Јереван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јереван
јер. Երևան

Երեւան.JPG
Панорамом Јеревана доминира високи Арарат

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Јерменије Јерменија
Покрајина Град Јереван
Основан 782. п. н. е.
Стара имена Еребуни, Еривањ (до 1936.)
Становништво
Становништво (2011.) 1.121.900 [1]
Агломерација (2011.) 1.475.000[1]
Густина становништва 5.314 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°10′48″N 44°30′43″E / 40.18, 44.512
Временска зона UTC+4 (лети UTC+5)
Надморска висина 900—1.200 м
Површина 227 км²
Јереван на мапи Јерменије
{{{alt}}}
Јереван
Јереван на мапи Јерменије
Остали подаци
Градоначелник Тарон Маргарјан
Поштански код 0001—0099
Позивни број +374 (10)
Веб-страна yerevan.am

Јереван (јер. Երևան, јерменски изговор [jɛɾɛvɑˈn]) је главни и највећи град Републике Јерменије и један од најстаријих стално насељених градских центара у свету. Смештен на обалама реке Храздан, Јереван представља административни, културни и индустријски центар Јерменије. Главни град је од 1918. године и тринаеста је по реду јерменска престоница.

Историја Јеревана почиње 782. п. н. е. када је краљ Аргишти I од Урартуа подигао утврђење Еребуни на западним обронцима планине Арарата.[2] Након Првог светског рата град постаје престоница Демократске републике Јерменије. Највећи раст град је доживео током ХХ века када је Јерменија постала једна од 15 република СССР-а. За свега 50-ак година град је трансформисан из варошице од неколико хиљада становника у главни и најважнији културни, просветни и индустријски центар Јерменије.

Према проценама за 2011. годину у ужем делу града је живело 1.122.000 становника, а у ширем подручју града нешто мање од 1.500.000 становника.[1]

УНЕСКО је прогласио Јереван за Светску престоницу књиге у 2012. години.[3]

Етимологија и градски симболи[уреди]

Зидине тврђаве Еребуни изграђене 782. године п. н. е.

Према неким теоријама, име града потиче од јерменског краља Јерванда IV (последњи из династије Оронтида).[4] Међутим много је вероватније да име града потиче од имена старог утврђења Еребуни (јер. Էրեբունի) из доба краљевине Урарту, коју је основао краљ Аргишти I од Урартуа на подручју данашњег Јеревана 782. године п. н. е..[4] Прилагођавањем термина из урартског језика јерменском језику дошло се до имена Јереван (Еребуни = Еревани = Ереван = Јереван). До овакве трансформације имена дошла је историчарка Маргарит Израелијан упоређујући натписе на две плочице са клинастим писмом пронађене у тврђави Еребуни:

Викицитати „Транскрипција другог пиктограма „БУ“ имала је кључну улогу у нашој интерпретацији, јер је урартско „Б“ транскрибовано као јерменско „В“. Оригинални натпис се изговарао као „ЕР-БУ-НИ“ [5]
({{{2}}})

Према рано-хришћанским јерменским хроникама, када се Нојева арка зауставила на планини Арарат пошто се вода повукла након великог потопа, Ноје је узвикнуо „Јереватс“, који се може превести као „молитве су услишене“ или „појавило се (копно)“.[4]

У многим старим јерменским списима често се срећу и друге варијанте имена, попут Ереван, Ерван, Еруан, Ареван, Иреван, Реван или Ајраван.[6]

Главни симбол града је планина Арарат, чији врх је видљив из сваког кутка престонице. На градском грбу се налази крунисани златни лав на пиајдесталу, са скиптром и сликом Арарата на грудима, а испод њега је натпис „Јереван“. Грб је у облику правоугаоног штита са плавим оквиром.[7]

Химна града усвојена је 27. септембра 2004. и зове се „Еребуни-Јереван“. Градска застава је беле боје и у њеном средишту се налази градски грб окружен са 12 малих црвених троуглова који симболизују 12 историјских престоница Јерменије.[8]

Географија[уреди]

