Јерменска револуционарна федерација

С Википедије, слободне енциклопедије
Јерменска револуционарна федерација
Հայ Յեղափոխական Դաշնակցութիւն
ОснивачХристофор Микаелјан
Степан Зорјан
Симон Заварјан
Представник синдикатаХагоп Дер-Хачадоуријан
СлоганСлобода или смрт
(Ազատություն կամ մահ)[1]
Основана1890. у Тифлису у Русији (данас Тбилиси, Грузија)
СедиштеЈереван
Јерменија
НовинеЈеркир
Млади огранакЈерменска омладинска федерација
Број чланова  (2012.)Јерменија: 6.800[2]
Идеологијајерменски национализам[3][4][5]
Уједињена Јерменија[6][7]
социјална тржишна привреда
русофилија [8][9]
демократски социјализам[10][11][12]
историјски
револуционарни социјализам [13]
антисовјетизам[14][15][16]
Политичка позицијалијеви центар ка љевици[12]
Међународно чланствоСоцијалистичка интернационала[17]
Европска странкаПартија европских социјалиста (посматрач)[18]
Боје  црвена
  златна
ХимнаСељак и радник
(Մշակ, բանուոր)
Национална скупштина Јерменије
11 / 107
Национална скупштина Арцаха
3 / 33
Парламент Либана
3 / 128
Застава странке
Веб-сајт
arfd.am

Јерменска револуционарна федерација (ЈРФ; јерм. Հայ Յեղափոխական Դաշնակցութիւն, ՀՅԴ), позната и као Дашнакцутјун (краћи облик Дашнак), јерменска је националистичка и социјалистичка политичка странка[19][20][21][22] основана 1890. године у Тифлису у Руској Империји (данас Тбилиси, Грузија), а основали су је Христофор Микаелјан, Степан Зорјан и Симон Заварјан.[23] Данас странка дјелује у Јерменији, Арцаху и земљама у којима постоји јерменска дијаспора. Данас она представља минорну странку, а од децембрa 2018. године имала је заступнике у двије националне скупштине са 7 мандата у Националној скупштини Арцаха и три мандата у Парламенту Либана,[24][25] као дио коалиције Савез 8. марта.

ЈРФ је традиционално заговарала демократски социјализам[10][26] и пуноправна је чланица Социјалистичке интернационалне од 2003. године, којој је првобитно придружила 1907.[17] Има најбројније чланство међу политичким стракама присутним у јерменској дијаспори, а упоставила је подружнице у више од 20 земаља. У поређењу са другим јерменским странкама које су углавном фокусиране на образовне или хуманитарне пројекте, ЈРФ је политички оријентисана организација и традционално је била најупорнији присталица јерменског национализма. Странка води кампању за признање геноцида над Јерменима и право на репарацију. Заговара и успостављање Уједињене Јерменије, дјелимично засноване на Севрском споразуму из 1920. године.

ЈРФ је постала активна унутар Османског царства почетком 1890-их са циљем окупљања различитих мањих скупина које су се залагале за реформу и одбрану јерменских села од масакара који су били често у неким претежном јермснким областима земље. Чланови ЈРФ-а су основали федаји скупине које су браниле јерменске цивиле путем оружаног отпора. Дашнаци су такође радили на ширем циљу стварања „слободне, независне и уједињене” Јерменије, иако су понекад циљ остављали по страни ради реалнијег достигнућа, као што је заговарање аутономије.

Странка је 1918. године била инструмент у стварању Демократске Републике Јерменије, која је пала под совјетске комунисте 1920. Након што су комунисти протјерали руководство, ЈРФ је наставила да постоји у заједницама јерменске дијаспоре, гдје је помогла Јерменима да очувају свој културни идентитет. Након распада Совјетског Савеза, вратила се у Јерменију, гдје сада има улогу минорне странке. Прије избора Сержа Саргсјана за предсједника Јерменије и недуго послије тога, ЈРФ је била чланица владајуће коалиције, иако је на предсједничким изборима имала свог кандидата.

