Љубичастозелена красница
(преусмерено са Љубичасто-зелена красница)
| Љубичасто-зелена красница | |
|---|---|
| |
| Russula cyanoxantha | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Russula cyanoxantha (Schaeff.) Fr.
| |
Љубичасто-зелена красница (Russula cyanoxantha) је врста јестиве печурке. Насељава и листопадне и четинарске шуме. Расте од јула до октобра. У Србији има статус строго заштићене врсте према Правилнику о прогашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. [1]
Опис[уреди | уреди извор]
- Шешир је љубичастозелене боје, по чему је и добила назив. Пречника до 15 цм, меснат заобљен па раширен и удубљен у средини.[2]
Russula cyanoxantha 192.jpg|thumb|Russula cyanoxantha
- Листићи су еластични, густи, бели, али помало и плавичасти. При додиру се не ломи, што је одваја од неких сличних врста. [2]
Russula cyanoxantha 19.jpg|thumb|Russula cyanoxantha
- Дршка је бела, чврста, месната и крта. Величине 10 x 3,5 цм. [2]
- Месо је веома чврсто, бело, али касније постаје бледосиво. Веома је укусно, али нема мирис. Препоручује се да се спрема на жару.[2]
Мере опреза[уреди | уреди извор]
Ову врсту је могуће заменити са зеленом пупавком.[2]
 | Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве. |
Сродне врсте[уреди | уреди извор]
Познато је око 700 врста рода Russula.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 09. 11. 2017.
- ^ а б в г д Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 978-86-7784-049-5.
