Алалија

Алалија (грч. λαλıά: говор) је стање је потпуне неразвијености говора и језика код деце нормалних интелектуалних способности и очуваног слуха и интелигенције. кој се не може сврстати у друге развојне поремећаје. Узрок је абнормалност органа укључених у артикулацију (гласних жица, ждрела, језика, непца) или стезање живаца. Углавном се лечи хируршки.

Епидемиологија

Спада у честе развојне проблеме који погађају и до 10% деце предшколског узраста. Према епидемиолошким истраживањима спроведеним у Северној Америци и Западној Европи, 5-7% деце предшколског узраста (старости 5 до 6 година) има поремећај у развоју говора различите тежине.

Основне информације

Оно што често прати одсуство говора је чињеница да дете не разуме туђи говор или га разуме само делимично. Дете не користи говор као средство комуникације, већ углавном комуницира гестовима (показивањем прстом шта хоће, повлачењем родитељске руке у жељеном правцу...), делује незаинтересовано за комуникацију, плашљиво, повучено, плачљиво. ...

Дете са одсуство вербалне комуникације (комуникација речима) често заостаје у психичком (социо-емоционалном) развоју у односу на његове вршњаке.

Код детет са алалијом постоје разлике у испољавању тешкоћа на нивоу рецептивног и експресивног говора, као и сензомоторног и психомоторног развоја детета. И док поједина деца која не говоре, имају потешкоћа у разумевању, она су истовремено веома моторички спретна, друга група деце која имају отсуство говора, су неспретна и имају потешкоће у координацији покрета руку и ногу, али је њихово разумевање много боље. У неким случајевима постоји комбинација оба поменута стања (ово је најтежа врста поремећаја). Наведене разлике настају као резултат сензорних, моторних или сензорно-моторних поремећаја.

Етиологија

Главни узроци ове патологије леже у неразвијености и/или интраутерином оштећењу говорних зона (центра) мозга, или кршењу функција Брокиног подручја или зоне - одсека коре великог мозга, који игра примарну улогу у говорној функцији и формирању алгоритама за коришћење граматичких и синтаксичких система језика.

Фактори ризика

Као највероватније факторе ризика за експресивну алалију, наводи се комбинација различитих фактора, који укључујући:

• тератогени ефекти на фетус хемикалија и лекова који мајка користи током трудноће,
• повреде мозга и интрацеребрална крварења током тешког или компликованог порођаја,
• церебрални инфламаторни процеси бактеријске или вирусне етиологије,
• интраутерини и / или неонатални метаболички поремећаји,
• генетски условљена предиспозиција.

Врсте

На основу етиопатогенезе алалија се може поделити на сензорну и моторну алалију.

Сензорна алалија

Код ове врсте алалије дете:

• не говори или не говори довољно за своје године

• нека деца су ћутљива, повучена и нељубазна, док су друга плашљива, плачљива са повременим вриском и другим облицима непримереног понашања

• има кратак распон пажње и незаинтересовани су

• не разумеју изговорену поруку и не комуницирају

• нека изграде за околину потпуно неразумљив говор

• говор који чују око себе личи на буку од које нису у стању да разликују појединачне гласове и речи, нити да разумеју значење вербалне поруке

• њихова фрустрација и понашање произилазе из неспособности да комуницирају. С обзиром на то да не перципирају говор околине, нису ни у стању да га развију, иако нема неуролошких и анатомских поремећаја у периферним говорним органима.

Моторна алалија

Ко ове врсте алалије дете:

• има тешкоће у изражајном говору

• разумеју језик средине у којој живе

• имају делимично развијен унутрашњи говор

• комуницирају гестовима или са неколико двосложних речи

• имају недиференциране самогласнике, појединачне плозиве или назале

• нека од ове деце показују стални немир, недостатак концентрације и мало интересовања за говор.

Дијагноза

У току вишегодишњег интердисциплинарног истраживања и у процесу усаглашавања терминологије која се користи у области дечјих говорних поремећаја, међународни стручњаци су дошли до закључка да се моторна или експресивна алалија код детета може дијагностиковати када је његов речник и будући да је способност изговарања сложених реченица и памћења речи испод општеприхваћеног старосног нивоа, а у исто време - ови говорни проблеми нису повезани ни са заостајањем укупног развоја, ни са анатомским карактеристикама говорног апарата, ни са аутизмом и поремећај аутистичног спектра, или моторна апраксија мишића лица, или са стеченим оштећењем мозга или губитком слуха.

Диференцијална дијагноза

Диференцијално дијагностички неопходно је искључити:

• орофацијалне миофункционалне поремећаје са поремећеном артикулацијом,

• булбарну дизартрију код церебралне парализе,
• поремећаје рецептивног говора код аутизма,
• психогени мутизам,
• поремећаје менталног развоја.

Терапија

Да би дете успело да превазиђе развојне изазове, и што пре изговори прва реч, односно говорило и напредовало, дете би требало на сва три нивоа развоја (говорно-језички, психомоторни и социоемоционални) укључи у:

• логопедске третмане,

• третмане психомоторног реедукације,

• психолошке третмане ,

• третмане сензорне интеграције

Чекати да се проблем реши сам од себе углавном је илузорно, и ако постоје искуства људи који кажу да је тако нешто могуће.

Третман ове врсте неразвијености говора треба да третира мултидисциплинарни тим стручњака (логопеда, психолога, реедукатора психомоторике и сензорног интегратора) како би пратили целокупан развој детета.

Прогноза

Деца која имају овај поремећај у развоју говора и језика касније могу да испоље тешкоће као што су:

• поремећаји артикулације,
• сензомоторички поремећаји,
• емоционални проблеми,
• дислексија и дисграфија (тешкоће у читању и писању)...

Уласком у школски систем дете са говором проблем кашњења може направити много веће проблеме са којима неће моћи тако лако да се носи јер нема времена да се борит са старим проблемом, а појавио се нови.

Литература

• Ulrich Kilian u. a.: Duden, Wörterbuch medizinischer Fachbegriffe. 8. Auflage. Dudenverlag, Mannheim u. a. 2007. ISBN 978-3-411-04618-8. стр. 97., Eintrag „Alalie“

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).