Бели глог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бели глог
Hawthorn fruit.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Maloideae
род: Crataegus
серија: Crataegus
врста: C. monogyna
Биномијална номенклатура
Crataegus monogyna
Jacq.
Екологија таксона

Бели глог (Crataegus monogyna Jacq.) је лековита дрвенаста врста из фамилије ружа (Rosaceae).

Опис биљке[уреди]

Бели глог је листопадни жбун или ниско дрво, до 10 м високо. Гранчице су голе са оштрим трновима. Листови су са дршкама (1-2 цм), наизменични, широко јајасти, лиске дубоко прстасто урезане на 3–7 назубљених режњева. Цветови су бели, ситни, хермафродитни, актиноморфни, сакупљени у многоцветне гроње. Чашичних листића има 5, кратки троугласти. Круничних листића има 5, округласти, бели или светлоружичасти. Плод је широко-јајаста црвена коштуница (5–10 мм). Цвета у мају и јуну, пре листања.

Распрострањење и станиште[уреди]

Бели глог је природно распрострањен широм Европе, у северозападној Африци и западној Азији. Расте у топлим светлим шумама, често гради шибљаке на крчевинама, ивицама шума.

Употреба[уреди]

Листови, цветови и плодови белог глога садрже процијаниде и флавоноиде који делују благотворно, окрепљујуће на срчани мишић, крвне судове и поспешују излучивање мокраће. Беру се цвасти код којих још нису отворени сви цветови заједно са листовима или плодови у јесен када су зрели. Напитак направљен од листова, цветова и плодова глога користи се као допунска терапија са другим лековима за поремећаје рада срца код повећаног крвног притиска и промена на крвним судовима (атеросклероза). На бази стандардизованог екстракта глога израђује се велики број препарата (капи, таблете, дражеје, сируп).

Референце[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бели глог