Салцбург

Из Википедије, слободне енциклопедије


Салцбург
нем. Salzburg

SalzburgerAltstadt02b.jpg
Панорама градског језгра са замком на брду

Грб
Основни подаци
Држава Застава Аустрије Аустрија
Покрајина Салцбург
Становништво
Становништво 150.269
Агломерација 210.000
Густина становништва 2.288 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°48′00″N 13°01′00″E / 47.8, 13.033333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 424 м
Површина 65,678 км²
Салцбург на мапи Аустрије
{{{alt}}}
Салцбург
Салцбург на мапи Аустрије
Остали подаци
Градоначелник Хајнц Шаден
Веб-страна www.stadt-salzburg.at


Координате: 47° 47′ 60" СГШ, 13° 01′ 60" ИГД
Салцбург (нем. Salzburg) је четврти по величини град у Аустрији, смештен у средишњем делу државе. Салцбург је управно, привредно и културно средиште истоимене покрајине Салцбург, где чини засебан градски округ.

Салцбург је познат по старом језгру у бароку, једним од најочуванијих у средњој Европи. Због тога је градско језгро Салцбурга уврштено на листу културне баштине Унеска. У сагласју је и друга посебност Салцбурга - познат је и као „град класичне музике“, највише захваљујући томе што се ту родио Волфганг Амадеус Моцарт.

Салцбург је познат и по близини Алпа и чувених алпских зимских центара, па га зову и „Вратима Алпа“. Важан детаљ је и дубока повезаност града са римокатоличком црквом, па је Салцбруг и важно ходочасничко средиште. Све ово заједно чини Салцбург важним туристичким одредиштем не само у држави, већ и у Европи.

Салцбург - старо градско језгро са Алпима у позађу

Порекло назива[уреди]

Реч Салцбург (немачки Salzburg) у преводу значи „град соли“ (salz+burg). Порекло овог назива везано је за средњи век, када је реком Салцах превожена со. Као вредна роба тог доба она је подлегала царини на месту данашњег града. Захваљујући томе овде се развио дворац (град), из кога се изродило данашње градско насеље.

Природне одлике[уреди]

Река Салцах у Салцбургу зими

Салцбург се налази у средишњем делу Аустрије, близу немачке границе (око 15 км). Тако је Салцбургу најближи већи град немачки Минхен на 150 км удаљености западно од града. Престоница Беч удаљен је око 300 км источно или 3 и по часа вожње.

Рељеф: Салцбург се сместио на стратешки важном месту у северном подгорју Алпа. Ту се долина реке Салцах, дотле стишњена међу Алпима, шири у велику котлину. Градско језгро се управо образовало на првим бреговима и брдима Алпа, са којих се лако могла надгледати северно разастрта равница.

Клима: Клима у граду је умерено континетална са благим утицајем планинске климе са оближњих Алпа (правац дувања ветрова, зимски снег). Просечна годишња температура је 9°C, а просечна количина падавина је 1184 мм.

Воде: Кроз град протиче река Салцах, која овом месту излази из алпских долина у равничарско подручје северно од града.

Историја[уреди]

Средњовековни приказ Салцбурга
Градска римокатоличка катедрала
Салцбуршки замак
Стари град ноћу
Палата Мирабел са вртом

Подручје Салцбурга било је насељено још у време праисторије од стране Келта. У 1. век п. н. е. Римљани освајају ово подручје и оснивају град Јувавум (лат. Juvavum) на месту данашњег града. Пропашћу старог Рима насеље је пропало и потпуно се руинирало.

У 7. веку епископ Руперт изабрао је руине римског града за изградњу нове базилике и свог седишта, из којег ће вршити покрштавање германских пагана. Насеље тада добија данашње име - Салцбург. У 11. веку насеље се осигурава тврђавом на брду изнад насељеног дела. Богатство, развој и верски значај града довели до осамостаљена кнежевине Салцбург од Баварске у 14. веку. Град се одржао значајним и у следећим вековима.

Први значајни потрес после више векова десио се крајем 1731. године када католички епископ града Леополд Антон фон Фирмијан обзнанио декрет о забрани протестантизма, који је током претходна 2 века стекао више од 20.000 верника у овом крају. Протенстантима је дата могућност преласка у католичанство или трајно напуштање града. Већина се склонила на север, у протестантску Пруску, или даље, у калвинистички Дебрецин, Лондон, чак и у Америку. Како се ово напуштање града и тражење новог дома десило у зимско доба, салцбуршки протестанти су доживели велико страдалништво, које је дуго остало тема у протестантским крајевима немачких земаља.

Наполеон 1805. укида самосталну кнежевину Салцбург која после више перипетија током овог периода Бечким конгресом 1815. године постаје део Хабзбуршке монархије. Убрзо Салцбург постаје средиште крунске области која се приближно поклапала са простором некадашње кнежевине.

Салцбург 1918. постаје део новоосноване републике Аустрије, која је 1938. године била прикључена Трећем рајху. Током Другог светског рата Салцбург је више пута бомбардован, али без већих последица. 1945. г. америчка војска је ушла у град. После рата поново је успостављена Република Аустрија, а град је постао средиште истоимене покрајине.

Становништво[уреди]

Данас је Салцбург град са око 150.000 становника и по томе је то четврти по величини град у држави. Градска агломерација има 210.000 становика. Треба се нагласити и то да у граду живи велики број радника и студената из разних земаља света, а свакодневно град походи и више хиљада туриста.

Година Број становника
1817. 12.037
1934. 40.232
1939. 77.170 (припајање предграђа)
1947. 99.244
2006. 150.000

Туристичке знаменитости и култура[уреди]

Салцбург има очувано старо градско језгро, махом образовано у време барока. Старо језгро се сместило испод средњовековног дворца на брду и састављено је од низа тргова и уских улица. Као важно средиште римокатоличке цркве град има много цркава и капела, које су монуметалне и раскошне. Град има велики број палата и паркова.

Близина Алпа, заоставштина Моцарта, околна језера чине Салцбург важним туристичких одредиштем. Због својих знаменитости, али и великих туристичких капацитета град Салбург се пријавио за организовање Зимске олимпијске игре 2014. г.

Галерија слика[уреди]

Музичка академија светског гласа, Моцартеум

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Салцбург