Андроник Московски

С Википедије, слободне енциклопедије
Андроник Московски
Лични подаци
Датум рођења1320.
Место рођењаРостовска област,
Датум смрти13. јун 1373, 13. јул 1374, 1395, 1404.
Место смртиМосква,
Световни подаци
Канонизација1981.
Беатификацијаод стране Руска православна црква
Празник13. јун

Андроник Московски (Спаски; 1320-те, Ростовска област - 13. јун 1373, Москва) - први игуман московског Спасо-Андрониковог манастира, ученик Сергија Радоњешког. Поштован од Руске православне цркве у лицу светитеља као преподобни.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родом из Ростова. Као младић дошао је преподобном Сергију, и много година био под руководством овог великог учитељаправославља, одликујући се духовним подвизима поста, молитве, смирености и послушности[1].

Датум смрти у биографији Андроника Московског обично се наводи приближно. Али према Месечнику Симона (Азарија), Андроник је умро 13. јуна 1373. године. Основни подаци о Андронику Московском налазе се у Житију светог Сергија Радоњешког и у Житију светог митрополита Алексија (саставио Пахомије Логотет). Тамо стоји да је код Сергија Радоњешког дошао младић и узео од њега монашки постриг око 1353. године.

Једном је Сергија Радоњешког посетио митрополит Алексије, коме се допао промишљени монах, и одвео га је у Москву, идентификујући га да сагради манастир Свемилостивог Спаситеља, седам миља од Кремља на Јаузи. Године 1361. подигнута је црква коју је осветио митрополит у част лика Спаситеља Нерукотворног, око које је тада основан манастир[2].

Према Руском биографском речнику А. А. Половцова, у овом манастиру, под окриљем Андроника, касније је познати његов наследник у манастиру игумен монах Сава, иконописци Андреј Рубљов и Данил Черни.

Канонизација[уреди | уреди извор]

Андроник Московски канонизован је крајем 15. века, иако монах Јосиф Волоцки већ у свом „Одговору на знатижељнике и кратком предању о светим оцима који су били у манастирима Рустејске земље“ (1507) наводи Андроника као једног од најпоштованијих руских светитеља.

Монах Андроник је сахрањен у Спаској катедрали Андрониковског манастира. Године 1812. Французи су опљачкали манастир, али су мошти остале нетакнуте, међутим, глава је нестала. После 1917. године нестале су и мошти.

Као резултат археолошких истраживања 1993. године, испод древног олтара Спаске катедрале Андрониковог манастира, откривене су најстарији слојеви које је научни руководилац ископавања, професор Олег Уљанов, приписао оснивачима Спасо-Андрониковог манастира. - Андроник Московски и Сава Московски.

Године 1981. његово име је уврштено у Сабор Радоњешких светаца.

Православна црква га прославља 13. јун, 6. јул (Свети Радоњешки), 2. недеља по Духовима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Свети преподобни Андроник Московски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2023-06-08. 
  2. ^ „ГЛАВА 18-31”. www.stsl.ru. Приступљено 2023-06-08.