Бастиља
Бастиља (фра. Bastille) је до појаве ватреног оружја, четрвтасто утврђење са високим кулама. Касније се граде да би надвисиле терен испред градских бедема. На платформе њихових кула се поставља артиљерија.
Садржај |
[уреди] Париска бастиља
Саграђена је у 14. вијеку за заштиту Сент Антоан (Saint Antoin) улаза у град Париз. Већ у 15. вијеку постаје затвор, највише за политичке окривљенике. Људи су ту утамничени без суђења и на неодређено вријеме, често по налогу краља (Lettres de cachet). Због овог бесправља и насиља, париска Бастиља постаје омрзнути симбол монархије.
14. јула 1789. народ Париза је извршио јуриш на Бастиљу и ослободио затворенике. Конвент је одлучио идућег дана да сруши Бастиљу, што је урађено до 1791. Заузимање Бастиље је означило почетак француске револуције, и овај датум је државни празник Француске.
[уреди] У говору
Назив Бастиља је постао често кориштен назив за разне институције система, за које постоји осјећај да врше или прикривају неправду. Тако је назив „ТВ Бастиља“ често кориштен од опозиције за Радио-Телевизију Србије (РТС), током режима Слободана Милошевића.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Коришћена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, страна 502.
