Benzoksazol
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Benzoksazol | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | 1-Oksa-3-aza-1H-inden |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 273-53-0  |
| HemPauk | 8873 |
| ChEBI | 38814 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C7H5NO |
| Molarna masa | 119.12 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Beo/svetlo žuti prah |
| Tačka topljenja |
27-30 °C, 300-303 K, 81-86 °F |
| Tačka ključanja |
182 °C, 455 K, 360 °F |
| Rastvorljivost u vodi | Nerastvoran |
| Opasnost | |
| Tačka paljenja | 58 °C |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | oksazol indol benzofuran |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Benzoksazol je aromatično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C7H5NO. On se sastoji od benzena kondenzovanog sa oksazolom.[1][2] Miris benzoksazola je sličan piridinu. Benzoksazol se prvenstveno koristi u industriji i naučnim istraživanjima.
Ovo heterociklično jedinjenje je početni material u sintezi većih, često bioaktivnih struktura. On se nalazi u hemijskoj strukturi leka flunoksaprofena.
Njegova aromatičnost ga čini relativno stabilnim heterocikličnim jedinjenjem. On sadrži reaktivna mesta koja omogućavaju funkcionalizaciju.
Reference [уреди]
- ^ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
