Београдске новине у Великом рату
 Насловна страна Београдских новина из 1916. | |
| Тип | дневне новине |
|---|---|
| Издавач | Немачка окупациона власт |
| Уредник | Вилим Ухер, Јурај Оршић-Славетићки, Милан Огризовић |
| Оснивање | 15. децембра 1915. |
| Језик | српски, немачки, мађарски |
| Укидање | јесен 1918. |
| Седиште | Београд |
Београдске новине у Великом рату биле су једини часопис који је излазио за време окупације, у српској престоници, паралелно на српском и немачком, а касније и на мађарском језику. Основни циљ покретања листа био је да немачке окупациона власт успостави контакт са српским народом. То је био један од основних разлога због кога су ове новине биле бојкотоване у круговима српске јавности.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
„Београдске новине” су покренуте 15. децембра 1915. године, када је објављен први број, окупаторског листа које су немачке власти издавале за време окупације Београда, све до 29. јуна 1918. године. На насловној страни првог броја нашао се овај уводник:
| „ | „’Било у добар час!’ говоре људи када себи желе нешто добра. Лепа је то народна реч и она извире из срца, да говори к срцу. Ево освануше ове новине, ‘Београдске новине’, прве иза другога времена, па и за њих не знамо нашим читатељима бољи поздрав, лепшу реч, но ‘Било у добар час!’. У многим странама учио нас рат – овај реформатор света – да се морамо покорити промењеним приликама. Одсекао нас од света и једва за оно знадемо што се у нашој најбилижој оклолини догађа. Сами смо за себе били са нашим јадима и болима без знања о нашим пријатељима, о роду, жени, деци – о свему што нам је најближе и најмилије. Увиђајни ће читатељи разбрати, да је оснутак листа као зора која се испред дана промаља. Да је дата веза која из земље води у свет, а из света у земљу и народ, да га саветује, упућује и помаже. У то име кажемо, да било ‘У добар час!’“ | ” |
Новине су штампан ћирилицом и латиницом, у Царској и краљевској губернијској штампарији, на српском језику са неким немачким текстовима, а од 1. јуна 1916. и на мађарском. У почетку, новине су излазио три пута недељно, а од 1916. сваки дан.
Уредништво и сарадници[уреди | уреди извор]
Немачки комесар Вилхелм Ухер, био је одговоран за рад уредништва. Он је строго контролисао рад уредника и писање српских новинара.
Главни уредник прва четири броја био је Вилхелм Ухер, затим Јурај Оршић-Славетићки, а последње две ратне године уредник је био хрватски писац Милан Огризовић.
Поред редовних рубрика и чланака првенствено новинара аустроугарских држављана, у листу су објављивани и прилози српских културних и јавних посленика. Међу српским ауторима били су су најпознатији:
- Борисав Станковић,
- Сима Пандуровић,
- Исидора Секулић,
- Милорад Петровић,
- др Јован Б. Јовановић,
- Милутин Чекић,
- Константин Перић,
- ђакон Божидар Лукић,
- Никола Марковић,
- Живорад Вујић,
- Коста Јездимировић,
- Драгослав Стојановић,
- Даринка Стојановић,
- Зорка Каснар-Караџић.[2]
Занимљивост
У редакцији је био и познати писац Бора Станковић, који је након повратка из аустроугарског заробљеништва, прихватио посао уредника културне рубрике „Београдских новина“ , како би прехранио своју породицу. Његова прича „Ђурђевдан“ објављена је у првом прилогу ових новина, након чега су за сваки важнији празник излазили осмострани илустровани прилози.
Тематика[уреди | уреди извор]
Новине су редовно доносиле вести о дешавањима у свету и Србији. Имале су честе књижевне и научне прилоге српских и страних аутора, са домаћим или страним темама, а постојали су прилози попут Авале и слично.
Иако је лист требало да информише о догађаје са свих фронтова рата, текстови који су говорили о српској војсци када се преко албанских гудура повлачила на Крф били су строго цензурисани. Такође се није писало о српским борбама на Солунском фронту и све победе Срба биле су прећуткиване.
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Београдске новине — www.unilib.rs