Арсеније Комељски
Преосвећени Арсеније Комељски († 1550) је светитељ Руске православне цркве, ктитор Арсењево-Комељског манастира, Вологдски чудотворац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Арсеније је рођен у Москви. Потиче из племићке породице Сухарусава. Главни извор података о његовом животу је „Приповест о животу и делимично о чудима исповести нашег пречасног оца Арсенија Игумена, који је саградио манастир Пресвете Богородице у Комељској шуми, у Олоновом Концу“, написано од монаха Јована [1]. Још у младости се замонашио у манастиру Светог Сергија Радоњешког. Тамо је 1506. године преписао Јеванђеље са копије Печенге коју је добио кнез Јуриј. Ово јеванђеље, које се чува у манастиру Арсењев Комељ, драгоцено је по томе што је написано без размака, са тачком и двотачком, и тако представља тачан препис веома древног оригинала [2].
Године 1525. за свој строго монашки живот одликован је свештенством и рукоположен у игумана Сергијевског манастира (Троичко-Сергијевог манастира)Тројице-Сергијева лавра [3]. Упркос богатству манастира и молбама великог кнеза Василија да не напушта манастир, који је држао у узорном реду, Арсеније је напустио манастир и крајем 1527 (1529) се повукао у Комељску шуму. На пустим обалама река Кахтижа и Лежа подигао је крст и поставио себи колибу. Ово место су посетили дрвосече и трапери и Вологда. Сељацима се није допала келија Арсенија, и убили су његовог келијског старешину. Тада се Арсеније преселио у суседну Шилеговску шуму, до реке Ингир, или Масљанке, и овде је почео да се живи аскетски. Убрзо су ревнитељи побожности почели да долазе овамо по упутства. Током напада Татара на Вологдску земљу, становници су масовно бежали из села у Шилеговску шуму, услед чега је нарушена пустињска тишина, коју је Арсеније толико волео, а он је, поверивши пустињу једном од својих ученика, поново се настанио на свом некадашњем месту у Комељској шуми.
Године 1530. Арсеније је примио писмо од великог кнеза Василија Ивановича и саградио манастир назван по њему (Арсенијев Комелски Ризоположенски манастир, није сачуван), 38 км од Вологде, у којем се настанио са својим вољеним учеником Герасимом. Велики кнез Иван Васиљевич је 13. јула 1539. издао Арсенију повељу, на основу којег су сам манастир и сви сељаци који су се населили не даље од 5 км од њега ослобођени дужности у односу на световне власти. Године 1543. издата је нова повеља, по којој су права манастира даље проширена. После дугих дана подвижништва у Комељској шуми, монах се упокојио у дубокој старости 24. августа 1550. године у Арсењевском манастиру.
Његово житије написано је убрзо после смрти, али је изгорело за време пожара у Комељском манастиру 1596. године. У кратком облику је обновљено на основу сачуваних забелешки, а посмртним чудима га је допунио монах исте ове обитељи Јован. Сто година после упокојења преподобног игуман Јоасаф је у манастиру саградио камени храм у част Полагања ризе Пресвете Богородице. Два олтара овог храма су показала духовне везе између учитеља и ученика. Леви олтар је посвећен преподобном Сергију Радоњешком, а десни – преподобном Арсенију Комељском [4].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Алексий II, Patriarch of Moscow and All Russia Кирилл, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Церковно-научный центр "Православная энциклопедия". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.
- ^ „Correspondence”. The Veterinary Journal (1900). 50 (5): 301—302. 1900. ISSN 0372-5545. doi:10.1016/s0372-5545(17)73564-x.
- ^ Канке; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Москва: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.
- ^ „Преподбни Арсеније Комељски”. Православие.RU. Приступљено 2022-10-20.