Беатрис Гелбер
Беатрис Гелбер | |
|---|---|
| Место рођења | Америка |
Беатрис Гелбер (енгл. Beatrice Gelber) је амерички психолог најпознатији по свом раду на асоцијативном учењу протозоа сугеришући да синаптичка пластичност није суштински неурохемијски механизам за учење и памћење.
Биографија[уреди | уреди извор]
Докторирала је психологију на Универзитету у Чикагу и похађала је Универзитет Колумбија. Била је професорка на Универзитету Индијана до 1960. године када је основала Институт за основна истраживања здравља.[1] Позната је по свом истраживању интрацелуларних механизама учења и понашања. Показала је да Paramecium aurelia може формирати асоцијације након тренинга што подсећа на асоцијативно учење у вишећелијским организмима.[2] Навела је да се ове модификације понашања могу произвести модификацијом биолошких макромолекула као што су протеински или РНК-протеински комплекси утичући на динамичку равнотежу наведених кључних молекула.[3][4] Њена открића су оспорили савременици као што је Доналд Д. Јенсен који је критиковао употребу протозоа у упоредним студијама учења.[5][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Woman Launches Institute For Off-Beat Scientists” (PDF). Tucson Daily Citizen. 19. 10. 1960. Архивирано из оригинала (PDF) 2020-06-19. г. Приступљено 2020-06-17.
- ^ Gelber, Beatrice (27. 12. 1957). „Food or Training in Paramecium?”. Science. 126 (3287): 1340—1. PMID 13495465. doi:10.1126/science.126.3287.1340. Приступљено 2020-06-17.
- ^ Gelber, Beatrice (1962). „Acquisition in Paramecium Aurelia during spaced training”. Psychol Rec. 12 (2): 165—77. doi:10.1007/BF03393454. Приступљено 2020-06-17.
- ^ Scientific Use of Natural Areas: Symposium (на језику: енглески). 1965.
- ^ McConnell, James V; Jacobson, Allan L (1973). „Learning in Invertebrates”. Mental Health Research Institute Staff Publications, Part 1. стр. 434—7. Приступљено 2020-06-17.
- ^ „"Learning" in Paramecia Due to Soda Water Gas” (PDF). Science News Letter. 71. 16. 2. 1957. Приступљено 2020-06-17.
