Ајак
| Ајак мађ. Ajak | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Саболч-Сатмар-Берег |
| Срез | Кишварда |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 3.396 [1] |
| — густина | 149,8 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 06′ 36″ С; 22° 01′ 31″ И / 48.1101° С; 22.0254° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 24,76 km2 |
  Ајак Ајак на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4524 |
| Позивни број | 45 |
| Веб-сајт | |
| www.ajak.hu | |
Ајак (мађ. Ajak) је град у североисточној Мађарској. Ајак је значајан град у оквиру жупаније Саболч-Сатмар-Берег.
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Налази се у „Тисантулу” (преко Тисе), у северном делу жупаније Саболч-Сатмар-Берег. Једна трећина површине насеља припада „Реткезу”, две трећине „Њиршегу”, географским ппределима.
Насељена места у суседству: Кишварда са севера, Анарч са истока, Ђулахаза са југоистока, Њирташ са југозапада, Патроха са запада и Реткезберенч са северозапада. Најближи град је Кишварда, удаљен 6 километара.
Покрива површину од 2.476 km2 (955,99 sq mi) и има популацију од 3.952 људи (2002).
Историја[уреди | уреди извор]
Ајак је једно од најстаријих саболчских насеља у. Први сачувани писани облик његовог имена из 1270. је Ајак (Ayac). Као краљевска донација краља Беле и Иштвана V, овде су се населили Куни, који су се постепено спојили у мађарску заједницу.
За време турског потчињавања насеље је скоро потпуно опустошено.
У 18. веку досељени су Словаци, а потом и Мађари из жупаније Хевеш, који су заузимали сваки свој део села. Тако су настала 4 села: Нађајак (Мађарвег. Мађари), Фалудерек (мешано), Кишајак (мешано) и Тотвег (Словаци). Досељеници Хевеша донели су са собом традицију узгоја дувана.
У 19. веку епидемије колере су два пута опустошиле село (1831 и 1873).
На препоруку министра државне управе и правде, титулу града Ајак је добио 15. јула 2013. године.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Године 2001. 98% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 2% Роми.[3]
Током пописа из 2011. године, 89,9% становника се изјаснило као Мађари, а 1,6% као Роми (10,1% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,4%, реформатори 10,6%, гркокатолици 20,8%, неденоминациони 0,6% (12,2% није одговорили).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]. Hungarian Central Statistical Office. 1. јануар 2022. . (Приступљено: 30. јануар 2023.)
- ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Приступљено 2013-07-13.
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Ajak Helységnévtár
