Бљушт
| бљушт | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Tamus communis | |
Бљушт (лат. Tamus communis) вишегодишња је монокотиледона повијуша из фамилије Dioscoreaceae. Познат је и под називима бљушћ, бљуст, кук, кука, кукача, куковина, змијино грожђе и „црна рука“.
Изглед и цветање[уреди | уреди извор]
Бљушт може да достигне дужину од 1—3 метра. Корење је гомољасто одебљало, 20—30 цм дугачко и 5—10 цм широко. Стабљика је вијугава, а листови су најчешће дубоко срцасти, шиљасти, тамнозелени и наизменично поређани. Такав облик листова подложан је варијацијама. Цветови бљушта су жућкасти и неугледни, сложени у гроздасте цватове, који избијају из пазуха листова, а цветају у мају и јуну. Плодови су округле, црвене бобице, које у себи садрже 3—5 семена. Од 4 до 6 бобица чине грозд.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Бљушт расте по сеновитим, најчешће буковим шумама, по пољима и влажним местима, а често се пење уз ограде, грмље и живице.
Употреба[уреди | уреди извор]
Јестиви су пролећни изданци и врхови младих стабљика бљушта. Бобице су богате шећером и пектином. Слаткастог су укуса, али делују надражујуће и пургативно, па се сматрају отровним. Подземни делови биљке такође су отровни.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.
