Ања Андерсен

С Википедије, слободне енциклопедије

Ања Андерсен
Лични подаци
Датум рођења (1969-02-15)15. фебруар 1969. (55 год.)
Место рођења Оденсе, Данска
Држављанство данско
Висина 178 cm
Сениорска каријера
Године Клуб
  • Данска Стјернен ИФ
  • Данска Вејле Алестед
  • Данска АСХ 72
  • Данска ИФ Жарл Арден
  • Данска Олборг
  • Данска Икаст ФС
  • Данска Виборг ХК
  • Данска Бакелгетс СК
  • Данска ТуС Вач Брем
  • Данска Бакелгетс СК
Репрезентативна каријера
1989—1998 Данска
Медаље
Рукомет
Представљајући Данску
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1996. Екипно
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1993.
Бронзана медаља — треће место 1995.
Златна медаља — прво место 1997.
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1994.
Златна медаља — прво место 1996.

Ања Андерсен, (Оденсе, 15. фебруар 1969) бивша је данска рукометашица. Након завршетка играчке каријере ради као рукометни тренер. Она је олимпијска шампионка, шампионка света и два пута шампионка Европе. Године 1997. проглашена је за IHF светску играчицу године.[1][2] Сматра се једном од најбољих рукометашица свих времена.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ања Андерсен је позната по својим вештинама као офанзивна играчица, као и по снажном темпераменту и храбрости да прави драматичне сцене и смеле трикове током меча. Била је важан део ренесансе данског рукомета током 1990-их. Њен темперамент и импресивно умеће оставили су утисак на све. Након прве златне медаље на Европском првенству 1994, репрезентација је од миља стекла надимак „гвоздене даме” и статус народног спортског хероја.

Иако је рукометна репрезентација 1990-их имала много профила, неоспорно је да је Ањин био најплоднији и најконтроверзнији. Док нико није доводио у питање њене вештине, њен темперамент, који је изазвао бројна искључења са мечева високог профила, био је предмет расправе. Током Летњих олимпијских игара 1996. норвешки тренер Улрик Вилбек ју је накратко искључио из тима због спорова око њеног стила игре и понашања на паркету.

За женску рукометну репрезентацију Данске одиграла је 133 утакмице и постигла 725 голова.

Андерсен је такође била особа која је у рукомет[3][4][5] увела у прави спектакл. Под великим утицајем кошарке и посебно Харлем Глобтротерса, она је измислила стил игре усмерен на публику, а не на противнички тим. По одласку у пензију као активна играчица организовала је „тим снова“ најбољих рукометашица 2000. и 2001. године који је играо против изабраног тима Данске. Мечеви „тима снова” су били успешни, али су престали када Андерсенова више није могла сама да активно игра.

Ања Андерсен је 1997. проглашена за ИХФ играча године. Са репрезентацијом Данске је освојила златну медаљу на Олимпијским играма 1996,[6][7][8][9] на Светском првенству 1997, као и на два Европска првенства 1994. и 1996. године. Поред тога има и освојену сребрну медаљу на Светском првенству 1993. године.[10]

Због срчаних проблема завршава играчку каријеру 1999. године, и убрзо почиње тренерску. Године 2006. постављена је за селектора женске рукометне репрезентације Србије и Црне Горе али се на тој функцији кратко задржала.

Подучавање[уреди | уреди извор]

Андерсенова је одмах почела да тренира клуб Слагелс из Данске женске рукометне лиге.[11][12][13] Прво је помогла тиму да дође до највише лиге, а касније су три пута освоји Лигу шампиона, 2003/04, 2004/05 и 2006/07. Године 2006. тренирала је и репрезентацију Србије.

Године 2008, напустила је Слагелс и прешла у ФЦК Хандболд. Године 2010, напустила је ФЦК Хандболд, јер се клуб распао и одлучила да направи паузу пре него што буде тренер новог тима.

У фебруару 2011, Андерсен је постала нови тренер Олчим Рамницу Валцеа. Овај румунски клуб ју је ангажовао у покушају да освоји Лигу шампиона.[14][15]

У марту 2011, после мање од два месеца тренирања, добила је отказ због лоших резултата, изгубивши два меча од укупно четири на клупи Олчима у главном колу Лиге шампиона.[16]

Успеси[уреди | уреди извор]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Током своје активне рукометашице освајала је бројне турнире:

  • 1987 2 медаља светског јуниорског првенства
  • 1992 Шампион Норвешке лиге са Бакелагетом
  • 1993 2 Светско првенство у рукомету за жене 1993.
  • 1994 Европско првенство у рукомету за жене 1994.
  • 1995 3 Светско првенство у рукомету за жене 1995.
  • 1996 Летње олимпијске игре 1996.
  • 1996 Европско првенство у рукомету за жене 1996.
  • 1997 Светско првенство у рукомету за жене 1997.
  • 1997 ИХФ играч године[17] (Према подацима из 2022, она је једина данска играчица поред голмана Сандре Тофт која је освојила ову титулу, а до 1. марта 2012. године, када је Микел Хансен освојио титулу, била је једини дански играч, мушки или женски, која ју је икада освојио) .

Њена тренерска каријера такође је дала резултате:

Признања[уреди | уреди извор]

  • 1994: Проглашен за другу најбољу рукометашцу света
  • 1997: Проглашен за најбољу рукометашицу света
  • 2007: Уврштена је у Данску дворану славних
  • 2009: Матилдина награда за оспоравање конвенције тренера елитних спортиста.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pech für Andy Schmid: Wahl zum Welt-Handballer fällt aus”. Tagblatt (на језику: немачки). 27. 6. 2018. Приступљено 11. 12. 2018. 
  2. ^ „Overview: previous world handball player of the year – both male and female”. handball-world. 4. 7. 2018. Архивирано из оригинала 28. 09. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2018. 
  3. ^ Barbara Schrodt (6. 10. 2011). „Team Handball”. The Canadian Encyclopedia. Historica-Dominion Institute. 
  4. ^ „IHF Rules of the Game: Regulations on Protective Equipment and Accessories” (PDF). Nederlands Handbal Verbond. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 1. 2019. г. Приступљено 3. 1. 2019. 
  5. ^ Laver, L.; Landreau, P.; Seil, R.; Popovic, N. (2018). Handball Sports Medicine: Basic Science, Injury Management and Return to Sport. Springer Berlin Heidelberg. стр. 25. ISBN 978-3-662-55892-8. Приступљено 14. 5. 2022. 
  6. ^ „Anja ANDERSEN - Handball Olympique | Denmark”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 20. 6. 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  7. ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018. 
  8. ^ Glanton, Dahleen. „Atlanta debates how golden it was”. Chicago Tribune (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018. 
  9. ^ „Live From PyeongChang”. TvTechnology (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018. 
  10. ^ „Anja Andersen: Danish handball player - Biography and Life”. PeoplePill (на језику: енглески). Приступљено 26. 4. 2020. 
  11. ^ „Medaljefordeling gennem tiden (Damer)” (на језику: дански). Danish Handball Federation. Архивирано из оригинала 2019-12-25. г. Приступљено 2010-08-16. 
  12. ^ „Topscorere siden 1965 - Damer” (на језику: дански). Danish Handball Federation. 9. 7. 2008. Архивирано из оригинала 19. 2. 2009. г. Приступљено 15. 3. 2009. 
  13. ^ „2021/22 season ranking” (PDF). European Handball Federation. Приступљено 1. 8. 2022. 
  14. ^ „OFICIAL Anja Andersen a semnat cu Oltchim (Romanian)”. 3. 2. 2011. Приступљено 2011-02-03. 
  15. ^ „EXCLUSIV / Anja Andersen este noua antrenoare a Oltchimului! (Romanian)”. Приступљено 2011-02-03. 
  16. ^ „Anja: excentrică, ineficientă, demisă (Romanian)”. Приступљено 2011-03-08. 
  17. ^ „International Handball Federation”. web.archive.org (на језику: енглески). 1. 1. 2008. Архивирано из оригинала 20. 05. 2007. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  18. ^ Todor Krastev. „Women Handball European Champions Cup and Champions League Archive”. Todor 66. Приступљено 18. 11. 2013. 
  19. ^ „Champions League Regulation Women”. European Handball Federation. Приступљено 5. 1. 2009. 
  20. ^ „Women's Champions League Official site”. European Handball Federation. Приступљено 5. 1. 2009. 
  21. ^ „Danskkvindesamfund.dk - Tidligere prismodtagere”. Архивирано из оригинала 2017-04-17. г. Приступљено 2018-08-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ања Андерсен на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ања_Андерсен&oldid=27676679”