Бедни људи

С Википедије, слободне енциклопедије
Бедни људи
Наслов из 1847. године
Настанак и садржај
Ориг. насловБедные люди
АуторФјодор М. Достојевски
ЗемљаРусија
Језикруски
Издавање
ИздавачПетроградски зборник
Датум1846

Бедни људи (рус. Бедные люди) је први роман Фјодора Михајловича Достојевског, познат и под именом „Јадни људи“. Први пут је објављен 1846. године у часопису „Петроградски зборник“. Достојевски је Бедне људе писао преко девет месеци. Ово је први роман Достојевског. Роман је похвалио славни критичар Белински који је Достојевског прогласио новим Гогољем.

Радња[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Роман говори о вези између једног старијег човека, који ради као државни чиновник, и девојке, његове рођаке. Роман је у писмима и сам Достојевски приказује беду коју живе обични људи у тадашњој Русији. Сам роман је првенац Достојевског и револуционарног је карактера, у смислу кретања књижевности ка модернизму. Јунаци овог романа, размењују писма и у њима описују једно другом свој свакодневни, бедан и јадан живот, пун патње, интрига, сплетки...

Спољашње везе[уреди | уреди извор]