Александар Дворников

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Дворников
Армијски генерал Дворников 2021.
Лични подаци
Пуно имеАлександар Владимирович Дворников
Датум рођења(1961-08-22)22. август 1961.(62 год.)
Место рођењаУсуријск, Приморски крај,  Совјетски Савез
Војна каријера
Служба Совјетски Савез
 Русија
1978-данас
Род Совјетска армија
 Руска копнена војска
ЧинГенерал армије
Командант19. стрељачка дивизија

5. армија Црвене заставе
Централни војни округ (9. новембар 2012. - 24. децембар 2012; прелазни)
Руске оружане снаге у Сирији

Јужни војни округ
Учешће у ратовимаРуска интервенција у Сирији

Инвазија Русије на Украјину 2022.

Битка за Харков (1999—2000)
Одликовања
Херој Руске Федерације
Херој Руске Федерације


Орден "За заслуге за отаџбину" 4. класе
Орден за храброст
Орден за службу отаџбини у Оружаним снагама СССР 3. класе
Орден за војне заслуге

Медаља ордена „За заслуге према отаџбини“ 2. класе

Александар Владимирович Дворников (рус. Александр Владимирович Дворников; рођен 22. августа 1961) је генерал Копнене војске Русије и Херој Руске Федерације.

Дворников се придружио Совјетској армији 1978. године након што је завршио војну школу у Усуријску. Затим је уписао Московску школу за обуку високе команде, коју је дипломирао четири године касније, након чега је служио у Далекоисточном војном округу. Затим је студирао на Војној академији Фрунзе, коју је дипломирао 1991. Дворников је упућен у Западну групу снага, на функцији команданта батаљона у 6. гардијској стрељачкој бригади.

Крајем 1990-их командовао је пуковима у 10. гардијској тенковској дивизији и 2. гардијској стрељачкој дивизији. Дворников је постао начелник штаба, а потом и командант мотопушака у Северно-кавкаском војном округу. По завршетку Војне академије Генералштаба постао је заменик команданта и начелник штаба 36. армије. Дворников је 2008. преузео команду над 5. армијом Црвене заставе.

Након што је служио као заменик команданта Источног војног округа, Дворников је постао начелник штаба Централног војног округа, који је месец дана обављао функцију вршиоца дужности команданта. У септембру 2015. постао је први командант руских оружаних снага у Сирији на почетку руске војне интервенције у Сирији. Дворников је добио звање Хероја Руске Федерације за руковођење руском војном интервенцијом у Сирији и у септембру 2016. године постављен је за команданта Јужног војног округа.

Младост и совјетска војна каријера[уреди | уреди извор]

Дворников је рођен 22. августа 1961. године у Уссуријску. Завршио је Суворовску војну школу 1978. године и придружио се Совјетској армији. Дворников је стекао даље образовање у Московској школи за обуку високе команде коју је дипломирао 1982.[1]

Од 1982. године служио је у Далекоисточном војном округу као командир вода, а потом и чете, и као начелник штаба батаљона. Године 1991. Дворников је дипломирао на Војној академији Фрунзе. Постао је заменик команданта батаљона Западне групе снага.[1]

Каријера у руским копненим снагама[уреди | уреди извор]

Између 1992. и 1994. године, Дворников је командовао 154. издвојеним моторним стрељачким батаљоном 6. гардијске мотострељачке бригаде. Године 1995. постао је начелник штаба и заменик команданта 248. моторног стрељачког пука 10. гардијске тенковске дивизије. Дворников је постао командант пука 1996. године. Дана 20. јануара 1996. године одликован је Орденом за војне заслуге. 2. фебруара 1996. године одликован је Орденом за храброст.[1][2]

Године 1997. прелази на команду 1. гардијског моторног стрељачког пука 2. гардијске таманске моторне дивизије у Московском војном округу. Од новембра 1999. до априла 2000. године, 1. гардијски моторизовани пук под његовом командом учествовао је у противтерористичкој операцији у Чеченској Републици, а посебно је учествовао у нападу на Грозни.

