Грузија
| крилатица: ძალა ერთობაშია Џала ертобашиа У слози је снага |
|
| Химна (Тависуплеба) Слобода |
|
_(Eurasia_centered).svg) |
|
| Главни град |  Тбилиси (влада и председник) Кутаиси (седиште парламента) |
| Службени језик | грузински (У Абхазији абхаски) |
| Облик државе | полупредседнички систем |
| - Председник | Михаил Сакашвили |
| - Премијер | Бидзина Иванишвили |
| - Парламент | Давид Усупашвили |
| Независност | |
| - од ЗДФР | 26. мај 1918. |
| - Независност | од СССР |
| - Објављена | 9. април 1991. |
| - Призната | 25. децембар 1991. |
| Површина | |
| - Укупно | 69.700¹ km² (120) |
| - Вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| - 2012. | 4.497.600 (114) |
| - Густина | 68/km² |
| БДП (ПКМ) | 2012. приближно |
| - Укупно | $26,35 милијарди[1] (109) |
| - По глави становника | 5.491,09 (114) |
| ИХР (2011.) | 0.733[2] (74) – висок |
| Валута | лари (ლ) (GEL) |
| Временска зона | UTC +4 |
| Интернет домен | .ge |
| Позивни број | +995 |
| ¹ Укључујући и де факто независне територије Абхазију и Јужну Осетију (укупне површине 12.500 км²) |
|
Грузија (груз. საქართველო; Сакартвело), је држава смештена у западном делу геополитичког региона Кавказ, на самој граници између Југозападне Азије и Источне Европе, те се стога може сматрати подједнако и европском и азијском државом. Сами Грузијци своју земљу називају балконом Европе. Граничи се са Турском и Јерменијом на југу, Азербејџаном на истоку и Русијом на северу, док на западу излази на обале Црног мора у дужини од око 310 км. Након оружаног сукоба у Јужној Осетији почетком августа 2008. у који се умешала и Русија, Грузија је изгубила суверенитет над провинцијама Јужна Осетија и Абхазија које су прогласиле независност. Република Грузија ове области са делимичним међународним признањем сматра саставним делом властите територије који су под привременом окупацијом.
Грузија заузима површину од 69.700 км² од чега је 57.200 км² под директном грузијском контролом, док 12.500 км² контролишу власти Абхазије (8.600 км²) и Јужне Осетије (3.900 км²). Према проценама за 2012. у Грузији је живело нешто мање од 4,5 милиона становника. Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника и националне владе, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента). Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 хиљада становника). Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука. Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузијски (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузијске православне цркве. По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.
Рељефом Грузије доминирају високи планински ланци Великог Кавказа на северу са бројним врховима који прелазе 4.000 м надморске висине, укључујући и највиши врх у земљи Шхару (на надморској висини од 5.200 м) и Малог Кавказа на југу. Црноморско приморје је доста ниско и замочварено и од обале ка унутрашњости се у виду левка шири пространа Колхидска низија. Низијска подручја се налазе и у источним и централним деловима земље и прате токове највећик грузијских река Куре (или Мткварија) и њених притока. Западни део земље припада сливу Црног мора, док источни део отиче ка Каспијском језеру управо преко реке Куре.
На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства. Краљевине Колхида и Иберија су још у IV веку примиле хришћанство, па се Грузија може убрајати међу најстарије хришћанске земље на свету. Свој највећи успон грузијска држава доживела је током XI и XII века за време владавине краља Давида IV и краљице Тамар. Почетком XIX века грузијске државе долазе под власт Русије, а 1921. Грузија постаје део СССР и постаје Грузијска ССР. Распадом Совјетског Савеза 1991. Грузија постаје самостална држава, а период транзиције ка капиталистичком и демократском друштву током 90их година био је праћен великим економским проблемима и оружаним сукобима у Јужној Осетији и Абхазији. Период криза и сукоба привремено је окончан Револуцијом ружа у новембру 2003. у којој је смењен тадашњи председник Едуард Шеварнадзе. Почетком августа 2008. у Јужној Осетији је дошло до сукоба државе са локалним властима у које се умешала и Русија, а који су окончани отцепљењем Јужне Осетије и Абхазије од Грузије.
