Археографски прилози
 Први број Археографских прилога | |
| Тип | Научни часопис |
|---|---|
| Формат | A4 |
| Издавач | Народна библиотека Србије, Београд |
| Главни уредник | Ласло Блашковић |
| Оснивање | 1979. год. |
| Језик | српски |
| Седиште | Народна библиотека Србије, Скерлићева 1, Београд |
| Тираж | 300 |
| ISSN | 0351-2819 |
| eISSN | 1452-2233 |
| Веб-сајт | Археографски прилози |
Археографски прилози је научни часопис у отвореном приступу из области археографије који издаје Народна библиотека Србије од 1979. године.
О часопису[уреди | уреди извор]
Археографски прилози је годишњак Археографског одељења Народне библиотеке Србије посвећен бројним аспектима проучавања најстаријих српских штампаних и рукописних књига. Аутори радова у часопису најчешће су чланови Археографског одељења и домаћи стручњаци, а са повећањем угледа часописа кроз године повећан је одазив страних аутора.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Археографско одељење основано је 1961. године под руководством проф. Владимира Алексејевича Мошина. По оснивању, задатак одељења био је да се први пут систематски попишу, опишу и проуче најстарије српске књиге од 12. до 19. века. Идеја да се оснује часопис у ком ће бити објављивани резултати рада Археографског одељења покренута је захваљујући проф. др Александру Младеновићу, тадашњем управнику одељења и мр Владимиру Стевановићу, тадашњем управнику Народне библиотеке. Поред уредника први уређивачки одбор чинили су угледни научни радници и академци др. Ђорђе Трифуновић, Ирена Грицкат, Гојко Суботић, Димитрије Богдановић и поједини чланови Археографског одељења. Први број Археографских прилога објављен је 1979. године, а у њему су се могли наћи радови чланова одељења и домаћих аутора. Данас Археографски прилози уживају велик углед у домаћим, а и страним славистичким круговима.[1]
Рубрике[уреди | уреди извор]
Сталне рубрике у часопису су: чланци и расправе, критике и прикази и хроника. Повремене рубрике су библиографски прилози, ситни прилози, поводи и извештаји.[1]
Штампани и електронски облик часописа[уреди | уреди извор]
Археографски прилози излазе у штампаном облику у 300 примерака, а од двоброја 22/23 за 2000/01. годину такође излазе и у електронском облику на веб презентацији Народне библиотеке Србије у одељку Издања.[2]
Уређивачки одбор[уреди | уреди извор]
Уређивачки одбор Археографских прилога чине уредници Ласло Блашковић и проф. др Татјана Суботин-Голубовић, секретар Одбора др Владан Тријић, инострани чланови Српске академије наука и уметности проф. др Аксинија Џурова и Анатолиј Турилов. Остали чланови Одбора су Радоман Станковић, Катарина Мано-Зиси, др Јасмина Недељковић, доц. др Драгана Новаков и др Драган Пурешић.[3]
Категоризација часописа[уреди | уреди извор]
Археографски прилози по Категоризацији научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја припадају категорији научних часописа од националног значаја.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Мано-Зиси, Катарина. „Више од четврт века Археографских прилога” (PDF). Читалиште. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2019.
- ^ „Археографски прилози”. Народна библиотека Србије. Приступљено 1. 4. 2019.
- ^ „Археографски прилози”. Народна библиотека Србије. Приступљено 1. 4. 2019.
- ^ „КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАУЧНИХ ЧАСОПИСА ЗА 2018. ГОДИНУ ЧИЈИ ИЗДАВАЧИ СУ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ” (PDF). Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Приступљено 1. 4. 2019.