Пектин
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пектин (грч. πηκτικός, pēktikós — згуснут, шчврснут) јесте дијеталнo влакно које садрже ћелијски зидови биљака. Први пут га је изоловао и описао Анри Браконо 1825.[1]
Употреба [уреди]
За тржиште се производи као бели до светло браон прах, а највише се екстрактује из коре цитрусног воћа, јер се она сатоји од око 30% пектина. Користи се као згушњивач, нарочито за џемове и желе.[2] Сем тога, користи се и у филовима, лековима, као стабилизатор, и као извор влакана.[3] У гастроинтестиналном тракту, пектин везује холестерол, те смањује његов ниво у крви. Такође, везујући просте угљене хидрате, пектин успорава раст нивоа шећера у крви.[4]
Извори [уреди]
- ^ Keppler; Hamilton; Brass; Röckmann (2006). „Methane emissions from terrestrial plants“. Nature 439 (7073): 187–91. PMID 16407949.
- ^ Kraft Foods. „Making Jam: The Role of Pectin & Acid“
- ^ LIVESTRONG. „Pectin vs. Gelatin“
- ^ Pornsak Sriamornsak (2003). „Chemistry of Pectin and its Pharmaceutical Uses“. Silpakorn University International Journal 3 (1–2): 206.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