ЈРФ је поново ушла у Саргсјанов кабине у фебруару 2016. године, што је дефинисано као „дугорочна политичка сарадња” споразумом са Републиканом странком Јерменије што је значило да ће ЈРФ дијелити одговорност за све владине политике. ЈРФ је тада одобрио Саргсјанову номинацију за предсједника Владе, на коју је поднијео оставку шест дана касније усљед великих антивладиних протеста. До вечери 25. априла 2018. године, ЈРФ се повукла из коалиције.

Након револуције, странка је изгубила подршку у јавном мнењу Јерменије и сада према анкетама има подршку 1—2%. Странка је изгибла политичку заступњеност послије парламентарних избора 2018. године, на којима је стекла 3,89% гласова, што је ниже од минималног прага од 5% који је потребан за улазак у скупштину.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Verluise, Pierre (1995). Armenia in Crisis: The 1988 Earthquake (на језику: енглески). Wayne State University Press. стр. 38. ISBN 9780814325278. Приступљено 9. 11. 2019. 
  2. ^ „Յուրաքանչյուր երկրորդ չափահաս հայաստանցին կուսակցակա՞ն”. www.tert.am (на језику: јерменски). 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2019. „...իսկ ՀՅԴ գերագույն մարմնի անդամ Սպարտակ Սեյրանյանի խոսքով փետրվարի վերջի տվյալներով կուսակցության անդամների թիվը կազմել է 6800: 
  3. ^ „Armenian Nationalist Party Threatens President Over Turkey Protocols”. Yerevan. Radio Free Europe/Radio Liberty. 14. 1. 2010. Приступљено 7. 9. 2014. 
  4. ^ Cornell, Svante E. (2011). Azerbaijan Since Independence. Armonk, New York: M.E. Sharpe. стр. 11. ISBN 9780765630049. „Drawn equally to nationalism, the ARF... 
  5. ^ Abbasov, Shahin (15. 10. 2010). „Azerbaijan: Baku Reaches Out to Armenian Hard-liners in Karabakh PR Bid”. EurasiaNet. New York. Open Society Institute. Приступљено 7. 9. 2014. „...Armenian Revolutionary Federation-Dashnaktsutiun, a nationalist Armenian party... 
  6. ^ „Armenia: Internal Instability Ahead” (PDF). Yerevan/Brussels: International Crisis Group. 18. 10. 2004. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2014. „The Dashnaktsutiun Party, which has a major following within the diaspora, states as its goals: "The creation of a Free, Independent, and United Armenia. The borders of United Armenia shall include all territories designated as Armenia by the Treaty of Sevres as well as the regions of Artzakh [the Armenian name for Nagorno-Karabakh], Javakhk, and Nakhichevan". 
  7. ^ Harutyunyan, Arus (2009). Contesting National Identities in an Ethnically Homogeneous State: The Case of Armenian Democratization. Kalamazoo, Michigan: Western Michigan University. стр. 89. ISBN 978-1-109-12012-7. „The ARF strives for the solution of the Armenian Cause and formation of the entire motherland with all Armenians. The party made it abundantly clear that historical justice will be achieved once ethnic Armenian repatriate to united Armenia, which in addition to its existing political boundaries would include Western Armenian territories (Eastern Turkey), Mountainous Karabagh and Nakhijevan (in Azerbaijan), and the Samtskhe-Javakheti region of the southern Georgia, bordering Armenia. 
  8. ^ „Архивирана копија” Տասնմեկ քաղաքական ուժերի ցուցակների առաջին համարները ներկայացրին կոռուպցիայի դեմ պայքարի ու տնտեսության զարգացման իրենց տեսլականները (на језику: јерменски). Armenpress. 5. 12. 2018. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 09. 11. 2019. „Տնտեսության վերաբերյալ՝ տնտեսական մեր կարգը սոցիալական-շուկայական տնտեսությունն է՝ Սահմանադրությամբ: Սա է պետք կյանքի կոչել»,- ասաց ՀՅԴ ցուցակի առաջին համար Արմեն Ռուստամյանը: 
  9. ^ „Архивирана копија” Պետք է ձերբազատվել «չկան միջոցներ, չեն կարող լինել բարեփոխումներ» ձևակերպումից. Արմեն Ռուստամյան. Yerkir (на језику: јерменски). 16. 9. 2017. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 09. 11. 2019. „Իրապես սոցիալական շուկայական տնտեսությունը ենթադրում է շուկայի կարգավորում: 