Клима Јеревана
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 19,5 19,6 26,0 35,0 34,2 38,6 41,6 41,8 40,0 34,1 28,5 18,1 41,8
Средњи максимум, °C 0,6 3,7 11,7 19,5 24,3 29,6 34,0 33,0 29,0 20,7 12,1 4,5 18,5
Средња температура, °C −9 −2,8 5,0 16,6 18,8 21,4 24,3 25,0 20,6 13,6 6,2 −1,4 11,5
Средњи минимум, °C −7,8 −5,3 0,3 6,9 10,8 14,7 18,8 17,8 13,3 7,0 1,4 −3,6 6,2
Апсолутни минимум, °C −27,6 −26 −19,7 −6,8 −0,6 3,7 7,5 7,9 0,1 −6,5 −14,4 −27,1 −27,6
Количина падавина, mm 22 25 30 37 44 21 9 8 8 27 23 23 92
Извор: Погода и Климат


Историја[уреди]

Рушевине тврђаве Еребуни


Археолошки налази сведоче да је урартијанска војна тврђава звана Еребуни (Էրեբունի) установљена 782. п. н. е. по наређењу краља Аргистиса I на месту данашњег Јеравана, да би служила као стражарско утврђење против варварских напада са северног Кавказа, те је због тога један од најстаријих градова на свету. Од тада је место било од стратешког значаја као раскрсница караванских путева између Европе и Индије. Назив Јереван добио је још у 7. веку после Христа, када је био главни град Јерменије под персијском влашћу.

Због својег стратешког значаја Јереван је вековима био сталан узрок сукоба и мењао је господаре, Персијанце и отоманске Турке. Године 1827. заузела га је Русија а формално га отцепила од Персијанаца 1828. После руске револуције 1917. Јереван је три године био главни град независне Јерменије, а 1920. постао је престоница новоформиране Јерменске Совјетске Социјалистичке Републике, једне од 15 република Совјетског Савеза. С распадом Совјетског Савеза Јереван је постао главни град независне Републике Јерменије 1991.

Култура[уреди]

Јераван је водећи индустријски, културни и научни центар у кавкаском региону. Као центар јерменске културе, Јереван је и седиште Јереванског државног универзитета (основан 1920), Јермеске академије наука, историјског музеја, опере, музичког конзерваторијума и неколико техничких институција. Матенадарански архиви имају богату колекцију древних јерменских, старогрчких, сиријских, јеврејских, римских и персијских рукописа. Јереван има неколико великих јавних библиотека, већи број музеја и позоришта, ботаничку башту и зоо-врт. Он је такође и важан железнички чвор и велики трговачки центар пољопривредних производа. Индустрија у граду производи предмете од метала, машине и алате, електричну опрему, хемикалије, текстил и прехрамбене производе.

Две највеће туристичке атракције су рушевине Урарту и римске тврђаве. Аеродром у Јеревану зове се Звартноц. Јерменски хотел Мериот налази се у центру града, на Тргу Републике (који је познат као Храпарак).

Развој[уреди]

Однедавна, јереванске власти су започеле амбициозни процес развоја и коме се станови и зграде совјетског соцреалистичког стила руше и замењују модерним зградама. Међутим, овај план обнове града је на удару опозиције и неких становника града.

Значајне личности[уреди]

Значајне личности које су из Јеревана или су живеле у њему:

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Социально-экономическое положение Республики Армения в январе-декабре 2010 года, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Katsenelinboĭgen, Aron (1990). The Soviet Union: Empire, Nation and Systems. New Brunswick: Transaction Publishers. pp. 143. ISBN 0-88738-332-7., Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ "Yerevan named World Book Capital 2012 by UN cultural agency", Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ а б в А. Багдасарјан и А. Симонјан: „Երևան“ (Јереван); Совјетска јерменска енциклопедија, том III. Јерменска академија наука, Јереван 1977. странице 548—564.
  5. ^ Israelyan, Margarit A. Էրեբունի: Բերդ-Քաղաքի Պատմություն (Erebuni: The History of a Fortress-City). Yerevan, Armenian SSR: Hayastan Publishing Press, 1971, pp. 137.
  6. ^ Совјетска јерменска енциклопедија: том 3, pp. 550. Јереван 1977.
  7. ^ "Symbols and emblems of the city". Yerevan.am. Retrieved 2010-07-02.
  8. ^ "Yerevan (Municipality, Armenia)". CRW Flags. Retrieved 2010-07-02.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Координате: 40,18° СГ Ш, 44,512° ИГД