Између 2000. и 2003. био је начелник штаба, а затим командант 19. стрељачке дивизије у Северно-кавкаском војном округу. 6. маја 2000. одликован је Орденом „За заслуге према отаџбини“ 4. степена са мачевима. Дворников је завршио Војну академију Генералштаба 2005.[1][3]

Дворников (други с лева), руски министар одбране Сергеј Шојгу заједно са другим руским саветницима у ваздухопловној бази Хмејмим, 18. јун 2016.
Дворников са јерменским министром одбране Давидом Тонојаном, 9. фебруара 2019.

Дворников је 2005. године постао заменик команданта и начелник штаба 36. армије у Сибирском војном округу. 2008. године преузео је команду над 5. армијом Црвене заставе. Дворников је постао заменик команданта Источног војног округа 2011. године. Од маја 2012. до јуна 2016. године обављао је дужност начелника штаба и првог заменика команданта Централног војног округа. У периоду од новембра до децембра 2012. био је вршилац дужности команданта округа.[4]

Дана 13. децембра 2012. Дворников је постао генерал-потпуковник. Дана 13. децембра 2014. године унапређен је у чин генерал-пуковника. У септембру 2015. Дворников је постао први командант руских оружаних снага у Сирији током руске војне интервенције у Сирији . За своје вођство 17. марта 2016. добио је титулу Хероја Руске Федерације.[4] Познат је као „Сиријски месар“ због гађања цивила док је командовао трупама у региону.[5]

У јулу 2016. Дворников је постао вршилац дужности команданта Јужног војног округа. На функцији је потврђен 20. септембра 2016.[1][6] Указом председника Путина, Дворников је 23. јуна 2020. унапређен у чин армијског генерала.

У априлу 2022. Дворников је био задужен за војне операције током руске инвазије на Украјину 2022. године.[7][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Dvornikov, Sergey; Dvornikov, Sergey; Pshenichnikov, Aleksandr (2019-10-04). „Analysis of frequency resource for FHSS mode”. Information and Control Systems (4): 62—68. ISSN 2541-8610. doi:10.31799/1684-8853-2019-4-62-68. 
  2. ^ Dzidzoev, V.D. (2016). „International Scientific Conference “Caucasus for Centuries - and the Edge of the Manifold Aspects of Conditionality” (Rzeszow, Poland, October 17-19, 2015)”. IZVESTIYA VUZOV. SEVERO-KAVKAZSKII REGION. SOCIAL SCIENCES (1): 128—129. ISSN 0321-3056. doi:10.18522/0321-3056-2016-1-128-129. 
  3. ^ Dzidzoev, V.D. (2016). „International Scientific Conference “Caucasus for Centuries - and the Edge of the Manifold Aspects of Conditionality” (Rzeszow, Poland, October 17-19, 2015)”. IZVESTIYA VUZOV. SEVERO-KAVKAZSKII REGION. SOCIAL SCIENCES (1): 128—129. ISSN 0321-3056. doi:10.18522/0321-3056-2016-1-128-129. 
  4. ^ а б Hapsirokova, E.A. (2018). „Role of the President of the Russian Federation in Legal Protection of the Constitution of the Russian Federation”. RUSSIAN JUSTICE. 9: 61—70. ISSN 2072-909X. doi:10.17238/issn2072-909x.2018.9.61-70. 
  5. ^ „Russia gears up for long-haul offensive in Ukraine”. Emerald Expert Briefings. 2022-04-06. ISSN 2633-304X. doi:10.1108/oxan-es268459. 
  6. ^ Livergant, Aleksandr; Vasilevskii, Andrei; Safronova, Anna; Beliakov, Sergei; Ar'ev, Andrei; Barmetova, Irina; Ebanoidze, Aleksandr (2016-01-02). „The “Thick” Magazines”. Russian Studies in Literature. 52 (1): 48—56. ISSN 1061-1975. doi:10.1080/10611975.2016.1169093. 
  7. ^ „What Every Educator should Know About Desk-Top Computers”. Computer. 11 (10): 5—5. 1978. ISSN 0018-9162. doi:10.1109/c-m.1978.217936. 
  8. ^ „Moscow Daily News 1993-04-09”. Moscow News Archives. Приступљено 2022-05-13.