Dana 7. novembra 2012. Rebellion je besplatno objavio „proširenje za više igrača“ za kompjutere, Plejstejšn 3 i Iksbok 360. Novi režimi za više igrača na mreži podržavaju kompetitivnu igru između igrača, uključujući tradicionalne načine deathmatch i team deathmatch, dok uvode "distance king", kako solo tako i timski, gde se uspeh igrača meri razdaljinom udaraca. Drugi režim je „No Cross“, varijanta na drugim režimima gde su timovi razdvojeni na dve strane mape, što zahteva samo borbe na velikim udaljenostima. Pored novih tipova igara, uključeno je i šest novih mapa za upotrebu u više igrača.[18] U isto vreme, takođe je objavljen i plaćeni deo DLC-a koji uključuje novi izbor oružja.[19]

Nastavci i ponovna izdanja[uredi | uredi izvor]

Nazi Zombie Army[uredi | uredi izvor]

Odvojeni samostalni naslov pod nazivom Sniper Elite: Nazi Zombie Army[20] je objavljen nakon V2 28. februara 2013. kao samostalna ekspanzija. Prvobitno je bio dostupan kao digitalno preuzimanje preko Stima; trebalo je da dobije maloprodajno izdanje, ali bez izdavača za naslov i nije objavljen na konzolama. Igru je takođe razvio Rebellion i napravljen je od istog motora i šablona kao V2, ima istu mehaniku i igru, ali predstavlja potpuno odvojene režime igre (i za jednog i za više igrača). Pretpostavka je da tokom poslednjih dana Drugog svetskog rata, sa nemačkom vojskom blizu poraza, Adolf Hitler primenjuje plan poslednjeg utočišta da podiže pale kao zombije kroz okultne rituale i okrene ih protiv savezničkih snaga, uzrokujući da Nemačka bude preplavljena nemrtvih. Igra sadrži niz misija kampanje koje se mogu igrati u režimu za jednog igrača ili sa do četiri igrača u onlajn saradnji. Struktura nivoa je upoređena sa serijom Left 4 Dead,[21][22] koja uključuje misije sa specifičnim ciljevima koji zahtevaju od igrača da se probijaju kroz nivoe koji sadrže različite vrste neprijateljskih zombija. Kontrolni punktovi razbijaju svaku kampanju sa sigurnim kućama, omogućavajući igračima da se opskrbe oružjem i municijom.[22]

Nazi Zombie Army 2[uredi | uredi izvor]

Nastavak pod nazivom Nazi Zombie Army 2 objavljen je 31. oktobra 2013. gde igrač mora da pronađe fragmente Sagamarte relikvije, ključ za kontrolu zombija dok se suočava sa novijim, smrtonosnijim neprijateljima.

Zombie Army Trilogy[uredi | uredi izvor]

Još jedan nastavak je najavljen 8. januara 2015. i objavljen 6. marta 2015., zajedno sa remasterisanim verzijama Nazi Zombie Army i Nazi Zombie Army 2, u okviru paketa Zombie Army Trilogy za Majkrosoft Vindovs, Plejstejšn 4 i Iksboks One.[23] Zbog nemačke cenzure nacističkih simbola, obe igre su objavljene samo kao Zombie Army u Nemačkoj.

Sniper Elite V2 Remastered[uredi | uredi izvor]

Razvijač Rebellion Developments je u martu 2019. objavio da će te godine biti lansirana poboljšana verzija igre za Majkrosoft Vindovs, Nintendo Svič, Plejstejšn 4 i Iksboks Jedan.[24]

U aprilu 2019, Rebellion Developments je potvrdio da će remaster biti objavljen 14. maja 2019.[25] Nova verzija sadrži više likova za igru (uključujući i one iz Zombie Army Trilogy), ažuriranu grafiku i foto-režim za snimke ekrana.

