Баварски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта распрострањености баварског језика.

Баварски језик (Boarisch) западногермански је језик који се говори у дијеловима Баварске и већини Аустрије. Прије 1945, баварски је преовладавао у дијеловима јужне Чешке и западне Мађарске. Баварски чини континуум више или мање међусобно разумљивих мјесних и регионалних варијанти. Његова међусобна разумљивост са стандардним њемачким језиком је веома ограничена, али већина његових говорника може да се пребаци на стандардни њемачки.

Историја[уреди | уреди извор]

Баварци су се као група формирали у раном средњем вијеку, као становништво Војводства Баварске, чинећи југоисточни дио Краљевине Њемачке. Старовисокоњемачки документи из области Баварске идентификовани су као старобаварски (Altbairisch), иако у овом раном периоду постоји неколико препознатљивих карактеристика које би га одвојиле од алеманског њемачког.

Дијалектско раздвајање горњоњемачког на источногорњоњемачки (баварски) и западногорњоњемачки (алемански) постоје видљивије у средњевисокоњемачком периоду, отприлике од 12. вијека.

Географска распрострањености и дијалекти[уреди | уреди извор]

У Европи:

Изван Европе:

Три главна дијалекта баварског су:

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Рјечници[уреди | уреди извор]

  • Schmeller, Johann Andreas; edited by Frommann, Georg Karl (1872 & 1877). Bayerisches Wörterbuch. 2nd ed. in 2 vol., Rudolf Oldenbourg, München
  • Hietsch, Otto (2015). Wörterbuch Bairisch-Englisch, Von Apfelbutzen bis Zwickerbusserl. Regenstauf: SüdOst Verlag. ISBN 978-3-86646-307-3. 

Филологија[уреди | уреди извор]

  • Schikowski, Robert (2009). Die Phonologie des Westmittelbairischen. 
  • Traunmüller, Hartmut (1982). Der Vokalismus Im Ostmittelbairischen. стр. 289—333. 
  • Wiesinger, Peter (1990). The Dialects of Modern German: A Linguistic Survey. стр. 438—519. 
  • Egon Kühebacher (1965–1971). Tirolischer Sprachatlas. 3 Vol.: Vokalismus, Konsonantismus, Sprachatlas. (= Deutscher Sprachatlas. Regionale Sprachatlanten. Hg. von Ludwig Erich Schmitt, Karl Kurt Klein, Reiner Hildebrandt, Kurt Rein. Bde. 3/1–3). Marburg: N. G. Elwert Verlag.