Бели глог
| Бели глог | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||
| Crataegus monogyna Jacq. |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
Бели глог (Crataegus monogyna Jacq.) је лековита дрвенаста врста из фамилије ружа (Rosaceae).
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Бели глог је листопадни жбун или ниско дрво, до 10 м високо. Гранчице су голе са оштрим трновима. Листови су са дршкама (1-2 цм), наизменични, широко јајасти, лиске дубоко прстасто урезане на 3–7 назубљених режњева. Цветови су бели, ситни, хермафродитни, актиноморфни, сакупљени у многоцветне гроње. Чашичних листића има 5, кратки троугласти. Круничних листића има 5, округласти, бели или светлоружичасти. Плод је широко-јајаста црвена коштуница (5–10 мм). Цвета у мају и јуну, пре листања.
Распрострањење и станиште [уреди]
Бели глог је природно распрострањен широм Европе, у северозападној Африци и западној Азији. Расте у топлим светлим шумама, често гради шибљаке на крчевинама, ивицама шума.
Употреба [уреди]
Листови, цветови и плодови белог глога садрже процијаниде и флавоноиде који делују благотворно, окрепљујуће на срчани мишић, крвне судове и поспешују излучивање мокраће. Беру се цвасти код којих још нису отворени сви цветови заједно са листовима или плодови у јесен када су зрели. Напитак направљен од листова, цветова и плодова глога користи се као допунска терапија са другим лековима за поремећаје рада срца код повећаног крвног притиска и промена на крвним судовима (атеросклероза). На бази стандардизованог екстракта глога израђује се велики број препарата (капи, таблете, дражеје, сируп).
Референце [уреди]
- Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.
Спољашње везе [уреди]
