Амбијентално удушење
Амбијентално удушење или амбијентална асфиксија један је од облика гушења,[1] који је најчешће задесног порекла, јер настаје услед нарушеног нормалан однос концентрација кисеоника и угљен-диоксида у амбијенталмом ваздуху.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Амбијентална удушења код деце[уреди | уреди извор]
Амбијентална асфиксија се најчешће јавља код деце, која у току игре, скривања, доспевају у запремински ограничене и релативно добро, скоро херметички заптивене просторе, као што су пластична бурад, ормари, сандуци, стари фрижидери или замрзивачи.[1]
Амбијентална удушења код одраслих[уреди | уреди извор]
Код одраслих, оваква удушења дешавају се код радника у рударским окнима, бунарима, пећинама, подрумима, где се угљен-диоксид нагомилава због своје тежине.[1]
Етиологија[уреди | уреди извор]
Дисање, као једна од виталних функција у телу, у суштини представља транспорт кисеоника из атмосфере у ткива, односно ћелије и враћање створеног угљен-диоксида. Овај процес је изузетно сложен, у његовом ланцу постоји неколико карика, од којих свака мора бити функционална да би се вентилација, дифузија и транспорт наведених гасова одвијали нормално и правилно.
Пре свега, неопходан је одговарајући, нормалан састав атмосфере у којој се човек налази.
Онда, потребно је отворити усне и назалне отворе, проходност даљих дисајних путева (нос, уста, ждрело, ларинкс, трахеја, трахеја).
Затим неопходан је очуван квалитет плућног ткива, правилан састав крви, очувана способност еритроцити да примају и преносе кисеоник у ткива и ћелије који морају имати квалитативне карактеристике које прихватају кисеоник, а све под условима правилног функционисања централне регулације дисања.[3]
Поремећај или прекид било које карике наведен у овом ланцу доводи до оштећења респираторне функције, или до гушење (асфиксија), које се може завршити фатално или нефатално.[4]
Сам назив овог облика гушења (амбијентална асфиксија) указује на то да до поремећаја дисања долази услед:[3] нарушеног нормалан однос концентрација кисеоника и угљен-диоксида (21% : 0,03%). Тада у удахнутом ваздуху долази до поремећаја процеса дисања услед потрошње кисеоника, уз истовремено повећање концентрација угљен-диоксида, што онемогућава стварање потребне количине оксихемоглобина.
Обдукциони налаз[уреди | уреди извор]
Код удушења изазваног амбијенталном удушењем обдукциони налаз одговара општим знацима гушења. Узрок смрти, поред околности случаја, открива и смањени проценат оксигенације хемоглобин.
Иако је већина ових случајева искључиво последица недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, такође треба напоменути да постоје случајеви у којима је поред поремећеног кисеоника-угљен-диоксид, важан фактор у настанку смрти такође може имати присуство у атмосфери неких токсичних гасова (амонијак, сумпор-водоник). Таква су например удушења код радника у ревизији канализационих система, септичких јама, бунара, аутоцистерни за превоз бензина. Свакако, у овим случајевима присутни отровни гасови имају одређену, ако не и водећу улогу на настанак смрти.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Branislav BUDAKOV ASFIKTIČNE POVREDE U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad str.81-104
- ^ Bell MD, Rao VJ, Wetli CV, Rodriguez RN. Positional asphyxiation in adults. Am J Forensic Med Pathol 1992; 13(2): 101–107
- ^ а б Bell MD, Rao VJ, Wetli CV, Rodriguez RN. Positional asphyxiation in adults. Am J Forensic Med Pathol 1992; 13(2): 101–107
- ^ Brinkmann B. Compression of the neck and arterial obstruction. Z Rechsmed 1981; 87:59–73
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