Prijem[uredi | uredi izvor]

 

Kritički prijem
Ocena agregatora
AgregatorOcena
Metacritic(PC) 66/100[26]
(PS3) 70/100[27]
(WIIU) 58/100[28]
(X360) 67/100[29]
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
Destructoid5.5/10[30]
Edge4/10[31]
Eurogamer6/10[32]
Game Informer8.25/10[33]
Game Revolution6/10[34]
GameSpot6/10[35]
GameSpy3/5 zvezdica[36]
GamesRadar4/5 zvezdica[37]
GamesTM7/10[39]
GameTrailers6.3/10[38]
IGN8/10[40]
Nintendo Life5/10 zvezdica[41]
ONM50%[42]
OPM (UK)7/10[43]
OXM (US)7.5/10[45]
OXM (UK)6/10[44]
PC Gamer (US)65/100[46]
VideoGamer.com6/10[49]

Sniper Elite V2 je dobio „mešovite ili prosečne“ kritike, prema agregatoru recenzija Metakritik.

U recenziji za GamesRadar, Met Hjuz je povoljno uporedio V2 sa originalnom Sniper Elite-om u pogledu strukture i raznolikosti misije, navodeći da „V2 održava ciljeve raznovrsnim i izbegava zamor tako što sažima i rafinira fizički obim igre“. Met Hjuz je u igri predstavio scenografiju razrušenog Berlina i napisao da se igrač zaista oseća kao jedan čovek protiv dve vojske. Slično, Nejtan Monir iz IGN-a je pohvalio režim za jednog igrača, smatrajući da on „pruža zadovoljavajući put kroz dobro osmišljenu mešavinu ratom razorenih gradskih pejzaža zrelih sa taktičkim mogućnostima za ubistvo i prikrivenim prikrivanjem“. Iako je primetio režim za više igrača, „Overwatch“ se smatrao izuzetnim režimom „gde režim za više igrača zaista postaje kul“ jer „ove misije zahtevaju pažljiv timski rad i veoma su zabavne“. Međutim, u mešovitom odgovoru, GameTrailers smatra da se jedan igrač razlikuje po kvalitetu, gde se „stvari okreću na gore kada radite bilo šta osim snajperskog udara“, posebno u vezi sa segmentima nevidljivosti iz blizine u onome što se razmatra u pregledu. da bude „pravo prevlačenje“ izazivajući „nepodnošljivu“ metodu pokušaja i grešaka. Međutim, u istoj recenziji smatra se da opcija da se kampanja igra zajedno „popravlja mnoge naše žalbe“.

Fil Sevidž iz PC Gamer-a uživa u obilju trikova koje možete igrati na neprijateljskim vojnicima. Međutim, on smatra da je najlakši način za igru sakrivanje iza zaklona i pucanje na neprijatelje koji se približavaju, on i dalje tvrdi da za trud uložen u sofisticiraniju igru igra vas „nagrađuje osećajem pažljivo smišljenog nestašluka koji dolazi na svoje mesto“. On se žali na strože nivoe, gde se igrač lako otkriva i „U ovim trenucima igra se pretvara u iskačuću streljanu“. Sevidž je takođe pohvalio "taktičke sisteme i zadovoljavajuću balistiku" dok je bio kritičan prema "neprijateljskoj viziji čudesnog".

GameSpy piše da AI ima neke trenutke sjaja, pomešane sa potpunom glupošću, ali priznaje da omogućava ubijanje neprijatelja na uzbudljiv način. On se žali da se neprijatelji ponovo pojavljuju dok igrač ne dostigne određene kontrolne tačke, što nema smisla u igri o snajperu.

GameRevolution hvali detalje kao što je disanje tokom snajperskog udara zavisi od toga koliko je lik umoran, ali se žale da su neprijatelji predvidljivi. Takođe se žale da je lako slučajno izabrati pogrešno oružje.

Recenzent GamesRadar-a hvali napetost i atmosferu šunjanja i pravljenja ključnih snimaka. Recenzent Game Informer-a, međutim, primećuje situacije kada je metak igrača odbijen od nevidljive barijere, što je „velika stvar“ u igri u kojoj je „svaki metak bitan“ i žali se da se čini da neprijatelji imaju dvogled zalepljeni na svoja lica.

