Benzizoksazol

Benzizoksazol
Nazivi
	IUPAC naziv 1,2-Benzizoksazol
	Drugi nazivi 2,1-Benzizoksazol, Antranil, Benzo[d]izoksazol, Benz[c]izoksazol
Identifikacija
CAS broj	271-58-9 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:51554 ;
ChemSpider	64227 ;
ECHA InfoCard	100.005.440
EC broj	205-980-5
PubChem C ID	67498;
	SMILES n2oc1ccccc1c2; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C7H5NO
Molarna masa	119,12 g·mol−1
Agregatno stanje	Bezbojna tečnost
Gustina	1,18 g/cm3
Tačka ključanja	35 - 38 °C (2,67 hPa); 101 - 102 °C (2 kPa)
Opasnosti
S-oznake	S24/25, S28A, S37, S45
Tačka paljenja	58 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Benzizoksazol je aromatično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C₇H₅NO. Benzizoksazol sadrži benzen koji je kondenzovan sa izoksazolom.^[3]^[4] Benzizoksazol se prvenstveno koristi u industriji i naučnim istraživanjima.

Ovo heterociklično jedinjenje nalazi primenu u kao početni materijal u sintezi većih, obično bioaktivnih struktura. On je komponenta hemijskih struktura lekova kao što su antipsihotik risperidon i antikonvulsant zonisamid.

Njegova aromatičnost ga čini relativno stabilnim heterocikličnim jedinjenjem. On sadrži reaktivana mesta koja omogućavaju funcionalizaciju.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Katritzky2nd-3] Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.

[Clayden1st-4] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[1]

[2]

[3]

[4]