Село

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Село (вишезначна одредница).
Поглед на сремско село Луг.
Пејзаж села.

Село (или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља. Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом.

Дефиниција села[уреди]

Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:

  • Поред града и мјешовитог насеља, као полифункцијских насеља, село се може дефинисати као монофункцијско насеље, тј. насеље у коме је превасходно заступљено само једно занимање, и то првенствено пољопривреда. Нека села могу имати поред пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су здравство или школство.
  • Село је назив за свако насеље са мањим бројем становника.

Становници села се називају сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави пољопривредном производњом.

  • Традиционаланно, село је заједница земљорадничких, сточарских и мјешовитих домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та домаћинства повезана радним, социјалним и економских везама. (Ј. Цвијић)
  • Савремена дефиниција прецизира да је село насеље где се највећи део становништва бави пољопривредом, густина насељености није већа од 10-20 становника по хектару, слабо је комунално опремљено, у дворишту се налази барем један привредни објекат и спољне функције су слабо развијене. (Б. Којић)

Сеоска територија[уреди]

Сеоска теиторија обихвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:

  • хомогена територија (прави сеоски тип, са изразитим сељаштвом, удаљене од градова)
  • нехомогена територија (осим аграрних има и урбано-индустријских својстава)

Основна подела сеоских територија је на:

  • примарно рурално подручје (више суседних насеља и њихових атара)
  • другостепено руррално подручје (рурална територија која обухвата више повезаних сеоских подручја)

У аминистративном погледу сеоска територија се дели на:

  • сеоски атар (територија која припада неком селу - насеље са околним земљиштем, дели се на потесе. Службено се назива катастарска општина)
  • катастарски срез (највећа органиозациона јединица сеоске територије која обухвата више катастарских општина сличних делатности)

Типологија сеоских насеља[уреди]

Сеоска насеља се класификују према бројим мерилима од којих треба издвојити следеће:

  • генетска типологија
    • спонтало настала (хетерогена, шаролика, неправилна)
    • настала под неком интервенцијом (читлуци, ушорена села)
    • настала под интервенцијом власти (села у Војводина|Војводини)
    • дивља насеља (у предграђима већих градова)
  • демографска типологија
    • најмања села („патуљаста“ — до 100 становника и „мала“ — 101-500 становника)
    • средња села (501-1000 становника и 1001-2000 становника)
    • велика села („већа“ — 2001-3000 становника и „највећа“ — преко 3000 становника)

Физиономска типологија села[уреди]

Према физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:

  • збијена села (густо концентрисани стамбени објекти)
  • разбијена села (раштркани стамбени објекти)
  • прелазна (мешовита)

Према облику можемо издвојити три типа сеоских насеља:

  • округласта
  • издужена (уз пут или реку)
  • зракаста

Села у Србији[уреди]

У Ужој Србији има укупно 4243 насеља од чега је 3300 рурално (78.5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.

Цвијићева физиономска типологија[уреди]

Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на Балканском полуострву бавио се наш географ Јован Цвијић. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.

Села разбијеног типа[уреди]

Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.

  • старовлашки тип (карактеристична за Стари Влах, Босну и Херцеговину све до Алпа. Оваква насеља имају шпирину до 5-6 km, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)
    • шумадијска врста (до XIX века је била у саставу страовлашког типа, када су се нагло развила. Овде су се засеоци развили у посебна насеља, нарочито су напредовали друмски засеоци који се деле на неколико подврста)
    • мачванска и јасеничка врста (као и шумадијска до XIX века је била у саставу страовлашког типа. Карактеристична је за Мачву, Тамнаву и Колубару. Мачванска села су крстастог, а јасеничка звездастог облика)
  • карсни тип (карактеристичан је за динарски предео. То су села настала у и на контакту вртача, увала, крашких поља и др.)
  • ибарски тип (карактеристичан је за Ибар, Рашку и родопски предео. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)

Села збијеног типа[уреди]

Села збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:

  • тимочки тип (пружа се од Дунава до Велеса. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће црква, дућан или чесма. Деле се на „махале“)
  • читлучки тип (настао за време Турака и оджао се до XIX века. Насеља су квадратна, озидана са чифчијским и беговским кућама. У дворишту се налазе „харемлуци“ и „селамлуци“)
  • медитерански тип (карактеристичан за обале Јадрана, Јонског и Егејског мора) дели се на три подтипа:
    • грчко-медитерански (карактеристичан за Тракију, Тесалију и Македонију, куће су камен и збијене, покривене црепом, а улице калдрмисане)
    • далматинско-медитерански (карактериситан за Далмацију, куће су од клесаног кречњачког камена, на узвишењима су најчешће црква и гробље)
    • каштелански (карактеритичан за појас између Каштеланског залива до Козјака, таква насеља су компактно „срасла“ за обалу мора)
  • турско-источњачки тип (карактеристичне за све делове Балкана где су владали Турци. Улице су калдрмисане и кривудаве са ћорсокацима, куће увеучене у дворишта, озидане и без прозора ка улицама)

Села мешовитог типа[уреди]

Села мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издаваја само један тип оваквих насеља:

  • читлучки тип (постојао је до XIX века, а затим се трансформисао у неке од горепоменутих типова. Куће су биле озидане, аулице калдрмисане)

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стаменковић, Србољуб и Бачевић Милан (1992): Географија насеља, географски факултет, Београд
  • Цвијић, Јован (1987): Балканско полуострво, САНУ, Београд

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Село