Грузија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Грузија (раније Ђорђија, Ђурђијска - грузијски: საქართველო - Сакартвело) је држава на североистоку Црног Мора, на југу Кавказа. Граничи се са Русијом на северу и Турском, Азербејџаном и Јерменијом на југу.

Главни град је Тбилиси, а број становника је 4.474.404. Независна је држава од 1991. године, а пре тога је била република у оквиру Совјетског Савеза.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Језик 4 Етничке групе 5 Религија 6 Државно уређење 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха. У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иберија (источна Грузија). Ове земље су освојили Римљани. Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије. Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци. Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије. Стечена је независност од Византије. Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу. Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом. Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801. Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810. Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима. Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.

После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија). Совјетски Савез је заузео целу Грузију до 1921. и прикључио је Закавкаској СФСР. Пероид совјетске власти био је обележен претварањем Грузије од пољопривредне земље у претежно индустријско друштво. Дана 9. априла 1991. Грузија је поново прогласила независност. Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима. Упркос томе што нема контролу над њима, Грузија сматра ове две територије својим аутономним покрајинама. Након периода релативног мира од средине 90-их година, који су гарантовале и руске мировне снаге, једнострано проглашена независност Косова допринела је да се интезивирају напори Абхазије и Јужне Осетије спрам потпуне независноти. У вези са тим, Грузија је против њих у августу 2008. године повела рат, међутим уплитање руске војске довело је до пораза и признања ових де факто држава од стране Русије и Никарагве (видети чланак Рат у Грузији 2008.).

[уреди] Географија

Грузија се налази у Југозападној Азији, али је њени становници називају „балкон Европе“. Има површину од 69.700 километара квадратних. Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ. На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска равница.

Највиши врх је Шахара на Великом Кавказу са 5.068,9 метара. Најдужа река Грузије је 1.364 километра дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 километар, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 квадратних километара) на 2.073 метара надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 метара дубине најдубља пећина на свету.

Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.

Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.

Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112) (стање: 1. јануар 2005).

[уреди] Језик

Службени језик: грузијски (или грузински).
Језици: грузијски (71%), руски, азерски и други.

[уреди] Етничке групе

• Грузини 83%
• Азери 6,5%
• Јермени 5,7%
• Руси 3%
• Осети 1%
• Грци <1%
• Абхази 1%
• Јевреји 0.8%

[уреди] Религија

• Православље (89%)
• Ислам (9%)

[уреди] Државно уређење

У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија. Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.

Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију. Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом. Једна од последивца овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије. Ову независност је признала и Никарагва.

[уреди] Спољашње везе

• О Грузији - званична лична карта
• Министарство спољних послова
• Туристичка презентација

Координате: 41°-43° сгш, 40°-47° игд

Државе и региони кавкаских народа (1)
Суверене државе јужнокавкаских народа
Грузија
Аутономне територије јужнокавкаских народа
Аџарија
Непризнате државе севернокавкаских народа
Абхазија
Аутономне територије севернокавкаских народа
Адигеја • Карачајево-Черкезија • Кабардино-Балкарија • Ингушетија • Чеченија • Дагестан
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Чечено-Ингушетија
Напомене: (1) Мисли се на кавкаске народе у етно-лингвистичком смислу, не на све народе који настањују подручје Кавказа.

Државе и региони православних народа
Суверене државе
Србија • Црна Гора • Босна и Херцеговина • Македонија • Бугарска • Грчка • Кипар • Румунија • Молдавија • Русија • Белорусија • Украјина • Грузија • Јерменија (1) • Етиопија (1) • Еритреја (1)
Непризнате државе
Придњестровље • Абхазија • Јужна Осетија • Нагорно-Карабах (1)
Аутономне територије
Света Гора (Грчка) • Република Српска (Босна и Херцеговина) • Дистрикт Брчко (Босна и Херцеговина) • Војводина (Србија) • Гагаузија (Молдавија) • Крим (Украјина) • Карелија (Русија) • Коми (Русија) • Мордовија (Русија) • Мари Ел (Русија) • Удмуртија (Русија) • Чувашија (Русија) • Северна Осетија-Аланија (Русија) • Хакасија (Русија) • Бурјатија (Русија) • Јакутија (Русија) • Хантија-Мансија (Русија) • Аџарија (Грузија) • Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Регион Оромија (Етиопија) • Регион Бенишангул-Гумуз (Етиопија)
Напомене: (1) У Јерменији, Нагорно-Карабаху, Етиопији и Еритреји заступљена је монофизитска варијанта православног хришћанства која не прихвата догме четвртог васељенског сабора из 451. године.