Пектин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пектин, полимер Д-Галактуронске киселине, у чврстом, прашкастом, стању

Пектин (грч. πηκτικός, pēktikós — згуснут, шчврснут) јесте дијетално влакно које садрже ћелијски зидови биљака. Први пут га је изоловао и описао Анри Браконо 1825.[1]

Употреба[уреди]

За тржиште се производи као бели до светлобраон прах, а већином се добија из коре цитрусног воћа, јер се она сатоји од око 30% пектина. Користи се као згушњивач, нарочито за џемове и желе.[2] Сем тога, користи се и у филовима, лековима, као стабилизатор и као извор влакана.[3] У цревном тракту, пектин везује холестерол, те смањује његов ниво у крви. Такође, везујући просте угљене хидрате, пектин успорава раст нивоа шећера у крви.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Keppler; Hamilton; Brass; Röckmann (2006). „Methane emissions from terrestrial plants“. Nature 439 (7073): 187–91. PMID 16407949. 
  2. ^ Kraft Foods. „Making Jam: The Role of Pectin & Acid“ Приступљено 29. 11. 2013.. 
  3. ^ LIVESTRONG. „Pectin vs. Gelatin“ Приступљено 29. 11. 2013.. 
  4. ^ Pornsak Sriamornsak (2003). „Chemistry of Pectin and its Pharmaceutical Uses“. Silpakorn University Journal 3 (1–2): 206.