Баладе о белом луку
| Баладе о белом луку | |
|---|---|
 Корице књиге Баладе о белом луку на српском језику | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | 天堂 蒜 薹 之 歌 |
| Аутор | Мо Јен |
| Земља | Кина |
| Језик | кинески |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1988. |
Баладе о белом луку (кин: 天堂 蒜 薹 之 歌) је роман добитника Нобелове награде за књижевност Мо Јена за 2012. годину, објављен 1988. године.[1][2]
Радња[уреди | уреди извор]
Смештен 1987. године у измишљено подручје Кине звано Тиантанг (област Рај), роман говори о групи фармера које су лидери Кинеске комунистичке партије присилили да гаје бели лук. Након нетачног пољопривредног планирања, продаја белог лука пада и то доводи до тога да се сиромашни огорчени пољопривредници побуне и нападну окружно седиште. Роман замењује поглавља смештена у периоду који претходи побуни и поглавља која говоре како су власти оштро реаговале на тај догађај заробљавањем и мучењем многих сељака.[1]
Поред љубавне приче Гао Ма-а и Јињу-а, коју је породица последњег омела јер је девојчица већ била заручена за договорени брак, испричана је и прича о фармеру Гао Ианг-у, који је ухапшен као учесник нереда. Остали важни ликови у роману су Фанг Сисхен и Сисху (родитељи Џинџуа) са двоје деце и Зхонг Веимин и Јин Нанцхенг, двојица корумпираних и кратковидних службеника задужених за округ. Свако поглавље започиње „песмама од белог лука“ које је слепац Зханг Коу певао током нереда.
Издање на српском језику[уреди | уреди извор]
Роман Баладе о белом луку је издала издавачка кућа PortaLibris 2014. године, а на српски језик га је превела Соња Зидверц Лекић.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Mo Yan, Le canzoni dell'aglio, traduzione di Maria Rita Masci, ET Scrittori, Einaudi, 2014 e 2016, pp. 349, ISBN 978-88-06-22909-2.
