Њиређхаза

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Њиређхаза мађ. Nyíregyháza
Њиређхаза
Основни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике северне равнице
Жупанија	Саболч-Сатмар-Берег
Котар	Њиређхаза
Становништво
Становништво	116.899
Густина становништва	190,26 ст/km²
Положај
Координате	47°57′11″N 21°43′38″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	274,46 km²
Њиређхаза Њиређхаза на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код	4400
Позивни број	42
Веб-страна	www.nyiregyhaza.hu

Њиређхаза (мађ. Nyíregyháza) је седми по величини град у Мађарској. Њиређхаза је управно средишзе жупаније Саболч-Сатмар-Берег.

Град има 116.874 становника према подацима из 2008. године.

Порекло назива

Назив града води порекло од мађарских речи Nyír(у преводу бреза) и ház (у преводу кућа).

Положај града

Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 220 километара источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - граница са Украјином, савремени ауто-пут М3).

Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Панонске низије и нема реку. Клима у граду је умерено континентална.

Историја

По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. 1209. године први пут се помиње под данашњим именом Њиређхаза. Током касног средњег века овде је постојало мало насеље, које је у време турске управе над овим крајевима било расељено.

Крајем 17. века овај део Паноније се ослобађа турске власти и Њиређхаза се поново јавља као насеље. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште области и 1786. године званично постаје трговиште.

Током Револуције 1848-49. град Њиређхаза је имао значајну улогу, али није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и већ 1858. године добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата град Њиређхаза се прво нашао у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град се нашао у забаченом делу земље, што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата када је Њиређхаза страдала. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 55 хиљада после рата на 120 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на истоку земље град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво

Њиређхаза данас има око 116 хиљада становника и седми је град по величини у држави. Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези Будимпешта - Украјина.

Становништво Дебрецина махом чине Мађари. По вероисповести већина у граду су протестанти - калвинисти.

Галерија слика

• 

  Градска кућа Њиређхазе

• 

  Главни градски трг

• 

  Католичка катедрала

• 

  Калвинистичка црква

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Њиређхаза

• Званична страница градске управе Дебрецина ((en))
• Њиређхаза на Викитравелу ((en))
• Градски портал ((hu))