  10. ^ а б „Դաշնակցության սոցիալիզմի մոդելը [The Socialist Model of Dashnaktsutyun]”. parliamentarf.am (на језику: јерменски). Armenian Revolutionary Federation faction in the National Assembly of the Republic of Armenia. 9. 7. 2011. Архивирано из оригинала 31. 1. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2015. 
  11. ^ „Evaluation Report on Armenia on Transparency of party funding” (PDF). Strasbourg: Council of Europe. 3. 12. 2010. стр. 5. „Armenian Revolutionary Federation Party (ARF, socialist) 
  12. ^ а б „Where is the Armenian LEFT, the true alternative?”. Yerevan: Institute for Democracy and Human Rights (IDHR). 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 7. 9. 2014. г. „Armenian Revolutionary Federation, ARF: An Armenian left-wing and socialist political power with its roots and background. 
  13. ^ Hovannisian, Richard G. (1971). „Russian Armenia. A Century of Tsarist Rule”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. Franz Steiner Verlag. 19 (1): 40. JSTOR 41044266. 
  14. ^ Verluise, Pierre (1995). Armenia in Crisis: The 1988 Earthquake. Wayne State University Press. стр. 38. ISBN 9780814325278. „Although socialism played an important part in party ideology in its early years, the ARF after 1920 became an outspoken nationalist critic of Soviet Armenia. 
  15. ^ Goltz, Thomas (2015) [1998]. Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter's Adventures in an Oil-rich, War-torn, Post-Soviet Republic. Routledge. стр. 314. ISBN 9780765602442. „Suppressed or expelled from Soviet Armenia, the Dashnaks became the most visible and resonant anti-Communist opposition group in the Armenian diaspora for the next seventy years. 
  16. ^ Panossian, Razmik (2006). The Armenians: From Kings and Priests to Merchants and Commissars. New York: Columbia University Press. стр. 365. ISBN 9780231139267. „The ARF thus came to associate its nationalism with anti-communism... 
  17. ^ а б „ARF news 'Yerkir', Hrant Markarian Speech”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г. Приступљено 25. 12. 2006. 
  18. ^ „ARF Joins Party of European Socialists as Observer Member”. The Armenian Weekly (на језику: енглески). 16. 6. 2015. Приступљено 9. 11. 2019. 
  19. ^ „Report on Armenia's Parliamentary Election” (PDF). www.csce.gov (на језику: енглески). Washington, DC: 7. 30. 5. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2020. г. Приступљено 6. 11. 2019. „Armenian Revolutionary Federation: Founded in 1890, the ARF is a nationalist, socialist party... 
  20. ^ Evans, John (16. 6. 2005). „Dashnaks Maneuvering for Position” (на језику: енглески). Yerevan, Armenia. Приступљено 6. 11. 2019. „The Dashnak Party is a socialist-nationalist party 
  21. ^ Geukjian, Ohannes (12. 12. 2006). „The policy of positive neutrality of the Armenian political parties in Lebanon during the civil war, 1975–90: A critical analysis”. Middle Eastern Studies (на језику: енглески). 43 (1): 65—73. doi:10.1080/00263200601079633. „the Armenian Revolutionary. Federation or the Dashnak Party, socialist in doctrine, but which remained more of a nationalist party throughout history 
  22. ^ „Armenian Revolutionary Federation”. www.pecob.net (на језику: енглески). Приступљено 6. 11. 2019. „The Armenian Revolutionary Federation is a nationalist-socialist party. 
  23. ^ „Armenian Revolutionary Federation Founded (1890AD) - Armenian History Timeline - Little Armenia”. www.littlearmenia.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2018. г. Приступљено 6. 11. 2019. 
  24. ^ „Country of Origin Information Report - Lebanon”. Refworld (на језику: енглески). United Nations High Commissioner for Refugees. 2006. Приступљено 6. 11. 2019. 
  25. ^ „ARF among parties running in NKR elections”. Архивирано из оригинала 3. 10. 2006. г. Приступљено 3. 1. 2007. 
  26. ^ „PROGRAM” (PDF). www.cvarmeniancenter.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2019. „The Armenian Revolutionary Federation in its world outlook and traditions is essentially a socialist, democratic, and revolutionary party.