Грузија је чланица бројних међународних организација попут Уједињених Нација, Савета Европе, Светске трговинске организације и ГУАМ-а (организација за економску сарадњу и демократију између четири некадашње совјетске републике Грузије, Украјине, Азербејџана и Молдавије), а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир. Грузија има амбиције и ка пуноправном чланству у НАТО савезу и Европској Унији.
Садржај |
Етимологија [уреди]
Изворно име за Грузију је Сакартвело (груз. საქართველო) и у приближном преводу означава картвелијанску земљу. Термин је кованица две речи картвел-и (груз. ქართველ-ი) која представља етноним и односи се на становнике централног грузијског региона Картли који се може сматрати језгром древне грузинске државе, и циркумфикса „са + народ + о“ који представља класичну конструкцију у грузијском језику за етнониме (у буквалном преводу „територија где живе ...“). Од почетка IХ века термин Сакартвело је захваљујући ширењу јединствене вере, језика и културе постепено почео да се односи на подручје свих грузијских држава изван самог региона Картли.[3][4] Грузијци себе називају Картвелеби (груз. ქართველები), а свој језик картули (ქართული).
Према древним грузијским рукописима (груз. ქართლის ცხოვრება; Картлис цховреба)[5] предак древник Картвелијанаца је био Картлос који је по предању био праунук најстаријег сина библијског пророка Ноје, Јафета од којег су после великог потопа настали сви европски народи (јафетити). Антички грчки и римски аутори су становнике данашње западне Грузије називали Колхиђанима, а њихову земљу Колхидом, док су они на истоку били Иберијанци или Иверани, а њихова земља Иверија.
Постоје различита објашњења термина Грузија, односно Георгија. Према неким теоријама творци термина Јоргија су били римски географи Помпоније Мела и Плиније Млађи који су у својим путописима описивали јоргијанска племена и јоргијанце (у преводу земљорадници).[6] Наиме древни Грузини су се бавили ратарством, док су околни народи били сточари па вероватно отуда и сам назив јоргос (грч. γεωργός) да би се уочила разлика између њих.[7]
Термини Георгија, односно Георгијанци у западноевропским средњовекивним црквеним списима су у директној вези са ранохришћанским светитељем Светим Георгијем који је у то време међу хришћанским становницима Кавказа био веома поштован (и који се и данас поштује и слави као заштитних грузијске државе и народа).
Према неким ауторима термин Грузија је настао у XI или XII веку и изведен је од арамејских речи гурз-ан (gurz-ān) или гурз-ијан (gurz-iyān), односно од арапског ђурђан (ĵurĵan) или ђурзан (ĵurzan). Оба термина су настала од новоперсијских речи gurğ и gurğān и могу се превести као „земља вукова“, што се поклапа са савременим јерменским називом Вирк (јер. Վիրք) односно Врастан (јер. Վրաստան) који има идентично значење.
Егзоним Грузија је такође персијско-арапског порекла, и раширио се преко средњевековних руских путописаца углавном по источноевропским језицима (између осталих и српском). Тако је путописац Игњатије Смолњанин 1389. писао о Гурзии и Гурзима, док је Атанасије Никитин средином XV века писао о Гурзинској земљи (рус. Гурзыньская земля).[8]
Географија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Грузије |
Република Грузија лежи на подручју геополитичке регије Закавказје на самој граници између Југозападне Азије и Источне Европе.[9] Највећи део државне територије лежи у Азији, јужно од развођа Великог Кавказа који представља границу Европе и Азије. Једино је подручје око горњег тока реке Терек (ушће у Каспијско језеро) на крајњем северу провинције Мцхета-Мтијанетија смештено северно од кавкаског развођа и географски припада Европи. Европски део Грузија заузима површину од свега око 2.650 км² или око 4% државне територје Грузије. У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента.