Ponavljajuća karakteristika koja je zabeležena u recenzijama bila je "X-Ray Kill Cam". Recenzent za Official Xbox Magazine Čak Ozborn rekao je da ona „zarađuje ocenu za zrelost igre i naš aplauz“ dok ju je Tim Turi iz Game Informer-a nazvao „izvanrednom karakteristikom“ igre koja „nikada nije zastarela“, ali je priznao da je to učinilo njegovom stomaku da se "malo trza". Recenzent GameSpot-a Kris Voters nazvao je ovu funkciju „brutalnom i neopravdanom (za neke možda i previše)“, ali je ipak uživao u njoj kao „divljujuće krvavom“ vrhuncu. Marš Dejvis iz Eurogamer-a ponovio je ovaj stav rekavši da je „njena privlačnost definitivno gruba, ali, začudo, ove animacije takođe daju smrti svakog neprijatelja jezivi značaj“.

Igra je prodata u pola miliona primeraka na Stimu.[50]

Prednastavak[uredi | uredi izvor]

Treći unos u seriji Sniper Elite najavljen je u martu 2013. [51] Sniper Elite III odvija se u Severnoj Africi tokom Drugog svetskog rata i opisan je kao „više igra sa sendboksom“.[51][52] Što se tiče izbora načina igre, Kingsli je izjavio: „Želimo da osetite da se nosite sa scenarijima koji su uverljivi i da zaista možete da donesete smislene izbore o tome kako da se uhvatite u koštac sa njima“.[52]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sniper Elite V2 - Preview”. Godisageek.com. 20. 1. 2012. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  2. ^ „Sniper Elite 3 announced, Rebellion focused on "more of a sandbox game"”. PC Gamer. 14. 3. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  3. ^ „Say no to corridors: Rebellion on Sniper Elite 3′s sandbox”. VG247. 6. 6. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  4. ^ „Sniper Elite 3 Announced - IGN”. IGN. 13. 3. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  5. ^ „Sniper Elite 3 detailed for current, next-gen”. VG247. 14. 3. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  6. ^ „Sniper Elite V2 Remastered Launches May 14th on PC, PlayStation 4, Xbox One and Nintendo Switch”. WCCF Tech. 9. 4. 2019. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  7. ^ Yin-Poole, Wesley (30. 5. 2013). „Wii U Sniper Elite V2 lacks online play and DLC”. Eurogamer.net. Pristupljeno 2. 6. 2013. 
  8. ^ Purchese, Robert (6. 4. 2011). „Sniper Elite V2 announced for 2012 News • News •”. Eurogamer.net. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  9. ^ Post Blog. „Sniper Elite V2 - Organ Piercing Rounds Interview”. Gametrailers. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  10. ^ „Sniper Elite V2 coming to PC”. Webwire.com. 5. 8. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  11. ^ Cook, Dave (5. 2. 2013). „Sniper Elite V2 confirmed for Wii U release, GamePad screens emerge”. VG247. Pristupljeno 5. 2. 2013. 
  12. ^ Metz, Christopher (7. 3. 2013). „Sniper Elite V2's 'Silver Star' Edition Available in US Later This Month”. Co-Optimus. Pristupljeno 27. 5. 2013. 
  13. ^ „AMD Eyefinity Validated and Ready Software”. 
  14. ^ Acevedo, Paul (2. 6. 2012). „Sniper Elite V2 Hitler Killin' Mission Available to Buy June 5”. Co-Optimus. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  15. ^ a b Lincoln, Ross (20. 10. 2012). „Two New Sniper Elite V2 DLC Packs Released Thursday”. GameFront. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  16. ^ „New DLC for Sniper Elite V2 PC Comes in Both Free and Paid Flavours”. GamersHell. 18. 10. 2012. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  17. ^ Cook, Dave (6. 2. 2013). „Sniper Elite V2 St. Pierre DLC breaks stealth today on Xbox 360 & PS3”. VG24/7. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  18. ^ Carpenter, Peter (8. 11. 2012). „Sniper Elite V2 Multiplayer Expansion Review”. The Controller Online. Arhivirano iz originala 17. 1. 2013. g. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  19. ^ Ben, Lee (7. 11. 2012). „'Sniper Elite V2' free multiplayer DLC released”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  20. ^ „Sniper Elite: Nazi Zombie Army shuffles into the room”. PC Gamer. 14. 2. 2013. 
  21. ^ Shepard, James (2. 3. 2013). „Sniper Elite: Nazi Zombie Army”. This Is My Joystick. Pristupljeno 27. 5. 2013. 
