Геоморфологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дигитална елевациона карта Земље

Геоморфологија (γη, геa, „земља";μορφή, морфос, " облик";λόγος, логос сазнање) је наука о постанку и развићу облика у рељефу Земљине површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.

Рељеф настаје, дакле, као резултат сукоба различитих природних процеса али и све више под утицајем човека. Геоморфологија се бави прикупљањем квалитативних и квантитативних параметара о терену, региструје појавне морфолошке облике и бави се утврђивањем разлога њиховог настанка, те даје квалитетне податке потребне за изучавање историје стварања терена. Посебна примена геоморфологије укључује утврђивање предиспозиције терена за настанак клизишта.

Ова дисциплина припада геонаукама а изучавају је геолози, геодети, географи, археолози, грађевинари и шумари.

Геоморфолошки процеси[уреди]

Изучавање геоморфолошких облика подразумева изучавање свих услова који владају и свих утицаја који изазивају стварање разноврсних геоморфолошких облика. Ендогени фактори који утичу на обликовање су земљотреси, магматизам и вулканизам. Основни егзогени фактори (агенси) који су одговорни за већину топографких (морфолошких) обележја су вода, ветар, ледници и таласи.

Према доминирајућем фактору који утиче на настанак одређених облика диференцирали су се различити геоморфолошки процеси: падински, флувијални, еолски, глацијални, марински и крашки. Постоји и група појавних облика који настају подједнаким дејством два или више процеса те је њих тешко одвојити по овом критеријуму. Оваква подела проистекла је из практичних разлога. Она поспешује разумевање утицаја различитих климатских и хидролошких утицаја на обликовање терена, али узима у обзир и геолошку предиспозицију терена, те помаже у решавању практичних проблема са становишта изучавања проблема узрок-последица, поред чињенице да може помоћи предвиђању где се какви морфолошки облици могу јавити.

Флувијални процес[уреди]

Реке и повремени речни токови нису само извори воде већ утичу и на стварање седимената. Док тече, вода покреће честице са дна корита и транспортује их низводно, било нерастворене, било суспендоване или растворене у њој. Количина седимената који се транспортују на овај начин зависи од саме геолошке грађе речног корита, односно присуства лако покретљивих честица или растворљивости стена, и од брзине тока.

На путу од извора наниже река генерално постаје све већа на шта утиче њено спајање са другим токовима. Овако формирана мрежа речних токова назива се дренажни систем и често је дендритична, али може попримити и друге облике што зависи од регионалне топографије (топографије подручја) и геолошке грађе.

Флувијални процес може бити удружен са крашким процесом, са периодичним смењивањем доминирајуће улоге једног или другог процеса за шта су пример терени Балканског полуострва. Интензитет процеса директно је условљен климатским факторима, као и геолошком средином.

Еолски процес[уреди]

Еолски процес је геоморфолошки процес код кога је доминантан утицај ветра и јавља се претежно у аридним пределима, где се јављају значајне разлике у дневним и годишњим температурама и где је мало присуство вегетације. Овим процесом настају различити ерозиони и депозициони геоморфолошки облици.

Глацијални процес[уреди]

Глацијални процес се јавља у географским подручјима где владају ниске температуре, а под утицајем ледника. Ледници (глечери) представљају изузетно ефикасно средство за промену изгледа рељефа. Кретањем ледника низ падину долази до ерозије и откидања стенских маса и њиховог мрвљења. На овај начин настаје ситан седимент који се назива глацијално брашно. Нанос материјала, који ледник на свом путу гура и који заостаје након његовог нестанка, назива се морена. Глацијални геоморфолошки облици који настају ледничким процесом називају се цирк и валов. Дејством ледника могу настати ледничка (глацијална) језера.

Марински процес[уреди]

Марински процес се јавља на обалама језера и мора. Посебан вид ерозије, који се овде јавља, јесте под утицајем налета таласа при чему они, захваљујући својој кинетичкој енергији, врше абразију и поткопавање обала.

Крашки процес[уреди]

Крашки процес се развија у крашким теренима. Доминирајући утицај у обликовању има вода. Крашки терени су они у којима преовладавају карбонати, и то су најчешће седиментне стене кречњаци, а ређе доломити. Ови терени су изузетно подложни хемијској ерозији. У крашким теренима настају различити површински и подземни геоморфолошки облици.

Геоморфолози[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]