Колера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колера
Класификација и спољашњи ресурси

Vibrio cholerae: Бактерија, изазивач колере
ICD-10 A00.
ICD-9 001
DiseasesDB 29089
MedlinePlus 000303
eMedicine med/351
MeSH D002771

Колера је акутна инфекција коју узрокује бактерија Vibrio cholerae и која захвата цело танко црево. Ова бактерија лучи токсин, који изазвива повећану секрецију воде и електролита (пре свега јона хлора) у танком цреву, што може довести до тешке дехидратације оболелог и поремећаја ацидо-базне равнотеже. Колера је карактеристична по томе што изазива проливе, повраћања, грчеве у мишићима, дехидрацију и колапс.

Општи подаци[уреди]

Колера се између осталог шири водом и морском храном. Најчешће се јавља у Азији, средњем истоку, Африци, јужној и централној Америци, а у САД дуж обале Мексичког залива[тражи се извор од 09. 2009.]. Случајеви транспортовани у Европу, Јапан и Аустралију узроковали су локалне епидемије. У ендемским подручјима епидемије се обично појављују за време топлих месеци, а највише страдају деца. У новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године.

Етиологија, епидемиологија и патофизиологија[уреди]

Узрочник, Vibrio cholerae, серогрупа 01 и 0139, кратак је, закривљен, покретан аеробни бацил (штапић). И биотип Ел Тор и класични биотипови V. cholerae могу изазвати тешку болест, као и блага или асимптоматска инфекција много су чешће с биотипом Ел Тор.

Колера се шири ингестијом воде, морске хране и друге хране контаминиране излучевинама особа са симптоматском или асимптоматском инфекцијом. Колера је ендемична у дијеловима Азије, средњег истока, Африке, јужне и централне Америке, а у САД дуж обале Мексичког залива. Случајеви транспортовани у Европу, Јапан и Аустралију, изазвали су локализиране епидемије. У ендемским се подручјима епидемије обично појављују за време топлих месеци, а инциденција је највећа код деце; у новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године, а све су добне групе једнако осетљиве. Осетљивост на инфекцију варира и највећа је код особа с крвном групом 0. Будући да је вибрион осетљив на желучану киселину, хипохлорхидрија и аклорхидрија су предиспонирајући фактори. Особе које живе у ендемским подручјима, постепено стичу природни имунитет. V. cholerae 01 и 0139 стварају ентеротоксинбеланчевину која потиче иначе интактну слузницу танкога цријева на хиперсекрецију изотоничног раствора електролита. Муциназа би могла бити важна у смањивању протективног учинка цревног муцина, док би неураминидаза могла мењати структуру ганглиозида у Ћелијска мембранаћелијска мембранама слузнице, повећавајући тако садржај специфичног ганглиозида (ГМ1) који веже ентеротоксин. Иако су фимбрије важније у процесу колонизације слузнице, и ћелијски хемаглутинин може потпомоћи овај процес.

Симптоми и знаци[уреди]

Инкубација је 1 до 3 дана. Колера може бити субклиничка; може се испољити благом, некомпликованом епизодом пролива; или може бити фулминантна, потенцијално смртоносна болест. Почетни симптоми су обично нагло настали, безболни воденасти пролив и повраћање; губитак течности столицом у одраслих, може бити већи од 1 L по часу, но обично је много мањи. Последицом тешког губитка воде и електролита доводи до јаке жеђи, олигурије, грчева у мишићима, слабости и значајно ослабљеног тургора коже с упалим очима и набраном кожом на прстима. Манифестације колере последица су губитка течности изотоничним воденастим столицама које су богате натријумом, хлоридима, бикарбонатима и калијумом. Настаје хиповолемија, хемоконцентрација, олигурија и анурија, тешка метаболичка ацидоза с калиопенијом (али с нормалном серумском концентрацијом натријума) и ако се не предузме лечење, може уследити циркулаторни колапс с цијанозом и сопором. Продужена хиповолемија може изазвати реналну тубуларну некрозу. Некомпликована колера престаје спонтано и до опоравка долази за 3 до 6 дана. Код нелечених, тежих случајева, смртност може бити > 50% - обично због дехидрације – али уз промптну и адекватну терапију инфузијама течности и електролита, смртност је < 1%. Већина болесника престане излучивати V. cholerae у две седмице, а мали део њих постану хроничне билијарне клицоноше.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се потврђује изолацијом V. cholerae у свежој столици. Колера се мора разликовати од клинички сличне болести, узроковане врстама Escherichie coli.

За контролу колере важно је правилно уклањање људског измета, као и праћење чистоће извора за пиће. Воду за пиће треба прокувати, а поврће и рибу треба добро скувати.

Профилакса[уреди]

За контролу колере важна је правилна диспозиција људских отпадних материја, као и чисти извори воде. Воду за пиће треба прокувати или хлорисати, а поврће и рибу треба добро скувати. Нежива перорална вакцина, која се састоји од целих ћелија и Б подјединице (није одобрена у САД), пружа 85%-тну заштиту против серогрупе 01, кроз 4 до 6 месеци. Заштита код одраслих траје и до 3 године, али брзо слаби код деце и већа је за класични, него за Ел Тор биотип. Између серогрупа 01 и 0139 нема унакрсне заштите, тако да се тек у будућности може очекивати вакцина функционална против обе серогрупе. Парентерална вакцина даје само краткотрајну и делимичну заштиту и њена се примена не препоручује. Брза профилакса тетрациклинима може смањити број секундарних случајева међу кућним контактима с болесницима од колере, но масовна профилакса није практична, а неки сојеви нису нити осетљиви. За профилаксу код дјеце < 9 год. може се такође употребити и котримоксазол.

Лечење[уреди]

Важна је брза корекција хиповолемије и метаболичке ацидозе, као и превенција хипокалијемије. Тешко дехидрираним болесницима, особито онима који нису способни да пију, треба дати што пре, ако је то могуће, интравенску инфузију раствора за рехидратацију. Ово је посебно важно код деце, која слабије подносе губитак калијума. Количина течности за надокнаду континуираног губитка треба да буде једнака измереном волумену столице. Адекватност рехидрације процењује се чешћим клиничким прегледом (фреквенција и јачина пулса, тургор коже и диуреза). Перорална примена раствора глукозе и електролита делотворна је у надокнади губитака столицом и може се употребити након иницијалне интравенске рехидрације. Она је такође корисна – понекад и као једини начин рехидрације – у епидемијским подручјима с ограниченим залихама парентералних отопина. Рано лечење с делотворним антибиотиком ерадицира вибрионе, смањује запремину столице за 50% и зауставља пролив унутар 48 часова. Избор антибиотика заснива се на осетљивости V. cholerae изолованог у заједници. У лекове који су делотворни против осетљивих сојева убрајају се тетрациклин, макролиди, котримоксазол, хинолони.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Са других Викимедијиних пројеката :