Аграрна географија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аграрна географија је грана економске географије, а у склопу друштвене географије. Бави се проучавањем географских аспеката аграрне производње, у првом реду природних и друштвених фактора, који условљавају географски размештај.

Изучава искоришћеност аграрних површина, њихову структуру, рејонирање, класификацију и др.

Појам и дефиниција[уреди]

Постоје два схватања о појму саме аграрне географије. Према првом то је економска географија аграрне производње, тј. обухвата размештај пољопривредне производње, као и процесе, факторе и узроке који на то утичу. Према другом то је географија руралних простора. Дакле, први заговарачи се могу сматрати пољопривредним, а други руралних географима.

Предмет и задатак проучавања[уреди]

Предмет проучавања аграрне географије, осим просторног размештаја пољопривредне производње су и узрочно-последична везе међу појавама и процесима који су директно или индиректно у вези са самом пољопривредом.

Задаци аграрне географије су проучавање просторног уређења и организације пољопривреде, истраживање разлика и сличности у производњи, као и проучавање аграрних простора и типова пољопривредних поседа.

Методи истраживања[уреди]

Постоји неколико метода којима се служи аграрна географија

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминиологије, Географски факултет, Београд
  • Степић, М, Јаћимовић, Б (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун