15. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. фебруар (15.02) је 46. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 319 дана (320 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. фебруар
- 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт.
- 590. — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије.
- 1115. — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу.
- 1637. — Фердинанд III постао цар Светог Римског царства.
- 1763. — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила.
- 1804. — на Сретење подигнут Први српски устанак у Орашцу
- 1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први Устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав.
- 1922. — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа.
- 1928. — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара.
- 1942. — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Велике Британије у њеној војној историји.
- 1944. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику.
- 1944. — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин.
- 1971. — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.
- 1988. — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку.
- 1989. — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.
- 1990. — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фокландска острва.
- 1993. — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке.
- 1996. — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995. - нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.
- 1997. — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996..
- 1999. — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјотоа због штете по националну индустрију.
- 2003. — У таласу демонстрација, највећим од вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак.
- Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста.
- 2008 - Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.
Рођења [уреди]
- 1564. — Галилео Галилеј, италијански астроном и физичар. († 1642.)
- 1710. — Луј XV, француски краљ. († 1774.)
- 1748. — Џереми Бентам, британски филозоф, реформатор правног система и оснивач утилитаризма. († 1832)
- 1835. — Деметриос Викелас, грчки предузетник, песник, филолог и први председник Међународног олимпијског комитета. († 1908.)
- 1861. — Алфред Норт Вајтхед, англоамерички филозоф. († 1947.)
- 1874. — Ернест Шеклтон, британски истраживач. († 1922.)
- 1882. — Џон Баримор, амерички глумац. († 1942.)
- 1890. — Роберт Лај, нацистички политичар, челник „Дојче арбајтсфронта“. († 1945.)
- 1899. — Гејл Сондергард, америчка глумица. († 1985.)
- 1910. — Ирена Сендлерова, пољски социјални радник. († 2008.)
- 1929. — Грејам Хил, британски возач формуле 1. († 1975.)
- 1934. — Никлаус Вирт, швајцарски информатичар.
- 1951. — Џејн Симор, енглеска глумица.
- 1952. — Томислав Николић, српски политичар, некадашњи заменик председника Српске радикалне странке, потом председник Српске напредне странке и тренутни Председник Србије.
- 1954. — Мет Грејнинг, аутор популарних цртаних серија Симпсонови и Футурама.
- 1962. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе.
- 1974. — Ђина Лин, порнографска глумица из Порторика.
- 1974. — Мр. Лорди, Фински певач.
- 1974. — Александар Вурц, аустријски мото спорт возач.
- 1980. — Елена Соколова, руска уметничка клизачица.
- 1983. — Селита Ебанкс, кајманска манекенка.
- 1984. — Дода, пољска певачица.
Смрти [уреди]
- 1573. — Матија Губец, вођа сељачке буне.
- 1857. — Михаил Иванович Глинка, руски композитор.
- 1941. — Гуидо Адлер, аустријски музиколог (* 1855.)
- 1942. — Станислав Бинички, српски композитор и диригент (* 1872.)
- 1965. — Нат Кинг Кол, амерички џез-певач и пијанист.
- 1988. — Ричард Фејнмен, амерички физичар. (* 1918).
