Данска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Данским краљевством.


Координате: 54° – 57° СГШ, 8° – 13° ИГД

Краљевина Данска
Kongeriget Danmark
Застава Данске Грб Данске
Застава Грб
крилатица: Guds hjælp, Folkets kærlighed, Danmarks styrke
(
Божја помоћ, љубав људи, снага Данске)
Химна
Der er et yndigt land
Положај Данске
Главни град Копенхаген
Службени језик дански
Краљица: Маргарета II од Данске
Премијер: Хеле Торнинг-Шмит
Независност: 8. век
Површина  
 — укупно 43.075 km² (131)
 — вода (%) 1,64
Становништво  
 — 2014. 5.634.437 [1] (113)
 — густина 129/km² 
Валута данска круна (100 центи)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .dk
Позивни број +45

Данска (дан. Danmark), или званично Краљевина Данска (дан. Kongeriget Danmark) је држава у северној Европи [2] и најмања држава Скандинавије. Део је Европске уније. Главни град је Копенхаген. Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: Jylland) и острва: Фин (Fyn), Селанд (Sjælland), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Данске

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена Скандинавцима, Данска је била дом Келтима - што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настао и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Реконструкција Викиншког брода

Све до 11. века (када је дошло до покрштавања) Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.

У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком. Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт 1658. године. Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.

Уставотворна скупштина 1849.

Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849. године.

После Другог шлезвичког рата 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату. Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига. Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.

Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Весерибунг), 9. априла 1940. године. Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата. После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).

Влада и политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Влада Данске и Политика Данске
Краљица Маргарета II

1849. године Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (primus inter pares). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.

Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Данске
Мапа Данске

Данска се састоји из полуострва Јиланд (Jylland) и 405 именованих острва. Од њих је 323 насељено, а највећа су Селанд (Sjælland) и Фин (Fyn). Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (Øresund) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фином. Мања острва су повезана линијама трајекта.

Данска је углавном равна, највиша природна тачка је Мелехеј (Møllehøj), са 170,86 метара надморске висине. Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Селанду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Оденсе (на Фину).

Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама. Више од половине извозне вредности даје сточарство. Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко. Развијен је и риболов.

Национални паркови[уреди]

У Данској постоји пет националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Ти 2008. 243.7 Thy Nationalpark.JPG
Национални парк Молс Бјерге 2009. 180 KaloeVig fra MolsBjerge.jpg
Национални парк Скјерн А 2010. 248.7
Национални парк Ваденско море 2010. 1339.49 Westerhever salzwiesenrest.JPG
Национални парк Нордсјеланд 2010. 390

Окрузи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Региони Данске

Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина. Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалних кантона. У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина. Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.

Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу.

  1. Централна општина (Hovedstaden)
  2. Северни Јиланд (Nordjylland)
  3. Средњи Јиланд (Midtjylland)
  4. Јужни Јиланд (Syddanmark)
  5. Селанд (Sjælland)

Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико самоуправан, а представљени су сваки по два места у парламенту.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Данске

Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Према званичним статистикама из 2003. године, имигранти су чинили 6,2% укупног становништва.

Дански се говори у целој земљи, мада мала група близу немачке границе говори и немачки. Многи Данци течно говоре и енглески, посебно они у већим градовима, и омладина, која је енглески учила у школама.

Од религија у Данској, по званичним статистикама из јануара 2002, 84,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (Den Danske Folkekirke). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 2% муслимана.

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Данској
Копенхаген
Копенхаген
Орхус
Орхус
Поредак Град Област Популација Оденсе
Оденсе
Олборг
Олборг
1 Копенхаген Покрајина главног града Данске 1.167.569
2 Орхус Средишња Данска 239.865
3 Оденсе Јужна Данска 158.678
4 Олборг Северна Данска 122.461
5 Есбјерг Јужна Данска 71.025
6 Рандерс Средишња Данска 59.842
7 Колдинг Јужна Данска 56.249
8 Хорсенс Средишња Данска 52.518
9 Вејле Јужна Данска 50.213
10 Роскилде Сјеланд 46.292
2009.



Књижевност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Данска књижевност
Познати дански писац бајки Ханс Кристијан Андерсен

Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800.- 1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.

У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни епХексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (16211698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.

Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетеријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.

Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.

Образовање[уреди]

Стара опсерваторија у оквиру Универзитета у Копенхагену

Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година образовања за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али око 60% деце их похађа. После завршених девет разреда 1/4 ученика напушта школу и почиње да ради. Такоде постоји и десети разред који ученици могу да похађају, уколико се не осећају спремни да се упишу у средњу школу. Доста ученика похађа десети разред.

Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од 1/4 се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије ученици најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина ученика прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.

Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година ученици од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.

У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике. Дужина часа варира од школе до школе.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Данске

Данска има модерну тржишну привреду. Животни стандард је врло висок, данска круна је стабилна и везана уз евро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози: свињетина, риба и житарице). Данци су одбили евро на референдуму 2000. године. Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.

Занимљивости[уреди]

Опера у Копенхагену

Склуптура Мала сирена, обележје Копенхагена, односи се на сирену из истоимене бајке Данца Ханса Кристијана Андерсена.

Тачка Данске најудаљенија од мора налази се на само 50 километара од обале.

Највиша тачка Данске налази се на само 173 метара надморске висине.

Познате „Лего“ коцке производе се у месту Билунд у Данској.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Литература[уреди]

  • Busck, Steen and Poulsen, Henning (ed.), "Danmarks historie  – i grundtræk", Aarhus Universitetsforlag. 2002. ISBN 978-87-7288-941-2. pp.
  • Gammelgaard, Frederik; Sørensen, Niels (1998). Danmark – en demokratisk stat. Alinea. ISBN 978-87-23-00280-8. 
  • Jørgensen, Gitte (1995). Sådan styres Danmark. Flachs. ISBN 978-87-7826-031-4. 
  • Michaelsen, Karsten Kjer, "Politikens bog om Danmarks oldtid", Politikens Forlag (1. bogklubudgave). 2002. ISBN 978-87-00-69328-9. pp.
  • Nationalencyklopedin, vol. 4, Bokförlaget Bra Böcker. 2000. ISBN 978-91-7024-619-7. pp.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :