Народна библиотека Србије
Народна библиотека Србије је национална библиотека Србије.
Садржај |
[уреди] Историја
Основана је 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке.[1] У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка. Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.[1] Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.[1]
У време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869), библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање[1] и ту је дочекала Први светски рат.[2] У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена „Картонажа Милана Вапе“, на Косанчићевом венцу.[1] Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништен је књижни фонд од око 500000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17 век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Осим тога нестали су сви инвентари и каталози.[2] Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке.[3] Неки од рукописа које се чувају или су чувани у Народној библиотеци су: Летопис Попа Дукљанина (београдски рукопис), Никољско јеванђеље, Минхенски псалтир, Ћирилични Рампацетов буквар, из 1597. године и други.
У априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна“ на крају Кнез-Михаилове улице,[2] у тој згради се налази Библиотека града Београда. После Другог светског рата фонд Народне библиотеке је значајно допуњен поклонима и легатима, међу дародавницма су били Милан Ракић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, Љубомир Мицић, Љубица Цуца Сокић и други.[4]
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић[5] и убраја се у споменике културе.
Ентеријер зграде обнављан је више од 3 године и свечано пуштен у рад 24. маја 2011. године.[6]. Радови су каснили, јер је планирано да се библиотека пусти у рад 6. априла те године.[7] Радови су трајали од октобра 2007. до маја 2011. године и за њих је држава издвојила 4,3 милиона евра.[8] Том приликом је обновљено 6000 квадратних метара простора, док преосталих 18000 квадратних метара у којима су депои са књигама није обновљено.[9]
[уреди] Сарадња
Библиотека је 26. априла 2012. потписала Протокол о сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, што представља гаранцију очувања јединственог српског духовног и културног простора.[10] Протоколом је утврђено да ће две библиотеке једна другој поклањати све публикације, те да ће заједно учествовати на националним и међународним пројектима.[10]
[уреди] Управници
Управници Народне библиотеке били су:
- 1853-1856. - Филип Николић (1830-1867)
- 1856-1859. - Ђуро Даничић (1825-1882)
- 1861-1869. - Јанко Шафарик (1814-1876)
- 1869-1874. - Стојан Новаковић (1842-1915)
- од 1875. - Јован Бошковић (1834-1892)
- 1880-1886. - Нићифор Дучић (1832-1900)
- од 1886. - Милан Ђ. Милићевић (1831-1908)
- до 1900. - Драгиша Станојевић (1844-1918)
- 1900-1901. - Стојан Протић (1857-1923)
- 1901-1903. - Љубомир Јовановић (1865-1928)
- 1903-1927. - Јован Томић (1869-1932)
- 1927-1935. - Милош Зечевић (1880-1955)
- 1935-1941. - Драгослав Илић (1889-1973)
- 1941-1945. - Ђорђе Радојчић (1905-1970)
- 1945-1960. - Душан Милачић (1892-1979)
- 1960-1965. - Чедомир Миндеровић (1912-1966)
- 1965-1968. - Милорад Панић-Суреп (1912-1968)
- 1968-1977. - Светислав Ђурић (1919-2004)
- 1977-1979. - Владимир Стевановић (1930-1979)
- 1980-1983. - Васо Милинчевић (1928)
- 1983-1988. - Милан Милутиновић (1942)
- 1988-2001. - Миломир Петровић (1934)
- 2001-2012. - Сретен Угричић (1961)
- од 2012. - Дејан Ристић (1972)
[уреди] Референце
- ^ а б в г д Три века бурне историје Народне библиотеке Србије („Вечерње новости“, 1. март 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б в Народна библиотека Србије обележава 180 година постојања („Политика“, 27. фебруар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Рукописна збирка НБС има 320 тематских разноврсних јединица („Вечерње новости“, 3. март 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Народној библиотеци даровали непроцењиво благо („Вечерње новости“, 9. јануар 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Обновљена Народна библиотека („Б92“, 24. мај 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Касни отварање Народне библиотеке („Политика“, 31. март 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ После четири године отвара се Народна библиотека („Политика“, 30. август 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Народна библиотека Србије: Уместо у књиге улагали у кафиће („Вечерње новости“, 2. август 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б „НУБ РС и Народна библитека Србије јачају сарадњу“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 26. 4. 2012. Приступљено 27. 4. 2012.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званични сајт
- Хронологија 200 година библиотекарства у Србије
- Сећање на 6. април 1941.
- Читаоница београдска
- Стожер српске учености („Вечерње новости“, фељтон 18-24. јун 2010)
|
|||||||||||||||||||||||||||||