Државна територија се простире између 41° и 44° северне географске ширине и 40° и 47° источне географске дужине. Обухвата укупну површину од 69.700 км², а по величини територије налази се на 121. месту међу светским државама. На северу и североистоку Грузија граничи са Руском Федерацијом (Карачајево-Черкезија, Кабардино-Балкарија, Северна Осетија, Ингушетија, Чеченија и Дагестан) у дужини од 723 км, југоисточно је граница са Азербејџаном (322 км), на југу са Јерменијом (164 км) и Турском (252 км). Укупна дужина копнених граница износи 1.461 км. На западу Грузија излази на обалу Црног мора у дужини од око 315 км. Од тога око 200 км обале се налази на територији Абхазије, а 54 км на територији Аџарије.[10]
Рељеф [уреди]
Грузија се налази у југозападној Азији, али је њени становници називају „балкон Европе“. Има површину од 69.700 километара квадратних. Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ. На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска низија.
Највиши врх је Шахара на Великом Кавказу са 5.068,9 метара. Најдужа река Грузије је 1.364 километра дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 километар, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 квадратних километара) на 2.073 метара надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 метара дубине најдубља пећина на свету.
Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.
Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.
Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112) (стање: 1. јануар 2005).
Клима [уреди]
Историја [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Грузије |
До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха. У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иверија (источна Грузија). Ове земље су освојили Римљани. Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије. Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци. Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије. Стечена је независност од Византије. Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу. Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом. Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801. Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810. Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима. Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.
После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија). Совјетски Савез је заузео целу Грузију до 1921. и прикључио је Закавкаској СФСР. Пероид совјетске власти био је обележен претварањем Грузије од пољопривредне земље у претежно индустријско друштво. Дана 9. априла 1991. Грузија је поново прогласила независност. Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима. Упркос томе што нема контролу над њима, Грузија сматра ове две територије својим аутономним покрајинама. Након периода релативног мира од средине 90-их година, који су гарантовале и руске мировне снаге, једнострано проглашена независност Косова допринела је да се интезивирају напори Абхазије и Јужне Осетије спрам потпуне независноти. У вези са тим, Грузија је против њих у августу 2008. године повела рат, међутим уплитање руске војске довело је до пораза и признања ових de facto држава од стране Русије, Никарагве и Венецуеле (видети чланак Рат у Грузији 2008.).
Демографија [уреди]
Језик [уреди]
Службени језик: грузијски (или грузински).
Језици: грузијски (71%), руски, азерски и други.
Етничке групе[11] [уреди]
Религија [уреди]
- Православље (89%)
- Ислам (9%)
Политика [уреди]
У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија. Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.
Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију. Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом. Једна од последица овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије. Ову независност је признала Никарагва и Венецуела.
Напомене [уреди]
Референце [уреди]
- ^ „ММФ Грузија 2012“. Imf.org. 14. 9. 2006.
- ^ "Human Development Report 2011" HDI УН извештај за 2011., Приступљено 28. 1. 2013.
- ^ Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, ed. G. Moravcsik and R.J.H. Jenkins, Dumbarton Oaks 1967
- ^ Rapp, Stephen H. (2003), Studies in Medieval Georgian Historiography: Early Texts And Eurasian Contexts, pp. 419-423. Peeters Publishers, ISBN 90-429-1318-5
- ^ The Georgian Chronicle
- ^ Pliny, IV.26, VI.14; Mela, De Sita Orb. i.2, &50; ii.1, & 44, 102.
- ^ Romer, Frank E. (ed., 1998), Pomponius Mela's Description of the World, p. 72. University of Michigan Press, ISBN 0-472-08452-6
- ^ Vesmer, MAx (trans. Trubachyov, Oleg, 1987), «Этимологический словарь русского языка» (Etymological Dictionary of the Russian Language), vol. 1, p. 464. Progress: Moscow
- ^ Грузија се може сматрати и азијском и европском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] је такође свррстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, и www.worldatlas.com.
- ^ Group of editors. "Georgia". Encyclopedia of the Nations., Приступљено 2. 10. 2012. "The country has a coastline of 315 kilometers (196 miles)."
- ^ Национални статистички завод Грузије - попис 2002. г.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Координате: 42°01' СГШ; 43°44' ИГД
|
||||||||||||||||
|
|||||||||||
|
||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
||||||||||||||
