Глог

Глог
Crataegus monogyna
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Rosales породица: Rosaceae потпородица: Maloideae род: Crataegus Tourn. ex L.
Екологија таксона
Животна форма: P, NP (фанерофите и нанофанерофите)

Род глогова (Crataegus L.) је комплексна група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.

У Србији расте 7 аутохтоних и више страних, унетих врста.

Систематика и филогенија рода Crataegus

Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година XX века, до 1500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века. Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".

Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.

Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Dickinson et al. (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.

Употреба

Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога (Crataegus monogyna) делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска.

Литература

• Dickinson, T.A. 2000. Botany 307F – Families of Vascular Plants, Rosales – Rosaceae: [1],[2]

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глог