Benzoksazol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Benzoksazol
Skeletal formula with numbering convention
Full structural formula with aromatic bond
Benzoxazole 3D ball inverted.png
Benzoxazole 3D spacefill inverted.png
IUPAC ime
Drugi nazivi 1-Oksa-3-aza-1H-inden
Identifikacija
CAS registarski broj 273-53-0 YesY
ChemSpider[1] 8873 YesY
ChEBI 38814
ChEMBL[2] CHEMBL451894 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C7H5NO
Molarna masa 119.12 g mol−1
Agregatno stanje Beo/svetlo žuti prah
Tačka topljenja

27-30 °C, 300-303 K, 81-86 °F

Tačka ključanja

182 °C, 455 K, 360 °F

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran
Opasnost
Tačka paljenja 58 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja oksazol
indol
benzofuran

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Benzoksazol je aromatično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C7H5NO. On se sastoji od benzena kondenzovanog sa oksazolom.[3][4] Miris benzoksazola je sličan piridinu. Benzoksazol se prvenstveno koristi u industriji i naučnim istraživanjima.

Ovo heterociklično jedinjenje je početni material u sintezi većih, često bioaktivnih struktura. On se nalazi u hemijskoj strukturi leka flunoksaprofena.

Njegova aromatičnost ga čini relativno stabilnim heterocikličnim jedinjenjem. On sadrži reaktivna mesta koja omogućavaju funkcionalizaciju.

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  3. ^ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882. 
  4. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 

Literatura[уреди]