  22. ^ a b Love, Jason (7. 3. 2013). „Sniper Elite: Nazi Zombie Army”. Co-Optimus. Pristupljeno 27. 5. 2013. 
  23. ^ Tom Phillips (8. 1. 2015). „Zombie Army Trilogy announced for PC, PS4, Xbox One”. Eurogamer. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  24. ^ „Rebellion announces four new Sniper Elite games in development”. Eurogamer. 14. 3. 2019. 
  25. ^ Yin-Poole, Wesley (2019-04-09). „Sniper Elite V2 Remastered comes out in May”. Eurogamer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-09. 
  26. ^ „Sniper Elite V2 for PC Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  27. ^ „Sniper Elite V2 for PlayStation 3 Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  28. ^ „Sniper Elite V2 for Wii U Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  29. ^ „Sniper Elite V2 for Xbox 360 Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  30. ^ Pinsof, Allistair (16. 5. 2012). „Review: Sniper Elite V2”. Destructoid. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  31. ^ „Sniper Elite V2 review”. Edge. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 9. 9. 2012. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  32. ^ Davies, Marsh (3. 5. 2012). „Sniper Elite V2 Review”. Eurogamer. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  33. ^ Turi, Tim (1. 5. 2012). „Sniper Elite V2 review - Rebellion Delivers A Visceral WWII Shooter”. Game Informer. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  34. ^ „Sniper Elite 2 Review”. Game Revolution. 16. 5. 2012. Pristupljeno 8. 12. 2022. 
  35. ^ Watters, Chris (1. 5. 2012). „Sniper Elite V2 Review”. GameSpot. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  36. ^ Nelson, Mike (6. 5. 2012). „Review: Sniper Elite V2”. GameSpy. Pristupljeno 8. 12. 2022. 
  37. ^ Hughes, Matt (2. 5. 2012). „Sniper Elite V2 review”. GamesRadar. Pristupljeno 2. 5. 2012. 
  38. ^ „Sniper Elite V2”. GameTrailers. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 25. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  39. ^ „Sniper Elite V2 review”. GamesTM. 3. 5. 2012. Arhivirano iz originala 24. 7. 2013. g. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  40. ^ Meunier, Nathan (14. 5. 2012). „Sniper Elite V2 Review”. IGN. Pristupljeno 14. 5. 2012. 
  41. ^ Wahlgren, Jon (18. 6. 2013). „Sniper Elite V2 Review (Wii U)”. Nintendo Life. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  42. ^ Castle, Matthew (27. 7. 2013). „Sniper Elite V2 review”. Official Nintendo Magazine. Arhivirano iz originala 30. 10. 2014. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  43. ^ Blain, Louise (1. 5. 2012). „Sniper Elite V2 PS3 review”. PlayStation Official Magazine – UK. Arhivirano iz originala 29. 8. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  44. ^ „Sniper Elite V2 Review”. Official Xbox Magazine UK. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 29. 8. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  45. ^ Osborn, Chuck (1. 5. 2012). „Sniper Elite V2 review”. Official Xbox Magazine. Arhivirano iz originala 25. 2. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  46. ^ Savage, Phil (7. 6. 2012). „Sniper Elite V2 review”. PC Gamer. Pristupljeno 8. 12. 2022. 
  47. ^ Barker, Sammy (15. 5. 2012). „Sniper Elite V2 Review (PS3)”. Push Square. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  48. ^ Parkin, Simon (2. 5. 2012). „Sniper V2 Elite – review”. The Guardian. Pristupljeno 2. 5. 2012. 
  49. ^ „Sniper Elite V2 Review”. VideoGamer.com. 1. 5. 2012. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  50. ^ Robinson, Martin (3. 7. 2014). „Inside Sniper Elite 3's Rebellion, Britain's best guilty pleasure developer”. Eurogamer. Gamer Network. Pristupljeno 3. 7. 2014. 
  51. ^ a b „Sniper Elite 3 Announced - IGN”. IGN. 13. 3. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. "Sniper Elite 3 Announced - IGN". IGN. 13 March 2013. Retrieved 23 August 2013.
  52. ^ a b „Sniper Elite 3: Rebellion discusses North Africa setting, sandbox approach”. VG24/7. 11. 4. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sniper_Elite_V2&oldid=26785487”